TIHOMIR STANIĆ: Uloga Dagija u “Delirijum tremensu” je jedna od mojih najznačajnijih uloga u karijeri

Susret sa Tihomirom Stanićem, nosiocem glavne uloge filma – Dagija, dogodio se nedavno u vreme boravka Slavice Petrović, glavne urednice “Srpskog ogledala” Beogradu. Bila je to prilika za podsećanje na učestvovanje našeg Tike na jednom od ranijih Festivala u Čikagu i prilika za poziv da se i ove godine pokloni publici u Čikagu. Kaže i da je u velikim obavezama i da će pokušati da stigne u Čikago, ali da to još ne može da potvrdi. Tika Stanić nam je potom evocirao uspomene na film koji je nesumnjivo jedno od najznačajnijih ostvarenja srpske kinematografije u minuloj godini.

- Sa Predragom Ejdusom sam se poznavao godinama. Bio mi je dragi kolega i prijatelj. Medjusobno smo se veoma uvažavali. Igrali smo zajedno Geteovog ”Fausta“ u Narodnom pozorištu i u vreme kada smo radili tu predstavu Peca se razboleo. Imao je ozbiljan zdravstveni problem i morao je u bolnicu. Bio sam prisutan kada se rodila ideja o tom pozorišnom komadu. Pecu sam posetio u bolnici kada ga je i Goran posetio. Sa Goranom sam dugo saradjivao, pa sam bio upućen i u razvoj ”Delirijum tremensa” i njegovo prerastanje u filmsku priču. Bilo je logično da se i u filmu pojavi Peca. Nažalost, to nije bilo moguće. Postalo je neminovno da tu ulogu preuzmem ja, a ne Peca. To je bila Goranova i Pecina odluka. Tada sam otišao kod Ejdusa da ga pitam šta on o tome misli. On mi je rekao da je Goranov predlog najbolji izbor. Ja nakon toga nisam imao izbora. Morao sam zbog Pece da prihvatim tu ulogu. Za ulogu Dagija nisam se pripremao. To je jedna od onih uloga za koju se faktički pripremate ceo život, tokom cele karijere i celim načinom života. Verujem da bi moj dragi prijatelj Peca bio zadovoljan kako sam izveo ulogu Dagija i to je bio i moj dug prema njemu. Nažalost, on kraj filma nije dočekao. Njegov odlazak već na početku samog snimanja je celu ekipu obavezao i prosto naterao da damo sve od sebe. Predrag Peca Ejdus je bio veliki glumac, jedan od najvećih, bilo da je u pitanju pozorište, televizija, film.

“Delirijum tremens“ me je podstakao da, poput glavnog lika u filmu, razmišljam o sopstvenoj prošlosti. Film me je naterao da razmišljam o nekim dogadjajima iz sopstvenog života. I glavni junak u filmu, vraća se svojim ranim godinama i traži izvor nekih problema. Kada je reč o vraćanju u prošlost i preživljavanju nekih ranijih iskustava kako bismo našli odgovore na odredjene probleme, a kroz prizmu jednog naroda, smatram da ljudi na celom svetu imaju probleme, ali da ih mi, zbog udaljenosti, ne vidimo. Mislim da mi generalno stalno tražimo da istaknemo neku specifičnost kao narod. Smatram da to nije tako. Život nas jeste žuljao ovde, pa prepoznajemo naše probleme kao najveće, ali mislim da je na celom svetu tako.

I kad god govorim o filmu ”Delirijum tremens”, naviru sećanja na mog dragog prijatelja Pecu, na zajednički rad, druženja, na poslednji susret, razgovor o filmu u kome sam igrao umesto njega zato što je i on to želeo ... Postoji jedna slična scena u predstavi gde dolazi glumac koji treba da menja Dagija, a Dagi mu odgovori:” Pa nemaš ti taj sadržaj, nećeš moći“. Peca meni kaže: ”Vidi, postoji ta scena, ali neću ja da pravim aluzije na ovu našu situaciju. Pokušaj da odglumiš to kao da si se malo uvredio“. Peca je u sebi imao tu otmenost u svom stavu, i profesionalnom i privatnom. Upravo sam tu otmenost i dostojanstvo Predraga Ejdusa pokušao da u filmu dotaknem. Sticajem okolnosti preuzeo sam njegovu glavnu ulogu i u Teatru Madlenianum, u sjajnoj predstavi Miodraga Ilića – “Kazanova protiv Don Žuana“ i svi kažu da sam ga zamenio na najbolji način, na šta sam takodje ponosan.

Zadovoljan sam kako je publika primila film, zadovoljan sam kako je stručna kritika ocenila naš rad, zadovoljan sam priznanjima koje smo dobili. Posebno me je obradovalo veliko priznanje na ovogodiš njoj Filmskoj smotri u Nišu – GRAND PRI za glavnu mušku ulogu za Dagija u “Delirijum tremensu”. Večno će me podsećati na mog dragog prijatelja Predraga Pecu Ejdusa. Voleo bih da sa publikom u Čikagu gledam taj film! Ako zbog obaveza ne dodjem, naše drage ljude i mnogobrojne prijatelje videću prvom narednom prilikom.

Dovidjenja u Čikagu!