VLAST ZA VREME PANDEMIJE

Medjunarodni institut za štampu (IPI), navodi u najnovijem izveštaju da su vlade “zabrinjavajuće velikog broja evropskih zemalja“, naročito u istočnoj i centralnoj Evropi, iskoristile trenutnu zdravstvenu krizu kao izgovor za ograničavanje slobodnog protoka informacija, kao i za udar na nezavisne medije. IPI je Srbiju svrstao u red evropskih zemalja čije vlasti su, kako se navodi u izveštaju, medijima ograničile pristup na informacije, tako što je vlada preduzela korake radi centralizovanja svih informacija o virusu. U izveštaju takodje stoji da je ta uredba, koju je u medjuvremenu povukla premijerka Srbije, delom predstavljala razlog za hapšenje novinarke Ane Lalić sa portala Nova.rs, koja je pisala o uslovima u kojima radi osoblje jedne bolnice za obolele od COVID-19.

Opozicija, u svetu pa i u Srbiji, tokom ove krize i vanrednog stanja ima sužen manevarski prostor za delovanje i ona vezanih ruku silom prilika tupi svoju kritičku oštricu, dok vlast okupira ceo javni prostor. Generalno uzev opozicija se do sada ponašala u okvirima pristojne političke komunikacije i konstruktivno, koliko je to bilo moguće, smatraju sagovornici Danasa. Mesec dana koliko traje vanredno stanje pokazalo je dosad najcrnje lice vlasti, koja i ovu situaciju koristi za kampanju, i blage reakcije opozicije koja zbog izostajanja sednica parlamenta osim saopštenja, sa ograničenim dosegom u javnosti, nema način da ponudi alternativu i suprotstavi se tome. Trenutnu političku sliku možda najbolje oslikavaju reči dvoje opozicionara. Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, za nedeljnik NIN kaže da vlast ozbiljno srlja u ponor diktature. “Vučić je postao jedini akter na političkoj sceni, dok su gradjani i cela opozicija u karantinu. Njegova volja se nigde ne propituje, o njoj se ne razgovara, ona se prosto izvršava. Jer kao što premijerka kaže, on je šef“, naveo je Lazović.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde upozorava da opozicija sakuplja i dokumentuje podatke sa kojima će, kao dokazima i činjenicama, izaći kada vanredno stanje bude ukinuto, kako bi se dokazalo šta se sve pod velom vanrednog stanja činilo i zataškavalo. Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar za Danas kaže da je ponašanje opozicije, svuda u svetu, ne samo u Srbiji, veoma limitirano za vreme ovakvih kriza.

– Osnovni razlog je taj što opozicija prinudno “tupi“ svoj najveći adut a to je kritika vlasti, jer ta kritika u javnosti može biti shvaćena na različite načine. Tu Srbija nije izuzetak jer ako pogledate rejtinge vodećih EU političara vidi se da je većina njih osnažila za vreme krize – objašnjava on. I politički analitičar Dragomir Andjelković potvrdjuje da je u okolnostima vanrednog stanja mnogo lakše delovanje vlasti jer ona ima mnogo više mogućnosti i u normalnim okonostima, a u vanrednom stanju ima neogranične mogućnosti.

– Vanredno stanje je takva forma da vlast može sve a gradjani ništa. A opozicija su opet obični gradjani koji nemaju pozicije u institucijama. Teško mi je da ih ocenjujem u okolnostima kada su im vezane ruke, i teško mi je da im bilo šta savetujem ili prebacujem. Oni imaju sužen prostor i malo toga mogu da urade. Prava bitka će početi kada se završi vanredno stanje. Tada će biti važno pitanje za opoziciju da li je vanredno stanje adekvatno uvedeno, da li je ponašanje vlasti bilo u skladu sa normama. Vanredno stanje može biti veoma bitna tema ako opozicija na njoj bude insistirala – zaključuje Andjelković.

Opozicija u bojkotu ne veruje u mogućnost da je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević načinila lapsus zbog kojeg je deo javnosti pomislio da su izbori raspisani, iako je postojalo saznanje o tome da je virus korona stigao u Srbiju, ali ne veruje ni u sposobnost vlasti da se nosi sa ozbiljnom situacijom. Kisić Tepavčević je naime najpre na RTS rekla da je prva infekcija korona virusom izolovana 1. marta i da se dva dana posle toga dogodio i drugi slučaj. Izbori su raspisani 4. marta, a javnost je o prvom slučaju virusa obaveštena 6. marta nakon što je vladajuća SNS već sakupila neophodne potpise za predaju liste tako što su ljudi masovno čekali zbijeni u redovima širom Srbije ispred odbora te stranke. Kesić Tepavčević se kasnije ispravila i navela da je prvi slučaj registrovan u prvoj nedelji marta, a predstavnici opozicije koja neće učestvovati na izborima smatraju da je na to naterana.