VIŠESTRUKE KORISTI OD SARADNJE SA DFC

Intervju: Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS

U Beogradu je, tokom boravka specijalnog izaslanika predsednika SAD Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, simbolično otvorena kancelarija američke Medjunarodne korporacije za razvojno finansiranje (DFC). Otvaranju virtuelne kancelarije prethodilo je potpisivanje Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa izmedju Beograda i Prištine, koji su u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa u Beloj kući u Vašingtonu potpisali u ime Srbije Aleksandar Vučić, a u ime Kosova premijer Avdulah Hoti.

Direktor kancelarije DFC u Beogradu biće Džon Jovanović, Amerikanac poreklom iz Srbije. O značaju otvaranja kancelarije DFC, za "Ogledalo" govori  govori Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.

Srpska delegacija koja je prisustvovala Vašingtonskom sporazumu i dolasku delegacije SAD u Beograd, tvrdi da su ti dogadjaji prekretnica u regionu. Zašto se ovom sporazumu pridaje toliki značaj i po čemu se on razlikuje od brojnih drugih?

Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa izmedju Beograda, i Prištine potpisan u Vašingtonu, kao i saradnja sa američkim finansijskim institucijama, koja iz ovog dokumenta proističe, ima nekoliko formalnih karakteristika. Sporazum je potpisan u prisustvu predsednika Sjedinjenih Američkih Država, a nivo američke delegacije, koja je posetila Srbiju, govori o volji i spremnosti da se propisane odredbe implementiraju.

Govoreći o suštinskim koristima ovog sporazuma, porast interesovanja Sjedinjenih Država za Srbiju i Zapadni Balkan unosi dodatnu sigurnost u regionalne poslovne relacije, odnosno doprinosi stabilnosti koja je osnova za ekonomski rast i razvoj. Naime, region i dalje u očima stranih investitora ima lošu reputaciju politički nestabilnog područja, a ovaj dogovor upravo smanjuje politički rizik i povećava atraktivnost regiona kao investicione destinacije.

Investicija u tzv. kritičnu infrastrukturu (ulaganje u putnu, železničku i energetsku mrežu), omogućiće čvršće povezivanje privrede Srbije sa tržištem Kosova i Metohije, dok bi finansijska podrška malom biznisu i preduzetništvu doprinela jačanju ovog sektora u pogledu likvidnosti i zaposlenosti, kao i njegovom uključivanju u lokalne i medjunarodne lance snabdevanja.

Sa druge strane, sporazumom je dat podstrek kreiranju regionalne ekonomske integracije po principu ’četiri ekonomske slobode’ (slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala), što je u javnosti poznato kao inicijativa ’mali šengen’. U okviru ove inicijative već su postignuti odredjeni dogovori izmedju lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije, a prema odredbama sporazuma biće uključen i prostor Kosova i Metohije. Podršku ovoj inicijativi je iskazala i EU, sa željom da i ostale privrede Zapadnog Balkana budu uključene (Bosna i Hercegovina i Crna Gora).”

Da li se interesovanje i pogled zvanične američke politike na naš region promenio?

“Očigledno je da su sada Sjedinjene Države više fokusirane na Zapadni Balkan. Tu je posebno važan odnos sa Srbijom, koja je ujedno i najveće regionalno tržište, u pogledu brojnosti populacije i veličine teritorije. Takodje, Srbija ima najveći ekonomski potencijal, koji karakterišu izrazito dobar geografski položaj (na raskrsnici panevropskih koridora), makroekonomska stabilnost, komparativne prednosti u oblasti preradjivačke industrije i informacionih tehnologija,  kvalifikovana radna snaga i renomirana akademska zajednica itd.

Iz tog razloga, prirodno je što se regionalna kancelarija Američke razvojne banke (DFC) otvara u Beogradu, koji je privredno-finansijski centar regiona. Otvaranjem predstavništva ove vladine finansijske institucije u regionu, Sjedinjene Države daju dodatni znak da su zainteresovane za unapredjenje ekonomske saradnje na ovom prostoru. Treba napomenuti da su SAD najveća privreda sveta, ali i najveći investitor i lider u tehnološkom razvoju.

Želimo da istaknemo da sve vlade u regionu imaju zajednički ekonomsko-politički cilj, a to je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Regionalnu ekonomsku integraciju vidimo kao veliki korak ka tom cilju i podstrek privrednoj aktivnosti. Uzmite za primere samo koristi koje je privreda regiona imala zbog CEFTA sporazuma (Centarlnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini). Sa druge strane, kroz ekonomsku integraciju se ostvaruje harmonizacija propisa u skladu sa standardima Evropske unije. Na kraju, kroz bolju ekonomsku saradnju i razvoj regionalnih ekonomija, bolje se integrišemo u medjunarodno tržište. Nadamo se da smo time bliži i članstvu u EU, koje bi trebalo da se desi pojedinačno, ili grupno, kao što je to bio slučaj sa tzv. Višegradskom grupom.

Iz tog razloga nam je potrebna podrška Sjedinjenih Država, i nadamo se da će zahvaljujući njihovom političkom autoritetu, ekonomske odredbe iz vašingtonskog sporazuma biti implementirane.”

Da li je naša privreda spremna, a naši preduzetnici dovoljno informisani i zainteresovani za ponudu DFC-a?

“Privreda Srbije je već nekoliko godina, zaključno sa 2019. godinom, u fazi ekspanzije, odnosno ostvaruje stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od preko 3,0% (stopa rasta u 2019. godini je iznosila 4,3%). Zahvaljujući inerciji iz prošle godine, aktuelnoj privrednoj strukturi, kao i merama podrške Vlade Republike Srbije za očuvanje likvidnosti i zaposlenosti u privatnom sektoru, domaća privreda je uspešno podnela dosadašnji udar ekonomske krize izazvane epidemijom koronavirusa. Procena je da bi privredni rast ove godine bio negativan, -1,5% (što je vrlo povoljno u poredjenju sa većinom evropskih zemalja), a da se u 2021. godini očekuje nagli oporavak sa stopom rasta 5-6%, što je više nego dovoljno da se pokriju ovogodišnji gubici privrede.

Posebno ističemo kreditni rejting Srbije, koji je prema agencijama Standard & Poor's i Fitch Ratings na nivou BB+ sa stabilnim izgledom za unapredjenje u narednoj godini (dakle, samo jedan stepen ispod investicionog nivoa koji počinje sa BBB-).

Medjutim, mi u Privrednoj komori Srbije očekujemo da će kroz saradnju sa Američkom razvojnom bankom i dolaskom drugih američkih finansijskih institucija biti podržane domaće investicije, koje još uvek nisu na dovoljnom nivou i koje su veoma bitne za lokalne i regionalne lance snabdevanja. 

Kada govorimo o projektima i zainteresovanosti naših privrednika, posebno ističemo privatne projekte, prvenstveno iz oblasti preradjivačke industrije i energetike, od kojih su mnogi već prezentovani američkoj delegaciji prilikom posete Beogradu.

Treba imati u vidu da je naša infrastruktura za zaštitu životne sredine slabo razvijena, tu mislimo na postrojenja za tretman otpadnih voda i drugog otpada. Takodje je potrebno veće učešće obnovljivih izvora energije u energetskoj strukturi.

Naravno, ne smemo izgubiti iz vida preduzetništvo i start-up kompanije, odnosno početnike u poslovanju, i tu treba da pažnja bude usmerena na kvalitetne ideje, posebno one koje imaju inovativan pristup u procesu proizvodnje i pružanju usluga.”

Od kolikog je značaja imenovanje direktora novootvorene beogradske kancelarije DFC, stručnjaka srpskog porekla Džona Jovanovića?

“Bogatstvo Srbije, izmedju ostalog, čine i naši gradjani, koji još od vremena američke revolucije odlaze u ’zemlju mogućnosti’ da svojim znanjem i umećem doprinesu opštem napretku. Nekada su to bili velikani poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina, a danas su to mnogi dokazani stručnjaci iz oblasti medicine, informacionih tehnologija, filmske industrije itd.

Možemo reći da je veza izmedju Srbije i naše dijaspore uvek bila snažna, o tome govore očuvani jezik i tradicija, ali i vrlo visok nivo doznaka koje iz inostranstva pristižu domaćoj privredi.

Mislimo da će gospodin Jovanović, kao direktor predstavništva DFC-a u Beogradu, imati dodatni podsticaj da doprinese da se budući projekti realizuju na optimalan način, u korist privrede Srbije i regiona, kao i plodne ekonomske saradnje sa Sjedinjenim Državama.

Uvereni smo da će njegovo poznavanje lokalnog jezika i mentaliteta, kao i osećajna povezanost sa ovim prostorom, doprineti uspešnoj saradnji i velikim rezultatima.”

Kada gradjani Srbije mogu osetiti prve efekte dolaska DFC-a?

“Efekte od saradnje sa DFC-om i, u širem kontekstu, sa Sjedinjenim Državama, možemo podeliti na one koji će biti vidljivi u kratkom i u dugom roku. U kratkom roku vidimo koristi od infrastrukturnih projekata, što će posebno uposliti gradjevinsku industriju (izvodjače radova i proizvodjače gradjevinskog materijala).

Kada govorimo o kreditnim linijama i garantnim šemama, u okviru kojih bi se obezbedila sredstva za investicione aktivnosti malih kompanija i preduzetnika, onda bi to vrlo brzo bilo primećeno kroz porast proizvodnih kapaciteta, veći poslovni promet i očuvanje, odnosno povećanje zaposlenosti.

Zahvaljujući novim izvorima finansiranja, može se očekivati da troškovi zaduživanja privrede budu niži, što takodje ima pozitivan uticaj na rashodnu stranu privrednih subjekata. Imajući u vidu koncept rada vladinih finansijskih institucija i njihovih projekata, verujemo da bi uslovi kreditiranja bili blago povoljniji od aktuelnog stanja na tržištu.

Imajući u vidu da dolazak DFC-a predstavlja pozitivan signal za američke investitore, verujemo da će se time povećati priliv stranih direktnih investicija iz Sjedinjenih Država, posebno onih orijentisanih na tehnološki intenzivne privredne grane, koje nose veću dodatnu vrednost i doprinose poboljšanju izvozne strukture Srbije.

U dužem roku, kroz veću proizvodnu i investicionu aktivnost dao bi se doprinos ekspanzivnom privrednom rastu, porastu izvoza i smanjenju nezaposlenosti. Porast životnog standarda bi doprineo očuvanju populacije, kroz smanjenje ekonomske emigracije i ’odliva mozgova’. Na kraju, čvršća saradnja sa najrazvijenijim zemljama sveta treba da dovede do održivog razvoja privrede, kao i ubrzanja evrointegracija Srbije i regiona Zapadnog Balkana.”