PREMINUO MILUTIN ŠOŠKIĆ

TUŽAN ODLAZAK LEGENDE KOJI SE PRESELIO U NAJBOLJI NEBESKI TIM KOJI JE SRBIJA IMALA

Legendarni golman Partizana – Milutin Šoškić napustio nas je 27. avgusta u svojoj 85. godini života. Milutin Šoškić je rodjen 31. decembra, 1937. godine, u metohijskom selu Jablanica kod Peći, kao četvrto dete u porodici od oca Jeremije, kraljevskog oficira i majke Radunke, koju je neizmerno voleo. Odgajan je i odrastao u patrijahalnoj porodici. Imao je samo četiri godine kada su Šiptari zapalili kuću Šoškića i u plamen ubacili i njegovog psa. Sve te strahote je preživeo gledajuć i svojim očima sa braćom i majkom. Spas su tada našli u Pećkoj patrijaršiji, koja je od te 1941. godine, pa sve do kraja Drugog svetskog rata bila njihovo jedino utočište. U Patrijaršiji se živelo, kako je on govorio, na kori hleba. Umiralo se i radjalo. Tu je umro i njegov stariji brat Milisav, koga su sahranili noću iza zidina, a tu je, Milutin Šokić ogradjen tim istim zidinama u porti patrijaršije proveo svoje detinjstvo. Kada su Šoškićima i drugi put spalili kuću, sazidanu na zgarištu prve, otac Jeremija je rešio da ih preselili u Beograd. Imao je samo 7 godina kada je u opancima došao u veliki grad i krenuo u školu, ali je u srcu poneo zauvek svoje Kosovo i metohiju.

Tada će Šoškić sa svojim drugarima, koji su ga u početku sa podozrenjem gledali, zaigrati prvi put krpenjaču, a zatim će krenuti grupa dečaka na stadion Crvene Zvezde. Gledajući treninge igrača poželeli su da i oni igraju, pa su zamolili ekonoma da im da loptu i pusti ih na teren.

Tu će započeti prvi treninzi Milutina Šoškića, ali će ubrzo, zbog malog razočarenja otići u Partizan. Odatle je sve počelo munjevitom brzinom da se dešava u njegovom životu. Pored toga što je u svojoj juniorskoj karijeri nastupao i za ekipu Zvezde i Partizana, ipak je najveći trag tokom svoje karijere ostavio u Humskoj ulici. Šoškić je sa Partizanom osvojio četiri titule prvaka Jugoslavije i jedan kup. Za crno-bele je odigrao 177 utakmica i postigao jedan gol. Smatra se najboljim golmanom Partizana svih vremena i jednim od najboljih u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala. Karijeru je završio u Kelnu za koji je nastupao od 1966. do 1971. godine i gde je dres nemačkog kluba obukao ukupno 65 puta. Na golu reprezentacije Jugoslavije, Šoškić je nasledio Vladimira Bearu i mrežu državnog tima branio je na 50 utakmica. U dresu nacionalnog tima osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine, srebro na Evropskom prvenstvu iste godine i bio deo tima koji na Mundijalu 1962. godine zauzeo četvrto mesto.

Šoškić je doživeo veliko priznanje kada je pozvan u “Tim sveta“ na utakmicu Engleska- Ostatak sveta koja je odigrana na “Vembliju“ 1965. Tako se našao medju najboljim fudbalerima tog vremena. Šoškić je branio drugo poluvreme, a legendarni Lav Jašin prvo. Kao trener, vodio je ekipe OFK Beograda, Kikinde, a u Partizanu je bio pomoćnik punih 11 godina, pre nego što je otišao za Sjedinjene Američke Države gde je trenirao golmana reprezentacije SAD. Za to vreme su Amerikanci učestvovali na četiri Svetska prvenstva i dobili tri sjajna golmana, a to su: Brad Friedel, Kasey Keller i Tim Howard od 1993. do 2006. godine. Iza njega su ostali uspesi i rezultati. U SAD je mnogo uradio na popularizaciji ovog sporta. Bio je, i ostao, cenjena i uvžavana ličnost, kako u fudbalu, tako i u privatnom životu. Navijači svih klupskih pripadnosti su ga voleli, cenili i uvažavali. Bio je, i ostao, ličnost za primer budućim generacijama.

Ali i pored sve njegove snage i veličine u sportu, Milutin Šoškić je bio veoma emotivan čovek. Smrt njegove supruge Mirjane u Americi ga je totalno slomila.

A onda su počela strahovita dešavanja na Kosovu i Metohiji. Progoni Srba i zločini nad našim narodom, tih ranih dvehiljaditih godina, u njegovoj duši izazivali su neizmernu patnju. Vraćale su se slike iz detinjstva koje nikada nije preboleo. Slike iz tog vremena, kako je često govorio, ostale su urezane zauvek u njegovoj glavi. Čak i tada u njegovim poznim godinama, dok je živeo u Kaliforniji, svaki požar ga je asocirao na spaljivanje njihove kuće i vraćao mu usećanje i stravične slike iz detinjstva. Vodjen prejakim emocijama, koje su ga vezivale za svoj narod, sve češće je razmišljao o povratku u zavičaj, jer je Milutin Šoškić celog života ostao dušom vezan za svoje Kosovo.

U Srbiju se vratio sa velikom željom da ponovo ode na svoje Kosovo i Metohiju. To je i učinio 2007. godine. O tome je pisao kao naš redovni dopisnik, za rubriku “Sa lica mesta“, što ćemo od sledećeg broja prenositi u nastavcima. Milutin Šoškić je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskom fudbalu. Njegovo ime će zauvek ostati ispisano zlatnim slovima u istoriji našeg i internacionalnog fudbala. U čast legendarnog golmana, crno-beli su 2017. godine pomoćni teren sa veštačkom travom ispod istočne tribine stadiona u Humskoj 1, nekada poznatu “Blatušu“, preimenovali u “Teren Milutin Šoškić“. Komemoracija Milutina Šoškića, legende Partizana i jugoslovenskog fudbala, održana je 1. septembra, 2022. godine u sali Skupštine grada Beograda, a sahrana je obavljena istog dana, u Aleji zaslužnih gradjana na Novom groblju. Njegov kovčeg su pratili kćerka Aleksandra, sinovi Uroš, Marko i Miljan sa svojim porodicama, kao i mnogobrojni poštovaoci ovog velikana. Čoveka koji je bio veliki fudbalski gospodin i doživotni borac za pravdu na terenu i van njega. Veliki Milutin Šoškić preselio se u najbolji nebeski tim koji Srbija ima. Neka mu je večna pamjat!

Bio je vrlo hrabar golman, prepoznatljiv po svojim izlascima s gola, posebno bacanjima u noge protivnič kim igračima. Jedna takva situacija ga je umalo koštala karijere. U Mostaru, je zaradio tešku povredu nakon duela sa Rodinom. Stradali su ligamenti kolena, operacija je trajala skoro četiri sata, malo je nedostajalo da Šoškić ostane invalid. Na kraju se vratio na teren i sa reprezentacijom osvojio zlato na Olimpijadi u Rimu.

Na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Čileu, 1962. godine, zajedno sa Čehoslovakom Šrojfom, Šoškić je proglašen za najboljeg golmana Svetskog prvenstva 1962.