SVETI NIKOLA ČUDOTVORAC

Ovaj slavni svetitelj, slavljen i danas po celome svetu (poslužio je životom svojim i kao inspiracija za stvaranje lika "Deda Mraza" koji daruje poklone deci) bi jedinac sin u svojih znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja grada Patare, u Likiji. Kao jedinca sina, darovanog im od Boga, oni opet posvetiše Bogu, i time dadoše ga Bogu kao uzdarje. Duhovnom životu nauči se sveti Nikolaj kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonaši se u manastiru Novi Sion, osnovanom tim istim stricem njegovim. Po smrti roditelja Nikolaj razdade nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari beše se pročuo svojim milosrđem, mada on brižljivo skrivaše svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: "Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja" (Mt 6, 3). Kada se predade samoći i bezmolviju, smišljajući da tako do smrti proživi, dođe mu glas sviše: "Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan". Odmah potom čudesnim Promislom Božjim bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu svome.

U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen u tamnicu, no i u tamnici poučavaše ljude zakonu Božjem. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Sveti Oci na Saboru negodujući zbog ovakvog postupka odlučiše Nikolaja od Sabora i oduzeše mu sve znake arhijerejske. Te iste noći videše nekolicina Svetih Otaca istovetnu viziju, naime: kako oko sv. Nikolaja stoje od jedne strane Gospod Spasitelj sa Jevanđeljem a od druge Presveta Bogorodica c omoforom pružajući svetitelju oduzete mu znake arhijerejstva. Videći ovo, Oci se užasnuše, i povratiše brzo Nikolaju ono što mu behu oduzeli, i počeše ga poštovati kao velikog ugodnika Božjeg i njegov postupak prema Ariju tumačiti ne kao delo bezrazložnog gneva, nego kao izraz velike revnosti za istinu Božju.

Zaštitnik istine Božje ovaj divni svetitelj bio je vazda i odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne. Milostiv, istinit, pravdoljubiv, on je hodio među ljudima kao angel Božji. Još za života njegova ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali ga u pomoć u mukama i bedama; i on se javljao, u snu i na javi, onima koji su ga prizivali, podjednako lako i brzo nablizu i nadaleko, i pomagao. Od njegovog lica sijala je svetlost kao od lica Mojsijeva, i on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti pobole malo i upokoji se u Gospodu, mnogotrudan i mnogoplodan, da se večno veseli u Carstvu nebeskom produžujući da čudesima na zemlji pomaže vernima i proslavlja Boga svoga. Upokojio se 6. decembra 343. godine.