ŠTA OČEKIVATI OD DRUGOG TALASA KOVIDA 19

Dr Dejan Glišović, medicinski direktor za Internu medicinu u kompaniji “Pharmaceutical Research Associates”

Iako smo se već smorili od koronavirusa i ne možemo ni da slušamo više svakodnevno koliko je obolelih, koliko je umrlih, činjenica je da nam je koronavirus oduzeo mnogo toga, promenio navike, preusmerio živote, oduzeo slobodu… I hteli mi to ili ne, evo nam idrugog talasa. Mnoge evropske zemlje ponovo uvode drastične mere predostrožnosti zbog povećanog broja zaraženih. A šta će biti sa nama, da li smo mi možda u boljoj situaciji?Da li će drugi talas ovog virusa biti jači, slabiji ili isti kao i prvi? Kakva će nam biti jesen, zima i proleće, pitali smo dr Dejana Glišovića, medicinskog direktora firme koja je radila na testiranju leka remdisivir, jedinog odobrenog koji ima dokazano antivirusno dejstvo u borbi protiv koronavirusa. Teško je dati neku pouzdanu prognozu kako će se epidemija u Americi razvijati jer to zavisi od mnogih faktora. To su, pre svega, osobine samog virusa (koje su nam do sada samo delimič no poznate), zatim mere zaštite koje će se donositi, u čemu ulogu igra i nezaobilazni politički faktor, a takodje i stepen poštovanja uvedenih mera od strane stanovništva.

Što se tiče samog uzročnika pandemije, virusa SARS-CoV-2, on je sada prvi put ušao u ljudsku populaciju, tako da o njemu nemamo istorijske podatke na osnovu kojih bi se pouzdano mogla predvideti njegova buduća aktivnost. Na osnovu ovih nekoliko meseci iskustva, izgleda da se SARS-CoV-2 ponaša različito od do sada poznatih virusa. Za razliku od nekih drugih virusa iz podfamilije korona (uzročnika običnih prehlada), kao i virusa iz podfamilije influenca (uzročnika gripa), koji već godinama kruže u populaciji i čija aktivnost pokazuje pretežno sezonski karakter, videli smo da aktuelni koronavirus (SARS-CoV-2) opstaje u populaciji tokom cele godine. U toku letnjih meseci širenje infekcije je bilo usporeno, ali nije zaustavljeno. Treba imati u vidu da je ovaj virus višestruko infektivniji od virusa gripa pa bi se na osnovu toga mogao očekivati i višestruki porast broja zaraženih u toku jeseni i zime kada ljudi uglavnom borave u zatvorenim prostorijama gde se infekcija lako prenosi.

Ukoliko se ne bi preduzele nikakve preventivne mere u vidu ograničenja okupljanja u zatvorenom, nošenje maski i poštovanja preporučene socijalne distance, sasvim je moguć katastrofič an scenario sa brzim razbuktavanjem epidemije i ogromnim brojem zaraženih. Čak i u slučaju preduzimanja preporučenih epidemiološ kih mera (i poštovanja istih od strane većeg dela stanovništva), pretpostavljam da bi se epidemija mogla držati pod kontrolom u toku zimskog perioda, ali ne i potpuno suzbiti. Problem je posebno kompleksan jer drastične mere zatvaranja, kakve smo imali na početku, u dužem periodu bi prouzrokovale mnogobrojne negativne efekte, pre svega u ekonomskom smislu, koje u nekom momentu mogu postati pogubnije od same epidemije. Vrlo je teško napraviti adekvatan balans u tome i takve odluke će pretežno zavisiti od uticaja politič kih faktora, što je oblast koja izlazi iz okvira medicinskih pitanja i koju ja ne poznajem dovoljno da bih mogao da dam neke pouzdane pretpostavke.

S obzirom na sve okolnosti, po mom mišljenju epidemija će verovatno trajati sve dok se ne postigne kolektivni imunitet, bilo pasivni (nakon preležane bolesti) ili aktivni (kao rezultat vakcinacije). Epidemiolozi kažu da bi procenat od oko 60-70 odsto imunih u populaciji bio potreban da bi se zaustavila pandemija. Možemo očekivati da će neke od vakcina koje su trenutno u razvoju biti odobrene krajem ove ili početkom naredne godine. Medjutim, za njihovu proizvodnju i distribuciju biće potrebno još nekoliko meseci. Dakle pod pretpostavkom da vakcina bude dovoljno efikasna (a to ne možemo znati unapred) i pod pretpostavkom da većina ljudi hoće da se vakciniše (što takodje nije sasvim sigurno) verovatno bi situacija sa epidemijom u SAD počela da se normalizuje negde do leta 2021, mada mislim da je i ovo vrlo nepouzdana procena. Naravno, sve zavisi i od eventualnih mutacija virusa koji vremenom može promeniti virulenciju i druga svojstva, na način koji unapred ne možemo predvideti. U najboljoj varijanti, ukoliko virus iz nekog razloga spontano oslabi virulenciju moglo bi se eventualno desiti da se epidemija završi i na taj način. Medjutim, ne treba se pouzdati u to jer su šanse za ovakav ishod vrlo male. U svakom slučaju, mislim da ova epidemija srećom neće biti toliko pogubna kao neke druge koje su harale ljudskom populacijom u ne tako davnoj istoriji, ali će nam biti opomena da su epidemije normalna periodična pojava u ljudskoj populacija i da se za sledeću moramo daleko bolje pripremiti.