Savindan proslavljen u hramu Svetog Save na Vračaru

 

Praznik Svetog Save, prvog Arhiepiskopa srpskog, toržestveno je proslavljen 27. januara 2023. godine u hramu Svetog Save na Vračaru.

Sa blagoslovom NJegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, svetom arhijerejskom Liturgijom je načalstvovao NJegovo Preosveštenstvo Episkop sremski g. Vasilije, uz sasluženje preosvećene gospode episkopa remezijanskog Stefana, novobrdskog Ilariona, lipljanskog Dositeja i topličkog Petra.

Sasluživali su i arhimandriti: Nektarije, sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, i Danilo, direktor Patrijaršijskog upravnog odbora; protojerej-stavrofor Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta; arhijerejski namesnici: protojereji-stavrofori Vladimir Vukašinović, Božo Bakajlić i Branko Mitrović; sveštenici: Stojadin Pavlović,: Panajotis Kartasios, Rade Radan, Aleksandar Đakovac, Nenad Jovanović, Zoran Devrnja, Dragan Šovljanski, Branislav Kličković, Dalibor Stojadinović, Dragan Karan, Branislav Kedžić; kao i đakoni: Radomir Vrućinić, Siniša Duvnjak, Dragan Ašković, Vladan Tatalović i Nikolaj Vuković.

Vladika Ilarion: Mi ne možemo sebe da razumemo ako ne pogledamo u svoje srce i ako u svom srcu ne vidimo Svetog oca Savu i Onoga kome je on služio, Gospoda Isusa Hrista

Mnogobrojnom vernom narodu sabranom pod kupolom hrama Svetog Save besedio je episkop Ilarion:

– U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Vaše Preosveštenstvo, časni oci, draga braćo i sestre, draga deco, narode Božji, neka je srećan i blagosloven današnji praznik na koji se sabiramo na ovom velelepnom mestu. I možda je danas i prilika da ponovo porazmislimo kako se uopšte otvorila mogućnost da se ovde saberemo i otkud stiže ovolika lepota, odakle sija svetlost zlata na ovim zidovima, odakle da se naša prestonica kruniše ovakvom lepotom. Evo, i dom knjige nedaleko od nas, Narodna biblioteka je krunisana ovom lepotom, harmonijom, ovim raskošem.

Danas posebno treba da se setimo te lepote kojom se spasava naš rod, i ne samo naš rod, nego i svi oni koji su dobre volje. Sijanje zlata ovih mozaika skupo je plaćeno i to ne samo novcem kada je zidan ovaj hram. Ono sija oko nas zato što se za ovu lepotu izborio utemeljitelj svega i najznačajniji u našem rodu, Sveti otac Sava, baš onda kada se uputio na Svetu Goru svetim putem, kako pesnik govori, putevima koje je sam otvarao. Zato što je on, kako peva crkvena pesma, putevoditelj u život, u novi život koji nam se otvara. On je to zlato kojim se nebo kupuje sakupio u onoj tesnoj keliji u Kareji, gde je ponirao u mrak ljudskog bića, gde je grlio smrt kao svoju nevestu ne bi li u tom rvanju sa svim izazovima sa kojima se čovek suočava doživeo onaj večni, neprolazni, spasonosni i isceljujući zagrljaj ovaploćenog Boga Logosa, Gospoda Isusa Hrista. I zagrlio je Spasitelj slavnog monaha Savu, iscelio ga i pozlatio mu srce, pozlatio mu život da bi on gde god da se okrene, gde god da kroči, ostavljao Savin potok, Savin put, Savinu glavu, da sve to bude dobro, zdravo i pozlaćeno.

Gde god da se Srbi okrenu vide Svetog Savu. Kada govorimo o njemu, mi govorimo o svemu što se nas tiče i što se čoveka uopšte tiče. On je zapravo hristoliki svečovek o kome će onaj za koga su govorili da je najveći Srbin posle njega, Sveti vladika Nikolaj, govoriti i pevati. Sveti Sava je utemeljitelj, kako rekoh, svega valjanog, svega postojanog, svega zlatnog čega smo se dotakli. Možemo za njega da kažemo da je on postavio kamen na kome se Crkva utemeljila. Tim kamenom koji je doneo sa Svete Gore Atonske postavio je i temelje naše države, naše prosvete, naše diplomatije i svega onoga što se nas tiče od ma odakle da pogledamo. Zato, braćo i sestre, mi ne možemo sebe da razumemo ako ne pogledamo svoje srce i ako u svom srcu ne vidimo Svetog oca Savu i Onoga kome je on služio, Gospoda Isusa Hrista.

Neka bismo i mi zato krenuli putem Svetog Save na Svetu Goru, tamo gde smo svi svetogorci, i muškarci, i žene, i mali, i veliki, i mladi, i stari, jer nas je porodio jedan Svetogorac. Eto paradoksa! Jedan monah toliku decu ima! Jedan Svetogorac toliki rod izrodio! Zaista na njemu se ostvaruje ono obećanje izrečeno praocu Avramu da će mu potomstvo biti više nego zvezda na nebu. Neka bismo svi mi krenuli njegovim putem za našim Pastirom dobrim, koji je život svoj položio za nas, da idemo na Goru svetu, da se ne bojimo kao što je on to činio da se zatvorimo u grob našeg postojanja, u tesnu odaju i skrivenu klet našeg srca, gde treba da se rvemo sa nemanima koje nas čekaju u dubini našeg bića i da doživimo nagradu onog zagrljaja Spasitelja Hrista koji je on doživeo. I onda vrativši se, naučeni, okrepljeni i poučeni da znamo kako da se ponašamo na današnji dan, da znamo kako da se ponašamo za katedrom, da znamo kako da se ponašamo u školi, da znamo kako da se ponašamo kada propovedamo, kada učimo, kada tešemo, kada lečimo, kada branimo svoje dostojanstvo, kada pregovaramo, kada treba da smo mudri. Neka bi nam Sveti Sava svakog dana bio sagovornik. Sa ocem treba da se savetuješ, njega treba da pitaš. Kada ne znamo, treba njega da pitamo. Neka bi Sveti Sava dao snage da idemo putem koji je on krenuo, da na tom putu ostanemo i da zajedno sa svim Svetogorcima svih pokolenja činimo ono što je najbitnije, da uznosimo slavu Jednom u Trojici Bogu, Ocu i Sinu i Svetom Duhu, kome je večna slava u sve vekove. Srećan i Bogom blagosloven današnji praznik Svetog Save svima nama.

 

Vladika Vasilije: Budimo deca Svetog Save!

Na kraju svetog evharistijskog sabranja, Preosvećeni Episkop sremski g. Vasilije osveštao je slavske darove povodom slave hrama Svetog Save i tom prilikom u nadahnutoj besedi naglasio:

– Danas je poseban dan susreta sve srpske dece sa Svetim Savom. U svim našim crkvama od Vankuvera do Novog Zelanda danas se nalazi lik Svetog Save. Kada dođete pred taj lik i kada se ogledate u ikoni Svetog Save, kao što se on ogleda u Liku Gospodnjem, onda energiju božansku koju je on dobio od Boga razdaje nama, svim Srbima, i to zdušno. Danas kada proslavljamo veliki dan treba da stanemo pred ikonu Svetog Save i da se zapitamo kako ćemo izaći pred Svetog Savu, da se nismo ogrešili u nečemu o Svetog Savu, da tražimo oproštaj i blagoslov da nas Gospod njegovim molitvama pomiluje i spase. Budimo deca Svetog Save! Hodajmo njegovim stopama i njegovom snagom duha, jer je on najlepše dete koje je rodila srpska majka i onaj na koga svi mi treba da se ugledamo. Hodajmo stopama njegovim, jer on je bio najlepši i najuzorniji monah Srpske Pravoslavne Crkve. Ostavio nam je toliki kapital, toliku snagu da se možemo podičiti i poradovati što je Gospod blagoizvoleo da nam ga podari.