U CRNOJ GORI JE POBEDILA VERA

Državna izborna komisija Crne Gore objavila je zvanične rezultate parlamentarnih izbora, prema kojima je Demokratska partija socijalista osvojila 35.06 odsto, a koalicija Za budućnost Crne Gore 32.55 odsto. Tri opozicione liste zajedno imaju 41 poslanički mandat – tačno koliko je neophodno za formiranje vlade. Pojedinačno najjača stranka ostaje DPS Mila Djukanovića, što je predsednik Crne Gore i naglasio u postizbornom obraćanju. Ogorčeni gradjani su u rekordnoj izlaznosti, potezom olovke Milu Djukanoviću nakon 30 godina vladanja, konačno oduzeli vlast. O Crnoj Gori pod njegovim režimom, Nova srpska politička misao piše da najnovija članica NATO predstavlja bivšu komunističku zemlju koja nikad nije doživela demokratsku tranziciju. Čak su i u Belorusiji i Rusiji komunisti van vlasti bili bar jedan izborni ciklus. Ali Djukanovićeva DPS, koja je samo preimenovana Crnogorska komunistička partija, na vlasti je u kontinuitetu od 1945. godine. “Ako gledamo iz perspektive dugotrajnosti, Djukanovićeva partija je na vlasti duže nego što su boljševici vladali Sovjetskim Savezom, a Djukanović lično je na vlasti duže od Staljina. Kao što je nedavno i ’Njujork tajms’ objavio, Djukanović je lider koji je najduže na vlasti, duže nego Putin u Rusiji i Erdogan u Turskoj zajedno… Djukanović je uspeo da se održi tako dugo stalnim promenama tokom vremena. Godine 1991. kao naslednik Slobodana Miloševića naredio je bombardovanje Dubrovnika… Djukanović je pretvorio Crnu Goru u svoj privatni posed. Predsednikova sestra je prvi advokat u Crnoj Gori, pomaže stranim investitorima da se pridruže rastućem trendu gradnje na crnogorskoj obali. Njegov brat poseduje Prvu banku, najveću finansijsku instituciju u zemlji. Njegov sin upravlja najvećim proizvodjačem malih hidroelektrana. Njegov sestrić je uključen u najveće turističke projekte. Zahvaljujući takvom mehanizmu Djukanović je pretvorio zemlju u mafijašku državu, što je vodilo i njegovim imenovanjem za muškarca godine u organizovanom kriminalu, od strane medjunarodne grupe posmatrača. Pri objavljivanju nagrade, istakli su da je to nagrada za životno delo…“, piše Nova srpska politič ka misao.

Pored finansijske korupcije, Djukanović je koristio razna sredstva nelegalnog izbornog inženjeringa, da bi se održao na vlasti. Koristio se ucenama, strahom, pretnjama, policijskim nasiljem, kupovinom glasova… Konačno je krajem avgusta crnogorska opozicija proglasila pobedu, a Milov pad se slavio ne samo na ulicama Crne Gore, već i u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici. “Ovo nije pobeda nijedne partije niti politike, ovo je pobeda svetog Vasilija Ostroškog jer ovo što se na litijama dogadjalo pola godine je čudo“, naglasio je predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić. Da podsetimo, protestne litije u Crnoj Gori organizovane su nakon što je vlast DPS-a usvojila Zakon o slobodi veroispovesti kojim se predvidja da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgradjeni do decembra 1918. godine ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasniš tvo nad njima.

Izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović smatra da su upravo litije odlučile rezultat izbora. “Pobednik izbora je Srpska pravoslavna crkva. Nijedna od partija to ne može da kaže – sve partije su koristile energiju koju je napravila crkva sa litijama.“ “Ovo je pobeda slobode mišljenja, demokratije, pobeda onih ljudi, kako to u Crnoj Gori danas i ovih dana govore, koji su verovali u Svetog Vasilija Ostroškog, a ovo je poraz onih ljudi koji su hteli da iscrtavaju te granice, da poništavaju nečiju versku pripadnost. Ne bih rekao da je pobedila crkva, pobedila je vera, a vera nije samo vera u krst i pravoslavlje nego i vera u nešto što se zove sloboda mišljenja i veroispovesti“, kaže novinar Srne Nedjeljko Zejak. Izvesno je da će nova crnogorska vlast, koju će predvoditi Demokratski front, Demokrate i URA, raditi na unapredjenju odnosa sa Srbijom, koji su prethodnih godina bili na najnižem nivou od proglašenja nezavisnost Crne Gore. Medjutim, spoljna politika susedne “bratske države” se suštinski neće menjati i nerealno je očekivati da će Podgorica razmatrati povlačenje priznanja Kosova ili napuštanje NATO alijanse, jer te teme nisu bile zastupljene ni tokom predizborne kampanje, upozoravaju analitičari. Oni su saglasni da se odnosi sa Srbijom moraju popraviti, bez obzira na to ko je na vlasti. To je prirodni proces, koji je zbog potreba izbornih kampanja veštački napravljen, zarad homogenizacije birača oko dva lidera. Pitanja poput direktnog platnog prometa, zdravstva, obrazovanja, saobraćajnih veza… moraju biti brzo rešavana i kada životne teme dodju na dnevni red, onda će i krupne teme biti mnogo lakše. Naravno, sada je situacija mnogo lakša, zbog identitetskih bliskosti novih, ključnih političkih aktera u Crnoj Gori, prenose mediji.

Nosilac liste “Za budućnost Crne Gore“ Zdravko Krivokapić, inače politički autsajder, istakao je da je prvi cilj da se pruži ruka pomirenja, i najavio donošenje novog Zakona o slobodi veroispovesti, kao i dva nova zakona – o poreklu imovine i o lustraciji. Najavio je donošenje socijalnih karata kako bi se smanjio jaz izmedju bogatih i siromašnih u Crnoj Gori, kao i usvajanje novog Zakona o slobodi veroispovesti, ali i Zakona o poreklu imovine i Zakona o lustraciji.

“Preduslov svega je, a znam da će svi naši partneri prihvatiti, da taj zakon mora da se povuče i da se napravi pravičniji koji će naći pravu meru izmedju države i crkve, najbolji model koji odgovara tradicionalnim veroispovestima u Crnoj Gori“, rekao je Krivokapić. Ovog profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Podgorici u politiku je, kao i mnoge u Crnoj Gori, uvuklo pitanje crkve. Krivokapić je jedan od osnivača NVO “Ne damo Crnu Goru“, koju su osnovali crnogorski profesori i intelektualci u znak podrške Mitropoliji crnogorsko-primorskoj posle donošenja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je praktično ozakonio otimanje imovine SPC u ovoj zemlji. U politički život ulazi tek u prvoj polovini ove godine, u jeku političke krize u Crnoj Gori, i otvorenog sukoba SPC i crnogorske vlade pod vodjstvom DPS-a.

Srpska opozicija je uz veliki aplauz dočekala vest o padu režima Mila Djukanovića u Crnoj Gori, te ovaj dogadjaj ispratila pohvalama na račun složnosti opozicije, njenom napornom radu i rovovskoj borbi, svemu onom što je njima na prethodnim izborima manjkalo. Politički analitičari smatraju da bi lideri opozicionih partija u Srbiji mogli mnogo toga da nauče od crnogorskih kolega, pre svega da je autokratski režim moguće smeniti jedino na izborima, a ne bojkotom, da ne mogu sve opcije u jedan koš i da je moguće pobediti i kad se ide u tri kolone, te da moraju glasačima ponuditi neki program, a ne samo kritiku režima.

Poraz Mila Djukanovića na tek završenim izborima u Srbiji se slavio, bezmalo kao da se “istorijska pobeda” dogodila ovde. Ali razlika izmedju jednih i drugih iz današnje perspektive je velika. Crnogorske opozicione stranke za poprište sa režimom izabrale su birališta, srpska opozicija birala je bojkot. Dok su se u Srbiji štampali “bojkot” nalepnice i posteri, u Crnoj Gori su se pozabavili programom koji se ne bavi isključivo kritikom Djukanovića, već nešto i nudi. Crnogorska opozicija podelila se u tri jasne kolone, svaka je zastupala svoju ideologiju, ali se ni u jednom trenutku medjusobno nisu napadali.

Srpska opozicija se beskonačno delila i medjusobno svadjala i optuživala, više nego što su se bavili kritikom režima. Akademik Matija Bećković na pitanje da li sada očekuje poboljšanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, odgovara da ti odnosi “ne mogu biti gori nego što su bili”. – Nadam se da više neće biti granica, ni bedema, niti da će neko zabranjivati ulazak u Crnu Goru, niti poricati najkorenitijim Crnogorcima da su Crnogorci. Oni su čak i mitropolitu Amfilohiju Radoviću pretili da se vrati odakle je došao, a on je došao iz moračkog manastira, koji se nalazi na korak od zgrade Vlade Crne Gore – rekao je Bećković. On je naveo da od nove vlasti očekuje da povuče priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. – Ako je priznanje povukla Obala Slonovače, možda bi i Crna Gora mogla da se na nju ugleda – rekao je on. Na pitanje Bete da li uskoro planira da poseti Crnu Goru, Bećković je kazao da on iz Crne Gore nikada nije izlazio. – Ja iz svoje Crne Gore nikada nisam izlazio, a u njihovoj nikada nisam bio. Ali, sada, vraćaćemo se redom kojim smo isterivani iz Crne Gore. Prvo da se vrate Njegoš, Vuk Karadžić, Laza Kostić, Jova Zmaj, Djura Jakšić, Jovan Dučić, Isidora i Desanka, Marko Miljanov, Stjepan Mitrov Ljubiša, Janko Vukotić, Mitar Martinović, Petar Lubarda… To bi bio pravi produžetak litija, a ne oluja kojom su pretili. Tako da za mene ima vremena – rekao je Bećković.

Marijana Maljković