UOČI IZBORA 2020.

Parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori koji su bili raspisani za 26. april, usled izbijanja pandemije virusa korona i proglašenja vanrednog stanja, odloženi su za 21. jun. U trenutku izlaska naših novina, Republička izborna komisija proglasila je 12 izbornih lista za parlamentarne izbore, a rok za prijavu važi 15 dana do dana izbora. Znatan deo opozicije bojkotuje izbore i smatra ih nelegitimnim. RIK je odlučio da na predstojećim izborima bude otvoreno 8.386 biračkih mesta, što je oko 130 više nego na predsednič kim izborima 2017. godine. Na Kosovu će biti 90 biračkih mesta, a 43 u inostranstvu. Rešenjem koje je usvojio RIK, 107 biračkih mesta namenjeno je za gradjane koji su na službi u Vojsci Srbije, a 29 u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija. Da podsetimo, od novembra 2018. godine kada su fizički napadnuti pripadnici stranaka iz Saveza za Srbiju, a u incidentu je povredjen Borko Stefanović, započeti su višemesečni protesti širom Srbije, kao i u gradovima naseljenim srpskom dijasporom, zbog optužbi za porast političkog nasilja od strane vlasti. Većinu učesnika nisu činile pristalice nijedne političke stranke, a najčešći motivi za izlazak na proteste čine izostanak medijskih sloboda i korumpiranost vlasti. Paralelno sa održavanjem protesta, Aleksandar Vučić i predstavnici vladajuće koalicije su organizovali seriju mitinga u sklopu kampanje “Budućnost Srbije“. Početkom februara 2019. godine, većina parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka opozicije je kao odgovor na proteste potpisala tzv. Sporazum sa narodom, kojim se obavezala da napusti sve institucije te da bojkotuje sve izbore pod dotadašnjim uslovima.

Turbulentni politički dogadjaji i najave bojkota većeg dela opozicije, predstavnicima vlasti su poslužili kao izgovor da izmene višedecenijsko izborno zakonodavstvo, pa je tako nešto više od dva meseca pre zakonskog roka za održavanje izbora, cenzus spušten sa 5 na 3%. Iako nema zakona koji zabranjuje izmenu propisa u izbornoj godini, tom odlukom se krše medjunarodni standardi o fer izborima i Kodeks Venecijanske komisije Saveta Evrope o dobroj praksi. Zahvaljujući amandmanu opozicione poslanice Gordane Čomić, predvidjena je kvota prema kojoj će svaka lista morati da kandiduje najmanje 40% žena.

Krajem prošle godine, nakon pokušaja medjustranačkog dijaloga na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, uz posredovanje nevladinog sektora, organizovani su pregovori sa ciljem poboljšanja izbornih uslova kojim je posredovala i delegacije Evropskog parlamenta. Nakon tri runde dijaloga, poslanici Evropskog parlamenta su konstatovali da u tom trenutku nije bilo uslova za fer i poštene izbore i da je potrebno vreme da se implementiraju dogovorene mere.

Bilo je više problema oko prikupljanja potpisa za izbore. Lider Pokreta slobodnih gradjana Sergej Trifunović nailazio je na pokušaje opstrukcije u skupljanju potpisa, što je kulminiralo kada je u jednom danu u dva odvojena incidenta napadnut, jednom udaren pesnicom, nakon čega je policija privela dvojicu napasnika. Demokratska unija Roma prekinula je prikupljanje potpisa za parlamentarne izbore, jer su, kažu njihovi aktivisti, bili izloženi pritiscima, ucenama i pretnjam a na terenu. Zbog pritisaka na aktiviste DUR-a u Pećincima, Kikindi, Somboru i drugim sredinama, rukovodstvo stranke odlučilo je da prekine dalje prikupljanje potpisa za republičke izbore.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je objavilo odluku Saveta REM-a o zabrani predizbornog spota Srpske napredne stranke u kojem se Aleksandar Vučić pojavljuje sa devojčicom. Savet REM-a je zaključio da je u pomenutom slučaju došlo do povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, i naložio svim medijima da odmah obustave emitovanje tog spota. Gotovo je sigurno da je ovaj spot snimljen svesno kršeći ovaj Pravilnik, verovatno kako bi kasnije imali izgovor da je REM postupao nepristrasno čak kada je u pitanju i vladajuća stranka.

Zoran Gavrilović, sociolog i direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže da ono što je u tom spotu problematič nije, jeste “što imamo čoveka za koga se ne zna da li je predsednik države ili stranke“. Po zakonu o borbi protiv korupcije i po Ustavu Srbije jedna osoba ne može da ima javnu i privatnu funkciju i to je sukob interesa. Gavrilović ocenjuje da je zabranjeni spot bio u nekoliko nivoa problematičan i da je svoju analizu dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije.

REM-ov monitoring medija u poslednjem izveštaju za period od 16. do 22. maja, iznosi šokantne podatke, da najviše prostora na šest televizija zauzimaju analitičari (35,46 odsto), zatim opozicioni Savez za Srbiju koji bojkotuje izbore (16,16), a tek na trećem mestu lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu“ (8,87). BIRODI smatra da REM metodologija za analizu sadržaja izveštavanja emitera, nije u skladu sa medjunarodnim standardima (ODIHR, Venecijanska komisija i Direktorat za ljudska prava Evropske komisije), ali i praksama koje se poštuju u izborno-posmatračkim misijama. BIRODI je pri izradi Pravilnika koji reguliše postupanje javnih servisa tokom izborne kampanje zahtevao primenu navedenih medjunarodnih standarda, ali to nije usvojeno. Ovo se pre svega odnosi na analizu tonaliteta (pozitivan, negativan i neutralan) izveštavanja o akterima u izbornom procesu. Merenjem samo vremena, a ne i tonaliteta predstavljanja aktera, REM se opredelio da realizuje monitoring koji više sakriva, a što manje otkriva, ocenjuje BIRODI.

Dosadašnji monitorinzi BIRODI-ja pokazuju ne samo izostanak medijskog diverziteta i balansa, već i dominaciju aktera, Aleksandra Vučića, koji se pojavljuje ne kao kandidat za narodnog poslanika, već kao marketinš ki akter. Naime, Vučić je istovremeno predsednik stranke i Republike. Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, kojim se reguliše tzv. funkcionerska kampanja, predsednik Srbije je izuzet od funkcionerske kampanje, te je on jedini javni funkcioner koji može da se bavi legalno funkcionerskom kampanjom, navodi BIRODI.

IZBORNE LISTE

1 ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU.

2 IVICA DAČIĆ – “Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“

3 Dr VOJISLAV ŠEŠELj – SRPSKA RADIKALNA STRANKA

4 Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvodjanskih Madjara – Ištvan Pastor

5 ALEKSANDAR ŠAPIĆ – POBEDA ZA SRBIJU

6 ZA KRALjEVINU SRBIJU (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) – Žika Gojković

7 UJEDINjENA DEMOKRATSKA SRBIJA (Vojvodjanski front, Srbija 21, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka moderne Srbije, Gradjanski demokratski forum, DSHV, Demokratski blok, Zajedno za Vojvodinu, Unija Rumuna Srbije, Vojvodjanska partija, Crnogorska partija)

8 AKADEMIK MUAMER ZUKORLIĆ – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)/ Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)/ Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka na pravda i pomirenije (SPP) – Demokratska partija na Makedoncite (DPM)

9 METLA 2020

10 MILAN STAMATOVIĆ – Zdravo da pobedi – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija

11 SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka – dr. Sulejman Ugljanin

12 MILICA DJURDJEVIĆ STAMENKOVSKI – Srpska stranka Zavetnici

lista nije definitivna zato što je rok za predaju lista 5. juna u ponoć.

MARIJANA MALJKOVIĆ