У СПОМЕН НА ВЕЛИКИ РАТ

ГОДИСЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА
ДАН ПРИМИРЈА

 

U SOMEN NA VELIKI RAT

 

Данас, 11. новембра, навршиава се 103 година од када је завршен Први светски рат (Велики рат). Дан примирја у Првом светском рату обележава се у Србији као државни празник, и тим поводом одаје се почаст нашим прецима и полажу венци на спомен обележја у знак сећања на све невино страдале жртве од 1914. до 1918. године. Беџ који се носи 11. новембра комбинација је легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Наталијина рамонда  је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила да живи.​

Да ли сте знали да је након пробоја Солунског фронта савезничка војска каснила око 200 километара за српском војском? Овакав податак и не чуди, имајући у виду да су Србију ослобађали људи који је цео свет отписао, а који су вођени патриотизмом у себи нашли довољно снаге да све недаће оставе иза себе и крену у ослобођење својих огњишта.

О моралу српске војске можда најбоље говори податак да су пут од 800 километара од Доброг Поља на југу Македоније до Београда српски војници прешли за два месеца. Важно је било и то што је на челу Прве армије био војвода Петар Бојовић, командант изузетне ратничке одлучности, који је врло добро уочио да је стање немачке војске такво да се може кренути у коначно ослобођење. Српски војници, људи из народа, незаустављиво су грабили чак 200 километара испред савезничке војске, оглушујући се о апеле савезника да их сачекају и да, победнички, заједно уђу у главни град. Србију је у Првом светском рату ослободило срце и непревазиђено јунаштво наших предака.

 

U SOMEN NA VELIKI RAT

 

ЛЕГЕНДАРНИ ГОВОР ПОРУЧНИКА ТАШИЋА НА ЦЕРУ 1914.

 

"Кад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље

наступа - на бајонет, кад ти сломе нож - на руке,

кад ти поломе обе руке - на зубе, кад ти избију

и последњи зуб,све док можеш да мрдаш,

док те има - нападај! Кад те смртно погоде,

гледај да им паднеш на сред пута, да те заобилазе,

прескачу, склањају, да им мртав сметаш!

Затим, подофицира који викне "Јуриш браћо!"

- одмах ћу убити. Виче се само: "За мном браћо!"

Тако подофицир виче ако је испред стотину војника,

тако виче и кад остане сам - и јуриша.

Највише на свету мрзим да видим мртвог војника

и живог подофицира... ...Затим, ако сте икада

чули за реч "повлачење", од данас је заборавите.

Ту реч, док сте под мојом командом,

док су нам куће и деца иза леђа,

док су нам раке очева на поглед удаљене,

ту реч из мојих уста нећете чути.

Повлачење неће бити. Сви се могу повући,

сви могу прећи на друге положаје,

ми нећемо педаљ назад! За мене постоје две команде:

команда Врховне команде и команда моје земље,

а земља је узад сваке друге команде и она наређује:

ни корак назад! Ко се осврне,

угледаће цев мога пиштоља и то ће му бити последње

што је угледао. Ја и ви смо, браћо, од наших кућа

кренули мртви - то да вам увек буде на памети!

Пошли смо мртви, немамо шта да изгубимо.

Ако Бог да да победимо,

у овом рату ћемо се родити!

У овом рату бранимо отаџбину - земљу отаца наших,

боримо се за синовину - земљу наших синова.

Између отаџбине и синовине нас нема!"

 

Saint Sava Serbian Orthodox Church of San Gabriel