Tužna vest iz Kanade PREMINUO BORA DRAGAŠEVIĆ

Poslednji veliki srpski emigrant na tlu Severne Amerike, gospodin Bora Dragašević 13. februara 2020. godine uveče preselio se u večnost. Bora Dragašević je bio iskreni patriota, ujedinitelj srpskog naroda u Kanadi i SAD, kanadski političar, pisac, urednik Srpskog radija „Šumadija“ i srpskih novina, dobrotvor Srpske pravoslavne crkve i humanitarac.

Ovu tužnu vest javila nam je dr Radmila Mila Mihajlović, istoričarka iz Rima i saradnica Bore i Drage Dragašević. Poslednji veliki srpski emigrant na tlu Severne Amerike je bolovao poslednjih godina, ali je i dalje bio aktivna u srpskoj zajednici u Kanadi. Poslednjih meseci pomagao je osnivanje i rad novog crkvenog hora.

Takav je bio čika Bora – govore kanadski Srbi.

Bora Dragašević je rođen 8. decembra 1924. u Požarevcu, u domu oca Dragora, tadašnjeg sudskog kapetana u Štabu Šumadijske divizije i majke Katerine rođene Stefanović. Deda mu je bio pukovnik Borivoje Dragašević, komandant Drinske divizijske oblasti , profesor vojne akademije i urednik vojnog lista „Vojin“.  Pradeda mu je bio general Jovan Dragašević, prvi Srbin načelnik Generalštaba Srpske vojske, prvi srpski naučni geograf,  profesor na Velikoj školi u Beogradu, osnivač Vojnoistorijskog instituta, osnivac i urednik vojnog lista „Vojin“, najstarijeg iz ove oblasti na Balkanu, kao ekspert član srpske delegacije na Berlinskom kongresu, član Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društvva i Srpske kraljevske akaemije, čovek koji je ušao u istoriju srpskog naroda kao autor epske, patriotske pesme „Jeka od gusala“ u kojoj je napisao našu najčuveniju kovanicu „Samo Sloga Srbina Spasava – tako Srbu piše i na grbu“. 

„Stopama predaka“ išao je celog svog života i Bora Dragašević, baš kako piše u naslovu njegove autobiografske knjige, koju je izdao Institut za savremenu istoriju u Beogradu 2012. godine. Proživeo je život velikog čoveka, uvek na prvoj liniji vetrometine istorije, od Srbije do Kanade. Sudbina je htela da već 1941. postane glava porodice. Bilo je to 2. aprila, kada se poslednji put video sa ocem. Otac ga je zagrlio i kroz suze rekao: „Sine, od sada si starešina porodice. Pazi majku i sestre“ i otišao u rat i zarobljeništvo. Sa 16 godina, dečak Bora je postao čovek – kaže dr Mila Mihajlović.

Prošao je ratovanje, izgnanstvo, život u iznaničkim logorima u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, pronalaženje novog doma u Kanadi. Emigrirao je u Kanadu 1947. Diplomirao je tehnologiju u Torontu. Radio je u kompaniji “Ontario hidro korporejšen” od 1950. godine. Penzionisan 1980. godine.

Imao je zapaženo učešće u političkim i kulturnim srpskim organizacijama, u srpskim horovima, rad u „Glasu kanadskih Srba“, „Radio Šumadiji“. Napisao je na stotine članaka i uvodnika. Imao je nebrojane aktivnost u Srpskoj narodnoj odbrani u Kanadi, čiji je predsednik bio od 1977. godine do 2012. bio predsednik.

Čika Bora je bio počasni predsednik SNO i decenijama glavni organizator Srpskih dana u Kanadi. Istrajao je u akciji podizanja spomenika Nikoli Tesli kraj vodopada Nijagare, zalagao se za izgradnju hrama Svetog Save u Beogradu, birio se protiv medijskih laži zapadnih političara i novinara u Kanadi, SAD i čitavom svetu. Bio je čovek velikog kova kakvi se retko rađaju. Kako je zabeležio u svojoj knjizi „s mojim slavnim precima počinje i zatvra se krug mog života“  – nabraja dr Radmila Mila Mihajlović. 

Bora Dragašević je 1953. bio jedan od osnivača crkve i crkvenog hora „Sveti Đorđe“ u Nijagara Falsu, i prvi predsednik hora punih 6 godina. Bio je prvi Srbin iz Kanade koji je izabran za potpredsednika Srpskog pevačkog saveza SAD i Kanade, koji broji oko 50 horova. Bio je član crkvenog hora „Sveti Sava“ u Torontu. Nekoliko dana pred smrt Bora Dragašević sa suprugom Dragom, bio je kum na prvoj slavi Hora „Sveti Sava“ u Torontu za čije se ustanovljavanje dugo zalagao. Veličanstvena ikona koju su podarili ostaje večni spomen na Boru Dragaševića.

Bio je jedan od osnivača, direktor, urednik i voditelj srpskog radio programa „Radio Šumadija“ u Torontu i sve do gašenja radija 2012. godine. Bio je prvi zvanični predstavnik srpske zajednice u Kanadi od 1973. do 1979. godine. Član Savetodavnog tela Ministarstva za multikulturalizam u Vladi Kanade. Aktivan je bio kao predsednik Kanadsko-srpskog saveta, član Kanadskog kulturnog saveta i član Muzeja genocida.  Upamćen je kao Vođa srpskih demonstracija u Torontu 1999. godine za vreme 78 dana agresije NATO, kao i mnogih drugih aktivnosti u srpskoj zajednici u Kanadi za poslednjih 66 godina.

Ovaj humanista je, na primer, darivao 10.500 dolara organizaciji “Dečija radost” iz Gnjilana 2013. godine. Pomagao je uvek srpski narod zajedno sa svojom suprugom Dragom Dragašević. Njegova supruga koja ga je pazila i lečila do poslednjeg dana bila je potomak Đure Vrge, profesora univerziteta u SAD. Magistrirala je bibliotekarstvo na Nort Vort univerzitetu, gde se i zaposlila. Predsednik je Društva žena srpsko-jevrejskog prijateljstva, član Udruženja srpskih žena Kanade, član Srpske nacionalne akademije. Jedan je od potpredsednika SNO u Kanadi. Borin je naslednik kao predstavnik srpske etničke zajednice u multietničkom Komitetu federalnog parlamenta u Otavi.  

Za svoje patriotske aktivnosti čika Bor aje dobio mnoga priznanja, između ostalih, dobitnik je Zlatne medalje države Kanade za 25-godišnji volonterski rad na srpskom etničkom planu. Dobitnik je Medalje kraljice Elizabete (2012) i Ordena krune dinastije Karađorđevića. Ženio se dva puta i otac je četvoro dece.

Celog života vodila ga je ideja da sledi put stopama svojih predaka. Svako od nas je samo deo beočuga u lancu istorije svog naroda. Bora Dragašević je bio čelična karika koju niko i ništa nije moglo da razbije. Do poslednjeg daha je mislio na svoj srpski narod kao veličanstveni srpski tribun – kaže dr Rajko Radojević, profesor iz Toronta.

Marko Lopušina