VELIKI JUBILEJ “SRPSKOG OGLEDALA“ VREDAN PAŽNJE

Kada jedno etno-glasilo, u vreme zamiranja štampe u celom svetu, proslavlja 19 godina uspešnog rada, onda oni koji su tome doprineli zaslužuju ne samo poštovanje, nego i divljenje.

Kao novinar koji se celog radnog veka bavio tim nimalo lakim poslom i kao čovek koji se, iako nestranač ka ličnost, u ime države Srbije bavio našim rasejanjem, shvatio sam važnost misije novinarske profesije, značaj medija za život ljudi izvan matice. Jer, nije reč samo o informisanju, već isto tako o čuvanju nacionalnog identiteta. I danas, kada je novinarstvo izgubilo svoj prvobitni smisao, kada je u funkciji interesnih grupa svugde u svetu, prilika je da odam priznanje glasilu koje se već 19 godina uspešno obraća čitaocima na američkom kontinentu, izvršavajući odgovorno nacionalni zadatak, kao spona matice i američkih Srba.

Sticajem okolnosti, poznanstvom sa Slavicom Petrović, bio sam inicijator, pa čak i kum glasila “SRPSKO OGLEDALO“. Tada, na samom početku, nisam mogao da pomislim da će list izrasti u jedno ozbiljno glasilo, da će se razviti u nešto mnogo više od toga. To glasilo ne samo da se bavi našim ljudima u Americi i njihovim aktivnostima, dogadjajima u životu srpske zajednice, nego ih i neposredno kreira okupljajuć i i angažujući srpski rod u Novom svetu. Od posebne je važnosti i to što “Ogledalo“ izveštava o onome što se dešava u otadžbini i srpskim zajednicama izvan Srbije.

To nije nimalo lak zadatak. Kreirati novinu, sa aktuelnim sadržajem, koja redovno izlazi, pravi je podvig i za mnogo veće i bogatije izdavač e.. Jer, izdavanje novina iziskuje sigurno i trajno finansiranje. Slavica Petrović, izdavač lista i glavni i odgovorni urednik, nije američki bogataš, koji može sam da podnese takvu investiciju. Medjutim, nije samo nedostatak novca poteškoća s kojom se treba nositi. Ulažući mnogo energije i ljubavi, upornosti i privrženosti srpstvu, Slavica uspeva da održi nivo sadržaja na nivou koji odgovara čitaocima, da tematski, negujući srpsku reč, svakog meseca obraduje one kojima je list namenjen.

“Srpsko Ogledalo“ nije običan srpski magazin, kakvih ima na stotine u Srbiji. Jedinstveno je zato što je posvećeno problematici i samoodržanju srpskih tradicija u Americi. Zato ove novine poprimaju značaj dokumenta za istoriju – ono što je tokom minulih decenija bio “ Amerikanski Srbobran“. “Srpsko Ogledalo“ beleži priče o ljudima i njihovim delima, motiviše ih i prati ih, zaslužujući da bude u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, kako bi buduće generacije Srba mogle da imaju uvid u prošlost svojih prethodnika, u vreme kojim će se ponositi. Mnogo je primera koji to dokazuju, a najbolji je možda Festival srpskog filma u Čikagu, koji je posle više godina postao tradicionalan i prestižan kulturni dogadjaj. Naš ambasador u Vašingtonu g. Djerdj Matković rekao je da je to najznačajniji kulturni dogadjaj koji kreira srpska zajednica u Americi i koji treba da bude uzor i drugima. Naravno, tu je i više drugih manifestacija koje smišlja i podstič e redakcija “Srpskog ogledala“.

Za sve ono što je “Srpsko ogledalo“ učinilo tokom minulih 19 godina, moram ponoviti da je najzaslužnija gospodja Slavica Petrović. Mnogo čega se odricala da bi svaki broj lista izašao na vreme. Naravno, moram istaći i množinu onih koji su joj u tome svesrdno pomagali. Duga bi bila ta lista zaslužnih imena. Neki od njih su ustupali svoje mesto drugima, jer im obaveze nisu dozvoljavale kontinuirano angažovanje. Neki su pomagali skromnim prilozima, neki objavljivanjem oglasa, a svaka pomoć bila je dragocena.

I Slavica i svi koji su učestvovali u uspešnom izlaženju glasila “Srpsko Ogledalo“ punih 19 godina zaslužuju zahvalnost, poštovanje i čestitke za ono što su učinili. Pohvalu zaslužuje i napor, koje već godinama traje – elektronsko izdanje sa multimedijskom transformacijom, koje će u ne tako dalekoj budućnosti zameniti štampanu reč.

Čestitam! I želim da trajete dugo, u interesu srpstva.

ALEKSANDAR VLAJKOVIĆ, NOVINAR

Poštovani, Želim Vam još više uspeha povodom jubileja koji proslavljate ovog oktobra u raspoloženju dostojnom broju godina koje nosite.

Biti bezmalo dve decenije medijski angažovani u Čikagu i okolini, gde žive i vredno radi toliki broj naših gradjana, predstavlja misiju koja zadivljuje. Vaša istrajnost minulih 19. godina bi trebalo da bude uizor i dobar primer drugim medijima izvan Republike Srbije, pošto svoju zemlju i zemlju predaka i na taj način nikada ne treba zaboraviti, baš kao što ni ona ne zaboravlja Vas. Nije li to razlog više da Srpsko ogledalo traje bar još narednih 19. godina?

Jeste, ali ja bih rekao da je ovo samo prvih 19. godina Vašeg postojanja.

Nastavite...

Sve najbolje Vašima i Vama želi

ALEKSANDAR GAJOVIĆ

DRŽAVNI SEKRETAR MINISTRASTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

Važnost očuvanja srpskih medija u dijaspori predstavlja jedan od najvažnijih državnih interesa i u tom pravcu neophodno je doneti hitne mere podrške našim novinama, časopisima, radio i TV stanicama i internet portalima u svetu, koji na profesionalan i nezavistan način obavljaju svoj posao. Kada sam bio pomoćnik ministra za dijasporu, a kasnije i Državni sekretar, pokrenuo sam Konferenciju medija dijaspore, koja se održava i danas svake godine, i na kojoj smo omogućili medijskim stvaraocima iz dijaspore edukaciju u najvećim srpskim novinskim agencijama i Javnom servisu, kao i besplatno preuzimanje vesti i informacija i rad novinara za naše medije u svetu. Pokrenuti su i drugi oblici saradnje, ali kako tehnologija napreduje, potrebno je dodatno osnažiti medije, stimulacijama i novčanim dotacijama, jer su oni uz škole na srpskom jeziku, osnovni činilac u očuvanju srpskog jezika i kulture u svetu. čestitam Ogledalu veliki jubilej i želim uspešan i u narednom periodu.

MIODRAG JAKŠIĆ, 

BIVŠI DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA DIJASPORU, PREDSEDNIK MATICE ISELJENIKA I SRBA U REGIONU.

Ogledalo- Već 19 godina uspeha- čestitke iz sveg srca! Zadovoljstvo mi je da napišem svoje mišljenje o Ogledalu: Povodom devetnaestogodišnjice časopisa “Ogledalo” čestitam Slavici Petrović na uspešnom radu od osnivanja ovih novina i skoro dve-decenijskom uredjivačkom poslu. “Ogledalo” ima veliki značaj za očuvanje naše kulture u rasejanju i postojanje ovog lista svesrdno podržavam.

PROFESOR DR. JELENA BANKOVIĆ

DRAGOM “OGLEDALU“ ŽELIM DA VEČITO REFLEKTUJE VERU U SVOJ ROD

Dragi tvorci “Srpskog ogledala“, zadivljen sam vašim entuzijazmom i vašom odanošću srpskom nacionalnom duhu, našim tradicijama i dosegnutim vrednostima. Vi ste plamičak koji osvetljava put našim ljudima u velikoj Americi, podsećajući ih ko su, odakle su, čemu duguju svoje vrline i svoje sposobnosti. Vaš list je propratio moje stvaralaštvo – predstave “Žanka“ i “Ljubav do groba“, izvedene u Srpskom pozorištu, zahvaljujuć i neumornoj Slavici Petrović, glumici i nacionalnom posleniku, ženi velikog srca, koja nesebično daruje svoje vreme i svoju snagu srpskom imenu u Americi. Uz zahvalnost, primite moju čestitku za 19 godina uspešnog kulturnog delovanja na tlu Amerike.

MIODRAG ILIĆ DRAMSKI PISAC, BEOGRAD

DEVETNAESTA GODIŠNJICA OGLEDALA 

OBJAVLJIVANJE ISTINE JE JEDNA OD UZVIŠENIH VRLINA

Počeću ovaj tekst čuvenom rečenicom Marka Tvena, koji je rekao “Ako ne čitate novine – niste informisani. Ako čitate novine – vi ste dezinformisani“. Sreća je da u njegovo vreme nije bilo socijalnih mreža, koje danas, na žalost, preuzimaju ulogu informisanja, umesto da, kao što im je tehnološki i odredjeno, budu samo kanali za izražavanje stavova, a nikako mediji kroz koje će se provlačiti cenzura, selektovati proizvoljno i umesto prenošenja vesti – praviti vesti.

Zato je baš danas za nas Srbe u Americi i Čikagu važno da imamo list kome možemo verovati, svesni da je objavljivanje istine jedna od uzvišenih vrlina, kojoj oni koji prave novine moraju težiti, a oni kojiih čitaju u redovima, a ne izmedju redova moraju tražiti.

Ogledalo je mesečnik koji nam pruža informacije već 19. godina, na svojim stranicama predstavlja naše uspešne sunarodnike, otvara teme, raspravlja o problemima, promoviše nauku, umetnost, obrazovanje i posebno očuvanje srpskog jezika i kulture. I u godini Covida, ovaj list je uspeo da opstane, da se održi, da dopre do svih nas koji ga rado čitamo, tako bliži za još jedan korak do 20. godišnjice, koju će, verujemo, kako dolikuje proslaviti iduće godine, bez distance i maski, uz svoje saradnike, čitaoce i sponzore. Biće to jubilej koji nedostignu ni mnogo značajniji i uticajniji listovi, jubilej vredan pažnje i poštovanja.

Ko bi mogao i pomisliti da ćemo se u ovoj ludoj 2020. susresti sa strašnom cenzurom u Americi, da ćemo se plašiti da u ovoj zemlji izrazimo svoje mišljenje, svoj stav i svoj pogled na svet, i dalje uvereni da smo baš ovde i došli da bismo oslobodili svoje mišljenje i uhvatili svoju šansu. Ceo svet je prodrman auto cenzurom, političkom koreknošć u, zastrašen malim policajcima u glavama skoro svakog pojedinca, kojeg je danas lako držati pod kontrolom, jer je u strahu i od sopstvene senke. Zato moramo očuvati “Ogledalo” ne zbog sopstvene taštine, već zbog iskonske potrebe da o nama slobodno kažemo, da zbog nas slobodno promišljamo i da u istinu slobodno i bez rezerve verujemo.

Istinite su i reči Vilijema Foknera da je “najbolja fikcija istinitija od bilo kakvog novinarstva”. Još jedan razlog da istinu ne kreiramo i ne izmišljamo, već da je objektivno prenosimo, zbog svih nas koji živimo ovde i generacija koje će ovde živeti.

MILA FILIPOVIĆ – NOVINAR

Identitet Srba u rasejanju i mediji

SAMO ISTINA SRBINA SPASAVA

Jubilej “Ogledala“, najboljeg srpskog magazina u rasejanju, prilika je da se pogledamo mi svi Srbi sveta i vidimo kako izgledamo u medijima srpske dijaspore. “Ogledalo“ je predvodnik stotinak naših medija rasutih po svetu, koji se ističu profesionalnim odnosim, odgovornošću, istinom i brigom o srpskom nacionalnom identitetu. Naš slavljenik nam se javlja uvek sa snažnom porukom da – samo istina Srbina spasava u tudjini. Na planeti ima 11 miliona Srba, od čega je 2,5 miliona u rasejanju. O njima, svako na svoj način, brinu naša diplomatska predstavništva, njih osamdesetak i naša Crkva sa 27 eparhija i stotinak parohija. Treći stub srpske dijaspore su naše organizacije, a četvrti srpski mediji.

Zahvaljujući elektronskoj revoluciji, mediji su, pored novina, osvojili internet i društvene mreže, pa im se broj ne može sračunati koliko ih ima sa raznim sajtovima, portalima, fejsbuk-profilima i ličnim elektronskim stranicama. To je dobro, jer se preko njih širi priča o Srbima u svetu, a i o nama koji smo kod kuće u otadžbini.

Tim brzim medijima može se zameriti da su površni, previše lični i da kopiraju sadržaje profesionalnih redakcija, jer nemaju svoje autorske tekstove. Tek, ako su i kada su u funkciji spoznaje srpske istine o našem narodu i pojedincima, gresi im se mogu oprostiti, jer svi zajedno kako-tako rade za našu stvar – što bi rekli Italijani.

“Ogledalo“ se upravo po svom sadržaju autorskih napisa, koji odslikavaju bogatu srpsku baštinu i stvarnost, predstavljenu sa mnogo priča o mladim uspešnim, ali i o starijim, još uspešnijim Srbima u SAD i u svetu, rado u javnosti koristi kao prava srpska čitanka. Magazin je zahvaljujući požrtvovanju glavne urednice Slavice Petrović i njenih saradnika više od novina. Magazin je ogledalo ukupne srpske kulture i nacionalnog identiteta našeg naroda rasutog na svim kontinentima. “Ogledalo“ danas ima značaj za srpski nacionalni identitet u Americi, kakav imaju stogodiš njaci “Amerikanski Srbobran“ iz Pitsburga i “Sloboda“ iz Čikaga. Briga da čitaoci budu obavešteni, a javnost upoznata sa Srbima kao celovitim nacionalnim bićem, proširena je na aktivnosti direktnog stvaranja kulturnih i društvenih dogadjaja. “Ogledalo“ je glavni akter na Srpskom filmskom festivalu, u Srpskom pozorištu, u verskim i humanitarnim aktivnostima, u spajanju svih Srba sveta. To ovaj magazin izdiže iznad novinarstva i stavlja na nivo svesrpske baštine u rasejanju. Zato čuvajmo, negujmo i razvijajmo naše “Ogledalo“, kako bismo danas i sutra što lepše izgledali u njemu.

SREĆNO, VAŠ DR MARKO LOPUŠINA

SREĆNO U DALJEM OČUVANJU NACIONALNOG IDENTITETA

“Pričaj srpski da te ceo svet razume“, nešto je što se govorilo u srednjem veku pošto su svi slovenski ljudi govorili istim jezikom. Bilo je malo razlika izmedju srpskog, bugarskog, i ruskog. Danas su te razlike itekako velike. Kada ste stranac i okružuju vas nova atmosfera, nova kultura i nove okolnosti, tražite nešto što može da vas poveže, da napravite neku konekciju, da osetite duh pripadanja, koliko-toliko.

Radio, televizija, novine i ostali današnji mediji daju ljudima šansu da se povežu sa istim narodom, istom kulturom, čak i sa istim mentalitetom.

Kada se Slavica Petrović pojavila na američkoj sceni, našla je način da se ljudi povežu sa zavičajem kroz televizijski program. Sećam se, glumila je lik Stanojke. A moji roditelji su bili nestrpljivi da dodje nedelja kako bi pogledali novu emisiju sa Stanojkom. Onda nije bilo interneta. Slavica je kasnije postala deo Srpskog pozorišta “Mira Sremčević”, dajući maksimalno sebe kako bi smo imali osećaj da smo u nekom teatru u Srbiji.

Jubilej novina “Ogledalo” govori nam da je ovaj list važan, uspešan i mnogo potreban ljudima koji se nalaze na ovim prostorima. Slavici su takodje zahvalni i ljubitelji srpskog filma na osnivanju “Srpskog filmskog festivala Čikago” jer nas naš film približavaju kulturi, jeziku i svom identitetu.

Hvala, Slavice, u moje lično ime i ime moje porodice, što svih ovih godina daješ sve od sebe kako bismo sačuvali srpske vrednosti u Americi. Sa srećom i željom da prosperira rad i da kroz čitanje “Ogledala“ srpski jezik, kulturai identitet dalje napreduju u Americi i svetu.

MILENA T. BAJICH, PSY.D. – KLINIČKI PSIHOLOG

“SRPSKO OGLEDALO” KAO STARI, DOBAR PRIJATELJ KOME SE VERUJE

Osnovna uloga medija u dijaspori je očuvanje nacionalne svesti, jezika, vere, istorije i kulture jednog naroda. Uporedo sa prenošenjem informacija, kako iz lokalne sredine, tako i iz matice, i praćenja važnih dogadjaja u zemlji domaćina. Nove tehnologije i mediji osvajaju prostor, internet, društvene mreže, ali klasični mediji opstaju, potrebni su, neophodni u poplavi raznih neproverenih informacija na portalima. Tako i stare dobre novine, kakvo je i “Srpsko ogledalo“, opstaju i traju, njima se veruje, stvaraju ih profesionalci, temeljni su, brižljivo biraju teme i način obrade informacija. Najvažnije je da govore istinu, budu objektivni koliko god je moguće, na taj način samo čine dobro sredini u kojoj deluju.

Zbog svega ovoga je važno što u Čikagu već punih 19 godina izlazi mesečnik “Srpsko ogledalo“, uglavnom zahvaljujući velikom trudu entuzijasta, osnivaču Slavici Petrović i njenim saradnicima. Nikada nisu, niti će u budućnosti postojati idealni uslovi za opstanak medija generalno, a posebno je teško u dijaspori, što nije nimalo prijatna činjenica. Utoliko je napor ljudi koji godinama istrajavaju u nameri da informišu srpsku zajednicu u Čikagu veći izaslužuje veliko poštovanje i zahvalnost. Pored neophodnih informacija koje pruža, uredjivačka politika lista je da podržava osnovne vrednosti u zajednici, stvaralaštvo, kreativnost, pomaže mladim ljudima da razviju svoje sposobnosti. Vremenom, novine postajuverni svedok i svojevrsni čuvar značajnih dogadjaja u srpskoj zajednici, srpskim institucijama i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Svojevrsni su izvor informacija i čuvaruspomena na značajne pojedince i organizacije u oblasti nauke, kulture, sporta.

Svako vreme nosi nove izazove, ali čini se da nikada nije bilo teže medijima i novinarima, koji hoće ozbiljno da se bave ovim poslom, nego u ovo savremeno doba. I pored napretka na mnogim poljima ljudskog delovanja, u sferi informisanja ruše se stara pravila o istinitom i objektivnom informisanju javnosti, nezavisnosti profesije. Zato su novinari pod sve većim pritiskom raznih interesnih grupa, političkih i ekonomskih, i to poprima globalne razmere.

Pokušaji manipulacije ljudskim dušama i medijima imaju dugu istoriju. Dugoročno, takva vrsta pritisaka neće doneti nikome dobro, zato je potrebno više nego ikada da se podrže osnovna načela novinarske profesije. Zabeleženo je kako se poznati francuski pisac i zaštitnik naroda Viktor Igo, sredinom 19.veka, snažno suprotstavio pokušaju da se novinama uskrate neke slobode i prava. Grmeo je u parlamentu tvrdeći kako su mediji ijavnost četvrti stub stabilnosti svakog društva i demokratije i ako se on uruši srušiće se ceo sistem vrednosti jedne zajednice. Ova šira slika o ukupnom stanju u medijima i previranjima koja će potrajati, samo pokazuje svu složenost i napor koji se stalno postavljaju pred onima koji su posvećeni ovoj profesiji. Koliko god da je teško ovo stalno rvanje za osvajanje slobode, činjenica je da savremeni svet ne može da opstane bez informacija. Važnost medija raste, zato je i borba za njihovu slobodu sa onima koji bi da je priguše tako žestoka.

Borba za slobodu medija neprekidno traje svuda u svetu, sa više ili manje uspeha. Tako je i u Srbiji, gde su novinari i slobodnomisleći ljudi pod velikim pritiskom. Slična situacija je bila i tokom 90-ih godina, tako da sa tim iskustvom i velikim naporom mogu da nadju načina da se uz pomoćjavnog mnjenja, izbore za sebe i opšte dobro. Mediji u dijaspori su nam neophodni, kako zbog svoje osnovne funkcije, tako i zbog činjenice da drže zajednicu na okupu, kojoj nije lako da se bori sa raznim izazovima u novoj sredini, daleko od svoje zemlje i svojih najbližih. Zato bi trebalo da, u ovim turbulentnim vremenimaosnivača lista i njegove saradnike podržimo više i bolje, finansijski i na svaki drugi način,kako bi naše zajedničke novine “Srpsko ogledalo” potrajale što duže na dobro svih nas.

DRAGICA SPASOJEVIĆ

„OGLEDALO“ I TO SRPSKO, KOJE TRAJE VEĆ PUNIH 19 GODINA I DALJE SJAJNO SIJA I ZASLUŽUJE ČESTITANJE!

U Ameriku sam dolazio bezbroj puta, najčešće poslovno. Bilo je to u svojstvu predsednika Varta Majkrobateri, kada sam se sretao sa legendarnim Stivom Dzobsom, koji me je ubedio da sa mojim timom možemo da napravimo mikro bateriju, koja je napravila svetsku revoluciju u elektronici. Ili u svojstvu predsednika ARI Grupe, kada sam dolazio poslovno zbog snimanja filmova o Džems Bondu ili kada sam dolazio u Holivud da primim tehnički Oskar za novu revolucionarnu kameru, koja je otpisala film. Dolazio sam i u svojstvu člana Američke akademije nauka. Dolazio sam i privatno.

U Americi imam mnogo prijatelja. Mnogi Srbi zauzimaju značajne pozicije na fakultetima ili naučnim institucijama. I uvek kada sam dolazio svi su mi pričali o “Srpskom Ogledalu“. čak je u par navrata i o meni pisano. Iako su me mnoge svetske novine i magazini predstavljali javnosti bilo mi je drago što sam se pojavio i u našem Ogledalu. Srbi iz Amerike su me potom zvali i hvalili se: čitali smo o tebi!. čuo sam i za veliki jubilej “Ogledala“. 19 godina – pa to je skoro dve decenije. Zaista veliki jubilej- Samo mogu da čestitam i da poželim da i dalje budete dobri i uspešni i da Vam se Srbi i dalje raduju. Srećno i pozdrav od Srba u Nemačkoj gde još uvek živim, ali sam sve češće u Srbiji. Vidimo se u Srbiji!

VAŠ PROF. DR DEJAN ILIĆ, NEMAČKA

Prof. Dr Dejan Ilić je najveći živi srpski naučnik u svetu. Živi u Nemačkoj, a sve češće je u Nemačkoj. Veliki naučnik srpskog porekla, bio je proglašavan i za menayera godine