UJEDINJENA RS PROTIV ZAKONA O NEGIRANJU GENOCIDA

Valentin Incko je nametnuo zakon o zabrani negiranja i kažnjavanja genocida kako bi se rešio nedostatak postojeć eg pravnog okvira, koji ne nudi adekvatan odgovor za problem govora mržnje, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Taj govor mržnje, kako se navodi, manifestuje se kroz negiranje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, pa čak i kada su za te zločine već donete pravosnažne presude domaćih i medjunarodnih sudova. Prema izmenama Krivičnog zakona, koje je nametnuo visoki predstavnik, predvidjena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju opravdati ratne zločine.

Sa druge strane, pre mesec dana nezavisna medjunarodna komisija za istraživanje stradanja naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. koju je formirala Vlada RS, u izveštaju tvrdi da je ratni zločin počinjen na području Srebrenice ispravno kvalifikovan kao takav, ukazujući da on u sebi ne sadrži elemente genocidne namere, odnosno genocidne radnje, kao i da je u Srebrenici stradalo ne više od 3.500 Bošnjaka i 2.000 Srba.

“Nalazi ovog izveštaja usmereni su pre svega prema pomirenju, istini i činjenicama i u cilju mira medju svim narodima. Sa nama je bilo deset izvrsnih stručnjaka i rukovodili smo se pravdom i činjenicama. Nije bilo nikakvih pritisaka na naš rad, ni od strane pojedinaca ili vlade i institucija“, rekao je predsednik komisije, profesor iz Izraela, Gideon Grajf.

Tužilaštva Bosne i Hercegovine saopštila su da će formirati predmet u kojem će se pratiti i evidentirati sve objave pojedinaca, grupa ili udruženja u kojima se iznose stavovi o negiranju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina iznesene nakon stupanja na snagu ovih dopuna, dok iz Republike Srpske iz vlasti i opozicije stižu oštre kritike na račun nametnutog zakona. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da je Inckova odluka “ekser u mrtvački kovčeg BiH“, da “genocida nije bilo“ i da se u entitetu RS neće sprovoditi ovaj zakon. Predstavnici medjunarodne zajednice imaju još malo vremena da ponište ovu odluku, jer u suprotnom Republici Srpskoj nije ostavljen nikakav izbor i da niko “ne treba da se kasnije čudi koracima koje će preduzeti“, upozorio je Dodik. On je naglasio da “mi kao narod i kao Republika Srpska moramo reći da je ovo poslednja linija odbrane našeg dostojanstva“, te da je pokretanje peticije protiv nametanja zakona “vid protesta protiv anticivilizacijske odluke Valentina Incka i njegov lični čin otpora prema jednoj takvoj odluci“. Na Dodikov poziv u gradovima Republike Srpske počelo je potpisivanje peticije o neprihvatanju zakona o zabrani negiranja genocida.

“Iako nikad ranije nisam za njegov rad to rekao, za ovaj Inckov potez mogu reći da je kukavički. Pokazujete neku vrstu hrabrosti pre nego što odete. Mislim da je to veoma loše i mogu se tenzije dodatno produbiti, to nikako nije dobro za Republiku Srpsku i za naš narod“, naveo je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.

Predstavnici srpskih stranaka iz RS neće učestvovati u radu zajedničkih institucija BiH, dogovoreno je na sastanku srpskih stranaka iz RS u Skupštini entiteta u Banjaluci. To će dovesti do blokade institucija BiH, što se i ranije dešavalo.

Srpski zvaničnici su takodje osudili pomenutu odluku jer, kako kaže predsednica Vlade Ana Brnabić, “ona će još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od Republike Srpske“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da “nametnute odluke nikome ništa dobro nisu donele, te da nije njihov pristalica“, odnosno da su “donosile samo veće podele“. On je istakao da još nije dobio analizu svih pravnih eksperata, ali da je važno da prvo ukaže pijetet prema srebrenič kim žrtvama, a da sa Bošnjacima gradi ne samo prijateljski, nego i bratski odnos u budućnosti.

BiH je jedina zemlja u kojoj jedan čovek bez bilo čije druge kontrole donosi zakone, tvrdi nekadašnji srpski član Predsedništva BiH i počasni predsednik Partije demokratskog progresa RS Mladen Ivanić. Prema njegovom mišljenju, Incko je odluku o zakonu doneo relativno skoro, iz više razloga: “On je to privatno obećao udruženjima iz Srebrenice, tu informaciju sam imao već duži vremenski period, on je to uradio na samom odlasku, to pokazuje dvoličnost, nedostatak elementarnog morala. Novom predstavniku je ubacio problem dodatno, tu možda ima i male lične osvete, jer se Incku nije išlo iz BiH“, kaže on. “Bonskih ovlašćenja nije bilo desetak godina, to je bio, rekao bih, vrlo pozitivan period, jer unošenje ovakvog načina donošenja odluka u BiH uvek proizvodi problem“, kaže Ivanić.

Odgovorni urednik nedeljnika “Vreme“ Filip Švarm čitav dogadjaj posmatra u nešto širem regionalnom kontekstu, i podseća na rezolucije o Srebrenici koje su donošene na Kosovu i u Crnoj Gori, koje su naišle na osudu Beograda.

“Mislim da je nakon negativnih reakcija iz Beograda ovo na kraju njegovog mandata neka vrsta političkog solidarisanja sa Federacijom BiH, Kosovom, Crnom Gorom, pa i Hrvatskom. To je neka vrsta poruke zvaničnom Beogradu da medjunarodna zajednica, makar onaj deo koji predstavlja Incko, jeste u boljim odnosima sa srpskim komšijama nego sa samom Srbijom. Ali, to je i upozorenje da bi Republika Srpska mogla da dospe u neku vrstu izolacije, i da se približavanje Rusiji i Kini ne gleda blagonaklono na Zapadu“, ocenjuje Švarm. Rusija i Kina podnele su Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije kojom bi odmah bila ukinuta ovlašćenja medjunarodnog visokog predstavnika u BiH, obrazlaž ući da mu ovlašćenja više nisu potrebna zbog napretka koji su postigle strane u BiH. Nakon Valentina Incka, koji je tu dužnost obavljao 12 godina, od 1. avgusta Kristijan Šmit bi trebalo da preuzme funkciju visokog predstavnika. Duboko smo uznemireni grubim i apsolutno neprihvatljivim mešanjem odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka u unutrašnja pitanja ove suverene i nezavisne evropske države, navodi se u komentaru Marije Zaharove, predstavnice Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Zaharova navodi da Ruska Federacija, kao država garant Mirovnog sporazuma i član Upravnog odbora, Inckov čin doživljava kao otvoreni napad na suverenitet Bosne i Hercegovine, njen ustavni poredak i punomoći organa vlasti, te da ne može imati pravne posledice.

“Njegova takozvana odluka o izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH u delu koji inkriminira poricanje zločina odredjenih kategorija nije ništa drugo do flagrantna zloupotreba punomoći u smislu Opšteg okvirnog (Dejtonskog) sporazuma o miru u BiH iz 1995. godine i direktno kršenje politike koju je odobrio Upravni odbor Veća za provodjenje mira da bi se sva odgovornost prenela na lokalne strane“, piše u saopštenju.

“Zakon koji sledi i koji čini sastavni deo ove odluke, stupa na snagu na privremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova“, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Prethodno su na odluku visokog predstavnika reagovali i predstavnici SAD i Evropske unije u BiH.

Iz Ambasade Sjedinjenih Država u BiH navode kako su negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca neprihvatljivi i da podrivaju uzajamno poverenje neophodno za napredak BiH na putu ka EU.

“Čin odlazećeg visokog predstavnika pokazuje koliku važnost on pridaje ovom pitanju koje je bitno za stabilnost BiH i naglašava kontinuirani imperativ da svi u BiH treba da daju svoj doprinos pomirenju. Zakon o dopuni Krivičnog zakona BiH početna je tačka za konkretniji razgovor i korake koje treba da preduzmu lokalni akteri u vezi sa praktičnim sprovodjenjem“, navode u pisanom odgovoru iz Ambasade SAD.

“Da budemo jasni: revizionizam i poricanje genocida protivreče najosnovnijim evropskim vrednostima“, navodi pres-služba EU u pisanom odgovoru.

Marjana Maljković