Teorija ili zavera?

Poslednjih nekoliko decenija se sve više govori o zaveri i teoriji zavere. Od raspada Sovjetskog Saveza globalistički Zapad, na čelu sa SAD je suvereno vladao i kreirao ratove i terorističke napade, koje je koristio kao izgovor da otima resurse i smenjuje vlasti suverenih država po svojoj potrebi. Sve je to radjeno ,,u ime demokratije i ljudskih prava”. Ko god bi sumnjao u njihove ,,dobre namere” bio je okarakterisan kao  teoretičar zavere. Ako bi se neki državnik suprotstavio njihovom ,,Novom svetskom poretku”, odmah bi mu bila prilepljena etiketa diktatora. Mi, Srbi smo to direktno osetili na svojoj koži. Kada se Jugoslavija raspadala 1991. godine, američki, engleski i nemački globalisti su u nama videli male Ruse, i krenuli su u rasturanje naše države, a Srbima dodelili ulogu genocidnog naroda. Uveliko je krenula kampanja satanizacije našeg naroda. Vladalo je pravilo - svako je nevin dok se ne dokaže da je Srbin. Nije se moglo objasniti Amerikancima i Evropljanima da je rat u bivšoj Jugoslaviji zapadna režija i da je antisrpska kampanja jedna velika laž, da bi se pokorio prostor nekadašnje SFRJ. Zapad je naoružao i nahuškao bivše SFRJ republike protiv Srba, i postavljao bezbrojne ultimatume Miloševiću i Srbiji, koje niko normalan ne bi prihvatio. Mnogi od nas smo mislili da čim skinu Miloševića pustiće nas da dišemo. Medjutim, tek posle 5. oktobra, kad je Zapad postavio svoje na vlast, shvatili smo da je Milošević bio u pravu kada je govorio: ,,Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića, nego Miloševića zbog Srbije”.

Kada je CIA napravila ,,Otpor” i organizovala revoluciju protiv Miloševića, dšlo je do smene vlasti u Srbiji. DOS je tada kandidovao nekompromitovanog Vojislava Koštunicu, jer je jedino on mogao da pobedi tada još uvek popularnog Slobodana Miloševića. Zoran Djindjić je rekao da se nije kandidovao za predsednika SRJ zato što je previše kontroverzan. Koštunica je pobedio Miloševića na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000., ali Milošević nije predao vlast sve dok CIA nije organizovala revoluciju koja se završila smenjivanjem Miloševića. Iako Djindjić nije imao podršku u narodu, postavljen je za premijera Srbije.

Odmah nakon preuzimanja vlasti Koštunica je shvatio da Zapad neće dozvoliti Srbiji i SRJ da se mirno razvija. I bio je u pravu. Usledila su beskonačna uslovljavanja. Haški tribunal je osnovan da bi se sudilo svima koji su se borili za Srbe van Srbije i za očuvanje Jugoslavije. Djindjić je bez Koštuničine saglasnosti organizovao hapšenje Slobodana Miloševića i isporučio ga Hagu na Vidovdan 2000. Posle toga su usledila masovna isporučenja srpskih generala Haškom tribunalu. Nije bilo kraja ucenama.

Početkom 2003. savest Zorana Djindjića se budi. Znao je da je Srbija bombardovana 1999. da bi joj Zapad oteo Kosovo i Metohiju, ali je pokušavao da zadrži bar deo te autonomne pokrajine u Srbiji i počeo da lobira za podelu KiM, što je bila ideja Dobrice Ćosića. Nekoliko dana pre smrti, Djindjić je dao intervju za Dojče Vele u kom je izjavio: ,,Srbija od sada prestaje da radi protiv svojih nacionalnih interesa”. Dana 12. marta 2003. je ubijen. Pojavile su se spekulacije da ga je Zapad likvidirao zato što je prestao da ih sluša.

Sve do dolaska Donalda Trampa na vlast, svako ko je sumnjao u zvanične verzije dogadjaja u svetu i kod nas je smatran cudakom i teoretičarem zavere. Naime, taj termin se prvi put pojavio nakon Kenedijevog ubistva 22. novembra 1963. S obzirom na to da su mnogi sumnjali u zvaničnu verziju atentata, pojavile su se spekukacije, ali su one bile ugušene od strane globalistickih mejnstrim medija. S obzirom na to da su se u alternativnim manjim medijima pojavili ljudi koji su pokrenuli polemiku u vezi sa sumnjom u istinitost tog i drugih sumnjivih dogadjaja, globalisti su, pored etikete ,,teoretičar zavere” smislili još perfidnije metode kako da svrstaju te ljude medju čudake. Potplaćivali su razne pisce i novinare da istovremeno izrazavaju i sumnju u to što mejnstrim mediji serviraju i da govore gluposti, tipa da je zemlja ravna ploča. Na taj način, svako, ko bi izrazio sumnju u to što sazna iz mejnstrim medija je bivao ismevan i izrugivan, tipa: ,,Da, da, i zemlja je ravna ploča, zar ne?”

Srbi su možda prvi narod u svetu koji je shvatio da globalisti manipulišu informacijama i kreiraju ratove i ostale nesreće po svetu. Evropljani i Amerikanci dugo to nisu bili u stanju da shvate. Većina Srba je odavno znala da je EU globalistički projekat, koji ima nameru da omogući većim državama i multinacionalnim korporacijama da kolonizuju slabije. EU je pokazala svoje pravo lice i u odnosu prema svojoj članici, Italiji koja je bila drastično pogodjena pandemijom virusa Korona, za koji se sve više govori da je veštački stvoren u globalistickoj laboratoriji u Kini, koja je u vlasništvu familije Rokfeler i Bil Gejtsa.  Takodje se govori o tome da pandemija ima za cilj da skine s vlasti američkog predsednika, Donalda Trampa, koji očigledno ne igra po notama globalista, t.j. Duboke države. Tramp većinu zapadnih medija, na čelu sa CNN-om naziva ,,lažnim vestima”. On takodje vodi rat protiv Bil Gejtsa, koji se otvoreno zalaže za smanjenje svetske populacije i korumpirane Svetske zdravstvene organizacije, kojoj je nedavno ukinuo finansiranje. Nepojmljivo je to da se kompjuterski gik, Bil Gejts bavi vakcinama, promoviše ih, a pritom ne dozvoljava svojoj porodici da se vakcinise. Sve više i više zapadnjaka sumnja u globaliste, a te sumnje su uveliko počele da se Šire od 11. septembra 2001., kada su se pojavili mnogobrojni dokazi da su napadi bili režija globalista.

Posle svega što je Srbiji uradjeno od strane globalistickog Zapada i njihovih medija, neshvatljivo je da još uvek postoje oni, koji neke dogadjaje, koji su očigledna zavera i dalje nazivaju teorijom.

Dejan Marinković