ZASUČITE RUKAVE

Vakcine, pandemija, neželjeni efekti i globalna nejednakost

Brzina kojom su, u okviru a k c i j e “WarpSpeed“ timovi stručnjaka pronašli i stanovništvu ponudili vakcine protiv virusa Covid-19 obećavala je mnogo nade u konačnu pobedu protiv pandemije, ali, verovali smo, i malo više poštovanja od onih koji su čak i mogućnost pronalaska vakcine do kraja 2020. godine od samog početka i na sva zvona osporavali. Naravno, baš oni su prvi zasukali rukave i ponudili svoje rame za prvi ubod, a posle dve nedelje za još jedan. Zna se kome je ostajanje u životu najvažnije.

Nije pronalazak vakcine dve velike farmaceutske kuće “Pfizer” i “Moderna“ eliminisao teorije zavere, naprotiv, na svetlo dana doveo je još i nove, od onih da ćemo vakcinama, ustvari, biti čipovani i da će nam DNK biti modifikovan, do onih da ćemo umirati i padati kao snoplje, te tako značajno doprineti smanjenju populacije na globalnom nivou. Naravno, nijedna od tih teorija nije nemoguća, jer shvatili smo tokom pandemije – što više dezinformacija i kontroverzi, to bolje za držanje populacije pod kontrolom. Ipak, činjenica da već sada naučnici upozoravaju da ponudjene vakcine neće biti dovoljne za konačnu imunizaciju stanovništva, jer virus velikom brzinom i na nepoznate načine mutira, pa sva iskustva govore da će i vakcina protiv kovida biti slična onima protiv gripa – dobijaćemo je sezonski, a skoro je sigurno da neće imati stoprocentni efekat.

Takodje ostaje kao velika nepoznanica da li će vakcina protiv pandemije biti obavezna, kojim ce se redosledom i po kako organizovanim grupama davati stanovništvu, kako će se javnost odnositi prema onima koji odbijaju da je prime, koliko opasne neželjene efekte mogu imati, kada ćemo uspeti da obezbedimo imunitet krda ili da li će ikada biti moguć povratak u normalnost, osim ako je ne bude definisao Bil Gejts lično? I stvarno, da li ćemo zaista morati da nosimo masku i držimo distancu i posle vakcinisanja?

Možda bi to mogao da nam objasni doktor Fauči, mada ko bi i njemu mogao verovati na reč?

Ono što je skoro izvesno jeste da će i vakcine protiv pandemije kao nusefekat imati globalnu nejednakost, kao uostalom i sva velika i važna otkrića. Razvijene zemlje već su obezbedile sebi dovoljne količine za svoje stanovništvo, siromašnima će ostati mrvice sa stola, pa se onda postavlja pitanje koliko je uopšte moguća zaštita od virusa i borba protiv njega na globalnom nivou pod takvim okolnostima. Svet u kome ćemo se posle ove pandemije naći biće ekonomski raslojeniji više nego ikada, nezasiti i željni profita neće imati ništa protiv da im ruke budu krvave do lakata (ili do ramena, ako baš hoćete), a skoro da sam sigurna da će u igru ući i crnoberzijanci, prodajuć i vakcinu ili njene lažne verzije ispod žita, ili na buvljaku.

Verujem da će svako za sebe ili svoju porodicu doneti razumnu odluku o tome da li želi ili ne želi da primi vakcinu protiv kovida, i da će, makar u ovoj zemlji ili onome što je od nje ostalo, ta odluka moći da bude poštovana.

Udruženje čikaških lekara

(ChicagoMedicalSociety ) je 17. decembra 2020. godine sazvalo skup svojih članova, na kome su učesnici mogli da saznaju najnovije informacije o vakcini protiv Covid 19. Svrha konferencije je bila da se lekari upoznaju sa najnovijim činjenicama, da o tome obaveste svoje pacijente i da ih savetuju da se vakcinišu. Prisutni lekari su savetovani da se i sami zaštite vakcinom i time daju primer drugima.

Vakcina potpuno bezopasna. Može se davati i trudnicama i dojiljama. Dva slučaja anafilaktič nog šoka u Britaniji su odmah izlečena adrenalinskom injekcijom. Zbog mogućih reakcija, svi vakcinisani se posmatraju 15 minuta nakon injekcije, a oni koji su podložni alergijama čak ceo sat. Jedini koji nikako ne bi smeli da prime vakcinu su oni koji su alergični na sastojke vakcine, što su u onom slučaju tri vrste lipida. Dve farmaceutske kompanije, koje su prve stigle na cilj ove trke sa vakcinom, Pfizer i Moderna, jedini su proizvodjači koji će se, za sada, koristiti na američkom tržištu. Testiranje bezbednosti vakcine je uradjeno na 78,000 osoba, svih polova, uzrasta i porekla. Nešto malo više ljudi je testirano sa Pfizer vakcinom (40.000) nego Moderna (38,000). Te dve vakcine se ne mogu zameniti jedna sa drugom: ako je prva doza bila Moderna, i sledeća takodje mora biti Moderna. Prvu injekciju (daje se u mišić) treba da prati sledeća nakon 22 dana. Ne mora baš tačno u dan, ali treba da bude izmedju 18 do 25 dana). Imunitet nastupa tek nakon četiri nedelje od prve injekcije. Pfizer vakcina je za neki mali procenat uspešnija od Moderne, ali je mnogo teža za distribuciju jer zahteva -70 C za održavanje.

Moderna je isto zahtevna, ali u manjem stepenu i predvidja se da će se Pfizer vakcina uglavnom davati u bolnicama, a Moderna u ordinacijama. Deca ispod 16 godina se neće vakcinisati. Nije dato objašnjenje zašto. Možda ćemo saznati uskoro, kad statistike pokažu koliki je procenat infekcije zahvatio gimnazijalce. Nakon vakcinacije, nakon 40 dana, ta osoba i ako sama imuna, dalje može da prenosi zarazu sa bolesne na zdravu osobu mada u oslabljenom vidu. Niko još ne može da predvidi koliko dugo će da traje imunitet indukovan vakcinom. Dr Marija Molnar Vučković

Mila FIlipović