TAMNA JE NOĆ

“Amerikanci uvek probaju da urade pravu stvar, ali tek pošto probaju sve drugo.” – Vinston Čerčil Mila FIlipović

Tragična smrt Džordža Flojda iz Mineapolisa, koji je umro dok ga je policajac kolenom gušio u devetominutnom hororu, podelila je ovu raspolućenu zemlju i na površinu opet iznela nerešena pitanja rasizma, socijalne nejednakosti i svakovrsne netrpeljivosti. Mirne demonstracije povodom tragičnog dogadjaja, sa namerom da se počinioci ubistva privedu pravdi, potpuno neočekivano su se pretvorile u rušilačke pohode anarhista, koji su u 39 američkih gradova noćima palili, rušili, ubijali, otimali, skrnavili. Čelnici gradova i država nisu se najbolje snašli u zavodjenju i poštovanju reda i zakona tokom protesta, svu krivicu svaljujući na američkog predsednika, u nastojanju da ga još više politički oslabe, a onda i na predsedničkim izborima konačno dotuku.

Demonstriralo se u 39 američkih gradova, pucano je u policajce u Las Vegasu i St. Luisu, a uveče su mirne demonstracije posvećene tragično preminulom Džordžu Flojdu zamenjivali neredi koje su predvodili profesionalni anarhisti i kriminalci, koristeći posebne sisteme za komunikaciju i prenoseći nerede iz države u državu. Država Minesota je pokrenula istragu o nepoštovanju ljudskih prava i generacijski dubokom, sistematskom rasizmu u policijskim službama u toj državi. Neophodnost reforme u policiji niko ne poriče, ali je teško da će je izvojevati rušilačkim pohodima. U Njujorku je policijski čas iz neobjašnjivih razloga počinjao u 11h uveče, u utorak je počeo u 8h, ali šta to vredi kada nesposobni gradonačelnik DeBlazio nije želeo da ga na demonstrante primeni. Prepucavao se sa njim njegov levičarski kolega, guverner Kuomo (kažu oni koji ih dobro poznaju da nisu u sjajnim odnosima), tvrdeći da grad nije odgovorio teškom zadatku, da bi mogao da smeni gradonačelnika i uvede Nacionalnu gardu na ulice grada Njujorka, ali da još nije vreme za to. Valjda je imalo joššta da se razlupa, otme, spali i još poneko povredi.

U Vašington DC se stanje takodje nije smirivalo, uprkos policijskom času i zabrani kretanja, pa je Pentagon odlučio da u prestonicu u sredu pošalje aktivnu vojsku. U većini američkih gradova policijske snage su bile epicentar kontroverznog odgovora na nerede i krizu, mediji su konstantno dolivali ulje na vatru, pa su se Amerikanci u čudu pitališta je zaista u centru protesta, i zbog čega se uspomena na Džordža Flojda besprizornim ponašanjem izgrednika omalovaž ava i skrnavi, a razlozi za podele i netrpeljivosti samo usložnjavaju.

Glavna tema predsednič kom kandidatu Džou Bajdenu, koji je u utorak govorio pristalicama u Filadelfiji, bila je Biblija, koju je ispred spaljene crkve u Vašington DC držao predsednik Tramp. Bajden je zaboravio da pomene nerede, izgrednike i one koji su ovaj istorijski hram oštetili, ali je zamerio predsedniku držanje Biblije, jer bi ga, kaže, radije video da je ponekad otvori i pročita, a ne samo pridržava u zgodnoj prilici za fotografisanje.

Brinuli smo na početku i tokom pandemije (ne stvarno, šta je sa pandemijom) da li ćemo imati posao na koji ćemo posle izolacije moći da se vratimo, da li ćemo imati poslovne prostorije u kojima ćemo svoje poslove obavljati, a evo, čudnom igrom sudbine ili istorijskih promena, vidimo da su uništene i robne kuće, prodavnice, mnogi poslovni prostori, banke, restorani, kancelarije, razorene ulice, gradovi, predgradja. Protesti su kao gumicom za čas izbrisali i, kako su nam mesecima govorili, neophodno fizičko distanciranje.

Gradonačelnica Čikaga, u kome se ozbiljno i demonstriralo i rušilo, donela je odluku o ulasku u 3. fazu otvaranja, koja počinje radom restorana koji imaju bašte, prodavnica, frizerskih salona, salona za nokte i masažu, uz poštovanje uredbi o distanci i smanjenju kapaciteta, kao i posebnim uslovima higijene. Obraćajući segradjanima u svojevrsnom govoru o “stanju grada”, rekla je da posebno apeluje na mlade i od njih traži da oni budu lideri i primer starijima, i obećavajući da će posle nereda svakako očistiti čikaške ulice i izloge, ali i pročistiti sistem. Ja se nadam da se mladi neće ugledati na njenu neefikasnost i nekompetentnost, a posebno ne na jezik kojim opisuje američkog predsednika, kao i da im uzor neće biti neadekvatna reakcija u kritičnim trenucima za grad koju je pokazao guverner države Ilinois.

I u Čikagu je na snazi bio policijski čas, ali i u Aurori, Downers Grove, Elmhurst, i Ciceru, u kome je tokom demonstracija ubijeno dvoje ljudi, a uhapšeno 60 izgrednika.

Policijski čas u Njujorku biće na snazi sve do kraja ove sedmice. To je odgovor kompletno nekompetentnog gradonačelnika DeBlazija na brutalnu njujorš ku noć u kojoj je grad razoren, a kao što znamo još uvek nije ni u fazi 1 za otvaranje posle pandemijske izolacije. Za nas koji stvari posmatramo sa strane nije čudno samo to što organi vlasti ne primenjuju odluke koje su sami doneli, većšto se čini da sami primenu tih odluka opstruiraju, kaljajući ugled “progresivnih, liberalnih, demokratskih gradova”. Kao da policajci postaju žrtvena jagnjad političkih lidera, koji evidentno nisu sposobni za akciju kojom bi neredi bili zaustavljeni, a dijalog nastavljen, kako bismo, ako još nije kasno, svi zajedno spoznali da je za Ameriku jedina prava nacionalnost – ljudskost. Mržnja prema predsedniku Trampu, njegovim odlukama i potezima tokom pandemije, i naročito tokom razarajuć ih nereda, iz dana u dan raste, dolazi iz različitih izvora, zameraju mu odsustvo političke elokventnosti, i uopšte ne vole što stvari, često bez neophodnog političkog filtera, naziva pravim imenima. Istina je, predsednikov način obraćanja i njegova terminologija često nisu konstruktivni u datim okolnostima, a svi znamo da je politika veština vladanja u datim uslovima, ali njegovi protivnici zaboravljaju da i oni takodje moraju meriti i premeravati svoje reči, a ponekad predložiti i sprovesti i konkretnu akciju.

Dogadjaji koji su ozbiljno uzdrmali Ameriku ostaviće duboke posledice na svakog gradjanina; skoro tri puna meseca zastrašivani smo stanjem pandemije, kontroverznim informacijama, strašnim kolapsom ekonomije, koja će se zbog trenutne krize još duže oporavljati, gubitkom posla, finansijskom nesigurnošću. Više niko ne pominje novi stimulativni ekonomski paket, kao da nikoga nije briga kako će biti rešen problem nezaposlenosti, ko će se i na koji način boriti sa državnim deficitom i kako ćemo iz krize izaći. Ovako podeljeni svakako nećemo.

Nekada su za Ameriku govorili da je to zemlja koja je prešla iz varvarizma u dekadenciju, a da se nije dotakla civilizacije. Plašim se da sada Amerika ide u obrnutom smeru, od dekadencije ka varvarizmu.

MILA FILIPOVIĆ