ZAŠTO TREBA GLASATI ZA TRAMPA? 

Ususret predstojeć im predsednič kim izborima u SAD pokušaćemo da ukažemo šta će izgubiti oni koji naprave možda pogrešan izbor, gledano iz ugla glasača koji su srpskog porekla, pa čak i onih koji to nisu, a žele da budući predsednik SAD donosi odluke koje se jedino mogu objasniti razlozima interesnih grupa i ličnim interesima.

Naravno, niko nema pravo da utiče na izbornu volju bilo koga, pa svakako i na odluku gradjana Amerike koji su srpskog porekla. To su Amerikanci, koji su rodjeni u nekada veoma prijateljskoj Srbiji ili nekadašnjoj Jugoslaviji i još više Amerikanci – Srbi, koji nisu zaboravili svoje srpsko poreklo. Po utemeljenijim procenama takvih u SAD ima oko 500.000, a tvrdnje da nas ima barem dvostruko više ne treba ni uzimati sasvim ozbiljno. Važno je, dakle, da Srbi u što većem broju učestvuju u izborima, bez obzira na to koliko ih je, i da znaju šta hoće i za koga glasaju. Tim pre jer će odmeravanje šansi i izgleda, pre svega dva jedina ozbiljna kandidata na predstojećim izborima – sadašnjeg predsednika Donalda Trampa i nekadašnjeg potpredsednika Džozefa Džoa Bajdena, odlučivati maltene svaki glas. Nesporno je, dakle, o krunskoj prednosti i pobedi odlučiće relativno mali broj glasova u odnosu na ukupno glasačko telo. Amerikanci srpskog porekla, koji imaju pravo da glasaju, žive u državama u kojima je najviše naših ljudi. Medjutim, baš tamo gde ih ima najviše, kao na primer u državi Ilinois sa Čikagom, ili Kaliforniji, ili Floridi, ili državama Njujork, Ohajo, Arizona, male su šanse da nešto značajnije promene, jer u tim državama demokrate imaju jako uporište svojih tradicionalnih pristalica. To, naravno, ne znači da treba i tu odustati od glasanja. Medjutim, države Pensilvanija, Viskonsin i Mičigen su veoma bitne za budućeg predsednika. U njima su snage veoma ujednačene i o pobedi jednog ili drugog kandidata će odlučivati samo hiljade ljudi, pa je otuda važan glas svakog pojedinca. U Pitsburgu i Pensilvaniji živi velika srpska zajednica. Na to područje stigli su i mnogi prvi srpski doseljenici. Na nove generacije preneli su ljubav prema svom srpskom narodu i zavičaju. Podigli su brojne srpske crkve, i očekuje se da će sada, kao Amerikanci, izaći na birališta u velikom broju. Slično je i u Mičigenu, u centru američke automobilske industrije Detroitu i Flintu. Takodje i u državi Viskonsin, čiji je najveći grad Milvoki, u neposrednoj blizini Čikaga. To su države i gradovi čiji gradjani srpskog porekla treba da znaju da možda baš njihov glas odredjuje ko će biti predsednik SAD. Da Amerikanci srpskog porekla mogu opredeliti pobednika ukazao je i ugledni “Volstrit magazin“. Samo sa željom da pomognemo da bi svako ko se odluči da izadje na glasačko mesto napravio najbolji izbor u odnosu na srpske nacionalne interese, pokušaćemo da naznačimo i šta zapravo pod tim podrazumevamo.

O sadašnjem američkom predsedniku Donaldu Trampu dosta se pisalo i pre nego što je postao predsednik, a naročito tokom njegovog mandata. I nesporno je da mu, u većini, štampa nije bila nimalo naklonjena, naprotiv. Zato je i tokom mandata kontinuirano morao da se brani, najčešće od neosnovanih napada. Prethodno je u duelima sa favorizovanom Hilari Klinton – pobedio. Tokom mandata oživeo je privredu, koja je bila u dubokoj recesiji. Običan svet – radnici, ali i intelektualci, vrlo brzo su osetili blagodeti njegovog uspešnog vodjenja privrede. Uostalom, on se u tome i te kako odavno dokazao stvorivši poslovnu imperiju za više generacija.

Kandidovanjem za predsednika želeo je da ga Amerika zapamti kao izuzetnog, osobenog i jakog lidera koji je dosta učinio i za svoj narod. Hteo je, verovatno i mogao, znatno više, ali njegove namere je zaustavila pandemija koronavirusa, koji drastično trese i iskušava ceo svet, pa i tako moćnu Ameriku. Kovid 19 je na specifičan način osetila i Amerika, posebno oni najsiromašniji, koji nisu imali najbolje zdravstveno osiguranje, i posebno oni koji žive u visokourbanim metropolama, gde je zaista i teško uspostaviti mere zaštite. Posledice su bile neminovne pa je u tako moćnoj i velikoj zemlji bilo dosta zaraženih i umrlih. I sam predsednik Tramp je osetio i iskusio težinu bolesti i, srećom, u rekordnom roku je nastavio borbu protiv kovida 19 i borbu za obnovu Amerike. Sa neskrivenom liderskom i pobedničkom ambicijom predsednik Tramp najavljuje da će američka vakcina, uskoro lišiti ne samo američki narod već i čovečanstvo, drastične zdravstvene opasnosti i pretnje. Tramp će ući u istoriju i kao zasad jedini američki predsednik koji, bar u ovom mandatu, nije započeo nijedan novi rat. Štaviše, postao je mirotvorac. Pomirio je Jevreje i više arapskih zemalja i to je istorijski uspeh. Prvi je američki predsednik koji se sreo sa liderom Severne Koreje i sa njim ima odlične lične odnose. Severna Koreja više ne napada američkog predsednika, već samo militantne jastrebove u toj državi koji ne skrivaju ratne ambicije.

Predsednik Tramp se odnedavno uključio i u dijalog koji treba da reši pitanje Kosmeta. Predložio je mirovni proces koji počiva na unapredjenju privredne saradnje od koje će obe strane da imaju korist. Njegov tim veruje u uspeh, a Srbima i Srbiji ostaje da se nadaju da će pozitivni rezultati takvog kursa uticati i na dogledno definitivno rešavanje kosmetskog neuralgič nog čvora. Predsednik Tramp veruje i očekuje da će unapredjenje biznisa učiniti da svima bude bolje, a kad se i stvarno vidi da je to moguće i ostvarivo, nema razloga za upotrebu oružja. Složio se, i dao za pravo srpskoj strani, da se iz pregovora i traženja kompromisa izbace ona rešenja koja su uslovna. Šta će doneti taj “Trampov model“ ostaje da vidimo, jer je drugi akter u rešavanju spora Evropska unija, koja na pomirenje gleda dioptrijom i rezonima iz svoje avlije. Tramp je najavio da će po završetku izbora, svakako sa očekivanjem da će biti predsednik po drugi put, doći u Srbiju i pomoći da dve sučeljene strane krenu putem intenzivnijeg privrednog razvoja koji će doprineti i učiniti da doskorašnji sukobi postanu samo neprijatne istorijske činjenice.

Drugi američki predsednič ki kandidat Demokratske stranke Džozef Džo Bajden je otvoreni pobornik nezavisnosti Kosmeta, odnosno Kosova kao samostalne države. On javno podseća da je još kao američki senator podržavao nezavisnost Kosova, a danas naglašava da je to nepovratan proces i da će se za nezavisnost uvek zalagati. Pritom ističe da će i preokrenuti neuravnotež eni pristup Trampove administracije prema Srbiji. Za njega je Kosovo nezavisna država bez ikakvih uslovljavanja. Pri tome se zalaže za “sveobuhvatan sporazum Kosova i Srbije, koji poštuje teritorijalni integritet Kosova i uzajamno priznanje Srbije“. Dodatno, gospodin Bajden insistira na utvrdjivanju (samo) srpske odgovornosti za ratne zločine počinjene na Kosmetu, kao i za rešavanje slučaja ubistva braće Bitići. Istovremeno, Bajden ohrabruje Evropsku uniju da što pre odobri prijem Kosova u svoje članstvo, i da odobri liberalizaciju viznog režima.

Politički analitičari, prvenstveno oni sa srpskim predznakom, tumačeći Bajdenove višegodišnje aktivnosti, smatraju da ako kojim slučajem on pobedi Trampa to može biti veoma rizično pa čak i kobno po Republiku Srpsku. On bi, uprkos razložnom protivljenju i otporu Republike Srpske, izvršio snažan pritisak da BiH udje u NATO. Bajden ne bi okolišio ni da snažnim pritiscima Srbiju ucenjuje i primorava da bezuslovno prizna Kosovo kao samostalnu državu. Takva Bajdenova naklonost prema Kosmetu i totalna pristrasnost na štetu vitalnih interesa Srbije teško se može objasniti nekim razložnim argumentima i uverljivim rezonima, jer to i nije ni u interesu SAD, iz mnogih razloga. Očito je da su u pitanju prvenstveno koristi raznih povezanih interesnih grupa, i svakako lični interesi. To važi i za Bajdenovo naginjanje na stranu muslimana Bošnjaka, čime se ugrožava i pozicija Srba u BiH. Ne treba zaboraviti ni da je tokom vladavine predsednika SAD Baraka Obame, punih osam godina Bajden, kao njegov potpredsednik, imao glavnu ulogu u gradjenju diskriminitatorske politike SAD prema Republici Srpskoj. On je, koliko se zna, bio i inicijator sankcija prema Miloradu Dodiku, zbog navodne opstrukcije Dejtonskog sporazuma. Njemu i sada smeta Dodikov stav, koji je protiv ulaska Bosne i Hercegovine u NATO. Danas se protivnici Srba u Bosni i Hercegovini čak i pozivaju na navodni Bajdenov dokument, u kome se javno iznose Bajdenovi stavovi protiv Dodika i Republike Srpske.

Kad se sve to ima u vidu, i kad je nesporno da je status Kosmeta bio stvoreni a ne neizbežni povod za NATO agresiju, jasno je otkud razlozi za brigu u slučaju Bajdenove pobede. Kosovo je i danas goruće pitanje od nacionalnog značaja i interesa Srba bez obzira na to gde žive. Otimanje Kosmeta nije samo teritorijalno već i identitetsko srpsko pitanje.

Ne može se zanemariti i ne sme sa zaboraviti i Bajdenov doprinos satanizaciji Srba u BiH, jer je 90-ih, u svojstvu američkog senatora, podupirao lažne tvrdnje o genocidnosti Srbi, tobože sklonih samo da siluju, ubijaju i sahranjuju u masovne grobnice. Otuda je Bajden 2008. i nagradjen priznanjem “Srebrenica 1995“. Odato mu je i priznanje što je 1991. organizovao saslušanje u Kongresu SAD, posvećeno raspadu Jugoslavije, podižući glas tobože “protiv srpskog napada na Bosnu i Hercegovinu“.

Bajden je 1993. posetio BiH, Srbiju i Hrvatsku, a sastao se i sa Slobodanom Miloševićem, i optužio ga za učešće u ratnim zločinima. Zahtevao je i ukidanje embarga na uvoz oružja u BiH, koje je išlo u muslimanske ruke. Izneo je i zahtev da SAD predvode Zapad u “svim odgovorima na srpsku agresiju“. Kad je 2009. posetio BiH, kao potpredsednik SAD, u Parlamentu BiH rekao je i naglasio da je budućnost BiH pridruživanje NATO, i da je to interes svih Bosanaca.

Što se tiče trenutačnog izbornog stanja, Bajden jeste u blagoj prednosti u odnosu na Trampa. A da li će biti i pobednik, teško je reći. Tokom prethodnih izbora, u sličnoj prednosti bila je i Hilari Klinton, pa je izgubila. Mi koji navijamo za Trampa verujemo da će on biti pobednik. Otuda je glas svakog pripadnika srpske zajednice i te kako važan, jer će o tome odlučivati. 

Aleksandar Vlajković