“Zar su izbori bili važniji od naših života?“

PARLAMENT BEZ OPOZICIJE

Parlamentarnim izborima može biti zadovoljna vladajuća stranka, koja je dobila četiri petine mandata, ali i opozicija koja se zalagala za bojkot, jer je ogoljena istina da je u Srbiji samo privid demokratije i da nema opozicije. Ne možemo ni reći da smo se vratili decenijama unazad, na jednopartijski sistem, jer mi živimo u sistemu jednog čoveka, koji odlučuje o svemu.

Do izlaska naših novina RIK je objavio preliminarne rezultate na osnovu 97,23 odsto obradjenih rezultata, lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu“ dobila je 60,68 odsto glasova birača, odnosno 1.917.421 glas i 189 mandata u Skupštini Srbije. Lista “Ivica Dačić – SPS – JS – Dragan Marković Palma“ je osvojila 10,35 odsto glasova birača, odnosno 327.130 glasova i 32 mandata, dok je lista Aleksandra šapića osvojila 3,86 odsto glasova birača, odnosno 121.867 glasova i 12 mandata. Poslanike će imati i manjinske liste: “Savez vojvodjanskih Madjara – Ištvan Pastor“ 9, “Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo“ 3, “SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin“ 2 i “Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“ 3 mandata. Najbliže cenzusu od tri odsto su liste: “Za Kraljevinu Srbiju – Žika Gojković“, koja je, po preliminarnim rezultatima, osvojila 2,63 odsto glasova, “Suverenisti“ 2,32 odsto, “Metla“ 2,25 odsto, “Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“ 2,07 odsto, “Sergej Trifunović – Pokret slobodnih gradjana“ 1,6 odsto, “Milica Djurdjević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici“ 1,45 odsto, lista “Milan Stamatović – Zdravo do pobede“ 1,05 odsto. Ostale liste su ispod jedan odsto osvojenih glasova.

RIK je veoma tajnovit i kada je u pitanju izlaznost, pa ni nakon isteka zakonskog roka od 96 sati nije objavo ukupan broj glasača koji su izašli na izbore. Da je izlaznost veoma mala, videlo se već i na osnovu podataka i reprezentativnih uzoraka koje su predstavili CeSID i CRTA, upozorava advokat Rodoljub Šabić, stručnjak za pravo na zaštitu podataka o ličnosti i prvi poverenik Srbije.

- I onda se pojavljuje u izbornoj noći nosilac liste Aleksandar Vučić “Za našu decu“ i izjavljuje da je izlaznost preko 50 odsto, a RIK nije objavio izlaznost. Nakon toga se RIK pojavljuje sa brojem koji je pomiren sa izjavom Vučića. Originalna je sumnja da RIK nastoji da potvrdi tu izjavu – smatra Šabić.

Procena posmatračke misije CRTA je da je izlaznost 45,5 odsto, a CeSID-a 44,9 odsto. Srpska napredna stranka saopštila je da je izlaznost 50,2 odsto. U svakom slučaju, ovo je najmanja izlaznost u istoriji izbora kod nas, što rezultira da više od pola punoletnih gradjana nema predstavnike u parlamentu.

Predsednica Odbora Evropskog parlamenta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU Tanja Fajon rekla je za N1 da posle izbora održanih 21. juna više nema parlamentarne opozicije, što dovodi u pitanje legitimitet rada novog parlamenta. “Možemo li govoriti o čistoj demokratiji kada vladajuća koalicija sa takvom lakoćom osvoji većinu. Možemo li govoriti o fer izborima ako je jedan deo političkog spektra imao pristup nacionalnim frekvencijama, dok se drugi morao boriti za njih. Možemo li govoriti o slobodnom izboru ljudi dok su izloženi jednoj boji, a drugi se jedva čuju“, pitanja su koja Fajon postavlja posle izbora u Srbiji. Ona navodi da se nivo demokratije posle izbora može pogoršavati, a posebno situacija sa slobodom medija. To će, najavljuje, biti praćeno u sledećem krugu medjustranačkog dijalog. Upitana kako će taj dijalog izgledati s obzirom na novi sastav parlamenta, Fajon kaže da će morati da se nadje model da se u dijalog uključe i partije koje su bojkotovale izbore. Ona dodaje da Evropski parlament brine najniža izlaznost od 2000. godine, kao i “dramatična promena u sastavu parlamentu u kojem će dvotrećinsku većinu imati jedna lista“.

Parlamentarni izbori se ponavljaju na 234 biračkih mesta, a na samo jednom se ponavljaju zbog prigovora birača. Na ostalim mestima birači će ponovi glasati zbog neurednih zapisnika i činjenice da se broj listića u kutijama ne poklapa s brojem upisanim u zapisnike biračkih odbora. Neregularnosti u kampanji pred izbore i ako se utvrde ne menjaju ništa.

Glasanje će ponoviti 202.924 birača, što je oko tri posto, i tek sada predstoji računanje i procena da li bi to i koliko moglo zaista da utiče na konačne izborne rezultate, upozorava Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA. Ova organizacija je nakon samih izbora podnela 34 prigovora zbog neregularnosti na biračkim mestima, ali ih RIK nije ni razmatrao, niti ih je čitao, već ih je sve zajedno odbacio.

Izjave dan posle izbora

“U formiranju naredne Vlade Srbije da pokažemo da nismo bahati i da ćemo uzimati ljude i sa lista koje nisu prešle cenzus, da napravimo Vladu koja će da donosi ključne odluke i da ima još širi konsenzus“, poručio je predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.

Vicešampioni, kako su socijalisti sami sebi nazvali, spremni su da Ligu šampiona i dalje igraju sa naprednjacima, ako pobednik izbora pristane, slikovito je objasnio lider SPS-a Ivica Dačić.

Predsednik Srpskog patriotskog saveza Aleksandar Šapić izjavio je da ne veruje da je realno da njegova stranka bude deo Vlade ukoliko u njoj bude i SPS, ali da će uvek razgovarati sa onima koji žele da razgovaraju s njim. Kako je naglasio, jedino je sigurno njegovo poslaničko mesto, a sve ostalo se ne zna i dodao da je njegovo interesovanje i znanje vezano za lokalnu samoupravu. “Veliko hvala svim ljudima koji su ginuli u ovoj suludoj kampanji, koja će se jednog dana izučavati kako ne treba da se radi. Ovo društvo je duboko bolesno i mi ćemo se boriti da ga ozdravimo. Ponudiću skupštini ostavku, mislim da je to logičan potez”, rekao je predsednik PSG Sergej Trifunović.

Lider SRS Vojislav šešelj kaže da izbori nisu bili regularni i da će učiniti sve da revanš bude u sasvim drugom duhu i da oni koji su sad prikazali svoju pobedu budu do nogu potučeni. “Gde je još to u demokratiji tako bilo da je volja gradjana bila da jedna stranka dobije sve“, naveo je Šešelj. Bojkot apsolutno jeste uspeo, ali ne zato što je izlaznost mala, već zato što se pokazalo da u Srbiji nema nikakve mogućnosti da napravite rezultat na izborima koji su namešteni, nema mogućnosti da se dodje do gradjana i nema bilo kakve šanse da bilo šta promenite, tvrdi predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Djilas. “Drugi razlog zašto je uspeo je to što parlament danas izgleda kako izgleda Srbija, bez demokratije, bez slobode. Dobili smo ono što je realna mogućnost u ovakvim uslovima“, rekao je Djilas i dodao da je treći razlog uspeha to što je Evropa sada jasno videla šta je Srbija, i da je najveća reakcija iz EU – ćutanje.

“Samo u jednoj bolnici u Novom Pazaru obolelo je 60 zdravstvenih radnika. Oni nisu mogli postati zaraženi u jednom danu posle izbora. Očito je da je vlast krila rezultate testiranja i glumila da je sve u redu kako bi ovi zdravstveno nebezbedni izbori bili ipak održani. Vlast je sebi dozvolila i da lažira informacije ne samo o broju novozaraženih već i o broju umrlih, i sve to uz sramno ćutanje lekara iz Kriznog štaba. Ako su lažirali smrtnost od zaraze – šta su onda tek radili na lažnim izborima u nedelju?“ – upitao je lider Dveri Boško Obradović. Izlaznost u Srbiji, prema njegovim rečima, nije bila veća od 42 odsto, a u Beogradu, Čačku i drugim većim gradovima, ne više od 35 odsto.

Izborne nepravilnosti

Spisak nepravilnosti za vreme i pre izbora je dugačak, evo samo nekoliko primera koje je objavio sajt Insajder. Vest koja je izazvala veliku pažnju stiže iz Vranja, da su birači na parlamentarnim izborima u vranjskom selu Neradovac, kao i delom u Osnovnoj školi “Dositej Obradović“, glasili za Savez vojvodjanskih Madjara koji je tamo osvojio 1.265 glasova i treće mesto na tim biračkim mestima. Istovremeno, prema popisu stanovništva iz 2011. u Vranju živi svega šest osoba koje su se izjasnile kao Madjari. Jedno od objašnjenja je da su na lokalnim izborima ti glasači glasali za broj četiri na listi za lokalne izbore, a na tom mestu je bila Srpska desnica, pa su po automatizmu i na listiću za parlamentarne izbore isto zaokružili broj 4, ali na toj listi na toj poziciji bio je SVM. Na društvenim mrežama pojavio se snimak biračkog mesta u Ubu na kome se vidi žena koja se na jednom biračkom mestu zadržala i “asistirala” iza paravana prilikom glasanja nekoliko birača, instruirala i proveravala glasačke listiće. Snimak se brzo proširio mrežama, pa i rezultirao potpisivanjem onlajn peticije za ponavljanje izbora. U medjuvremenu, ovim povodom podnete su dve krivične prijave. Nešto ranije, i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti je saopštilo da poseduju podatke o snimku i da su dobili informacije da je reč o kolektivnom glasanju jednog romskog naselja, da znaju koji ih je autobuski prevoznik dovozio, kao i imena aktera sa snimka. “Za glas je dobijano 1.000 dinara i paket. Tužilaštvo je već do sada moralo da preduzme odredjene istražne radnje koje bi vodile pokretanju krivičnog postupka, jer se očigledno radi o krivičnim delima koja se tiču povrede izbornog prava. Tužilaštvo mora da ispita tačnost informacija koje imamo“, ocenila je ta organizacija.

Neregularnosti je bilo i tokom predizborne kampanje i one su uglavnom konstatovane i pre izbora, ali to nije sprečilo funkcionere i članove vladajuće stranke da ne samo nastave već i pojačaju promotivne aktivnosti. članovi Vlade imali su čak 229 promotivnih aktivnosti, što je 90 odsto više nego u istom periodu u neizbornoj 2019. godini. “Iako su 21. juna održani izbori na svim nivoima, izuzev predsedničkih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dominirao je izbornom kampanjom i zasenio je ne samo ostale aktere iz SNS i drugih partija sa liste koja je nosila njegovo ime, nego i sve druge učesnike izbora“, jedan je od nalaza Transparentnosti.

Od republičkih funkcionera, prema njihovom istraživanju, najviše promotivnih aktivnosti imali su Aleksandar Vulin (36), Ana Brnabić (34), Mladen Šarčević (28), Zoran Djordjević (27) i Zorana Mihajlović (24). Najveći procentualni rast u odnosu na 2019. imao je Ivica Dačić, koji je utrostručio broj promotivnih aktivnosti (sa 6 na 18), nalazi su Transparentnosti. Medju lokalnim funkcionerima dominirao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je imao čak 46 promotivnih aktivnosti. Transparentnost ističe i da su pojavu funkcionerske kampanje konstatovali i posmatrači iz misije OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava kao i predstavnici Evropske mreže posmatrača izbora.

“Zar su izbori bili važniji od naših života?“

Po završetku obraćanja Ane Brnabić i Zlatibora Lončara gradjanima Novog Pazara, za njima je u Opštu bolnicu utrčala mlada Senada Jašarević, čija je majka sinoć umrla od korone, dok joj je otac u teškom stanju a, kako kaže, za njega nije bilo mesta u bolnici. Uplakana Senada je govorila Ani Brnabić i Lončaru da je dosta sa lažima, kao i da je tačno da u Novom Pazaru nema ničega, jer joj je majka umrla bez kiseonika.

“Hoću da kažem, moram da kažem da je sve laž. Ovo je neizdržljivo. I nemojte više da nas vredjate vašim izjavama, našu inteligenciju, dosta je više! Nadjite načina da pomognete, da sačuvamo još života“, vikala je Jašarević. Brnabić je odgovorila: “Molim vas, recite mi šta je laž, da bismo znali šta da uradimo?“

“Šta je laž? Laž je da imamo kiseonika, da imamo zdravstvenih radnika, da imamo uslove. Nemamo ništa, ljudi! Opšti je kolaps. Njima (lekarima) svaka čast. Oni su heroji“, rekla je Jašarević.

“Nemojte više da nas pravite budalama, molim vas, izjave nam ne trebaju, prošli su izbori. Zar su izbori bili važniji od naših života? Od naših majki, od naše braće? Omladina nam umire!“, rekla je uplakana Senida Jašarević. Ministar Lončar je rekao da ne postoji sistem koji na sve može da reaguje, “Videli ste šta je bilo u Italiji, Americi”, rekao je Lončar. Podsetimo, premijerku Srbije i ministra zdravlja Zlatibora Lončara u Novom Pazaru dočekali su povici nezadovoljnih gradjana koji su ih pitali zašto nisu doneli ništa od opreme, vičući da je na hiljade ljudi zaraženo, dok mnogi umiru.

Oni su obišli Opštu bolnicu u ovom gradu, a njihovo obraćanje neprekidno je bilo praćeno nezadovoljnim povicima okupljenih.

nova.rs