Završeno dvoransko sp u atletici u beogradu

Duplantis svetskim rekordom zapalio „Arenu“

Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici u Beogradu završeno je posle tri dana takmičenja, a pojedini rezultati ostaće upamćeni u istoriji. Proteklog vikenda u Beogradu se trčalo na kratke i duge staze, skakalo uz pomoć nogu i motki, obarani su svetski rekordi, a potekla je i po koja suza – od tuge ili radosti. Atletičari iz čitavog sveta – njih 680 iz 137 zemalja – učestvovali su u 18. Svetskom dvoranskom prvenstvu, održanom u Beogradskoj areni.

Posle tri dana takmičenja, najviše medalja osvojili su američki sportisti – 19, ali su najuspešniji bili Etiopljani. Oni imaju četiri zlata, Amerikanci tri, a Srbija jedno.

Zlato Ivane Vulete u skoku u dalj

“Svi su na nogama“, kaže sportski komentator, dok se Ivana Vuleta koncentriše za četvrtu seriju skoka u dalj. U prvoj je prestupila, u drugoj skočila 6,78 metara, što joj je donelo vodjstvo, ali je u trećoj ponovo prestupila. Čeka se taj skok preko sedam metara.

Posle kratkog razgovora same sa sobom, Vuleta se stuštila preko zaletišta, skočila i doletela 7,06 metara kasnije. To je bilo sasvim dovoljno za zlato i odbranu svetske titule u dvorani, koju je osvojila i 2018. na takmičenju u Birmingemu.

“Ne znam šta bih vam rekla, zaista sam presrećna i nema reči koje bi opisale kako se trenutno osećam“, rekla je Ivana očiju punih suza. “Evropsko prvenstvo iz 2017. se ne zaboravlja, ali ovo danas je neka posebna emocija – veliko vam hvala, Srbijo“, dodala je.

Te 2017. godine Vuleta je – noseći devojačko prezime Španović – takodje u Beogradu letela do jednog od četiri evropska zlata – ima tri u dvorani i jedno na otvorenom, uz jedno srebro. Na svetskim prvenstvima na otvorenom ima dve bronze, kao i jednu bronzu na Olimpijskim igrama, osvojenu u Rio De Žaneiru 2016. Sledeće godine je na Svetskom prvenstvu na otvorenom u Londonu bez medalje ostala zbog špenadle koja joj se otkačila sa dresa.

A pored Vulete, u Beogradu je u dalj skakala i Milica Gardašević. Skokom od 6,59 metara zauzela je deveto mesto.

Svetski rekord Armanda Duplantisa u skoku s motkom

Letela je Ivana, ali je leteo i Armand Duplantis – i to koliko, najviše u istoriji. Švedjanin je iz trećeg pokušaja preskočio 6,20 metara, što je za jedan centimetar više od prethodnog rekorda koji je postavio 7. marta – takodje u Beogradu.

“Za samo dve nedelje postavio sam dva nova svetska rekorda na istom mestu, ovaj grad je poseban za mene“. Dvadesetdvogodišnji Duplantis je nova zvezda svetske atletike.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju osvojio je zlato, a do sada ima i svetsko srebro (2019) i evropsko zlato (2018) na otvorenom, kao i jednu titulu u dvorani iz Poljske prošle godine. Medjutim, Duplantis je već četiri puta obarao svetski rekord, zbog čega ga mnogi vide kao potencijalnog naslednika slavnog Sergeja Bubke. Bubka je krajem osamdesetih i početkom devedesetih 17 puta obarao svetski rekord, takmičeći se pod zastavama Sovjetskog Saveza i Ukrajine.

Svetski rekord u troskoku Julimar Rohas

Julimar Rohas, atletičarka iz Venecuele, pred dolazak u Beograd najavila je napad na svetski rekord. Obećano, ispunjeno – i to za sve pare. Duplantis je granicu pomerio za jedan centimetar, a ona za čak 31 u dvoranskim uslovima.

I ne samo to – njen troskok od 15,74 metra duži je sedam centimetra i od rekorda na otvorenom. Koliko je dvadesetšestogodiš nja Rohas bila dominantna pokazuje i to što je Ukrajinka Marina Romančuk srebro osvojila skokom za čitav metar kraćim od njenog.

“Nisam mogla više da tražim od ovog šampionata u Beogradu“. Rohas poslednjih godina apsolutno dominira ovom disciplinom. Svetski rekord oborila je i na Olimpijskim igrama u Tokiju, a dvostruka je svetska šampionka i na otvorenom.

Kako navodi, mnogo radi na sebi i napredovala je pre svega na psihološkom aspektu, zbog čega oseća da je “jedino sama sebi rivalka“. “Moj cilj je da postanem prva žena koja će doći do 16 metara – svaki centimetar je pomak u tom pravcu“, kaže. Jovana Ilić, srpska atletičarka, skočila je 13,36 metara, što joj je donelo poslednje mesto.

Holovej izjednačio svetski rekord i Džejkobsovi hiljaditi delovi sekunde

Dva svetska rekorda su oborena, a jedan je izjednačen – za njega je zaslužan Grent Holovej, američki sprinter u trci na 60 metara sa preponama. Dominantnim vremenom od 7,29 sekundi – čime je izjednač io sopstveni svetski rekord – Holovej je došao do zlata. Američki sprinter bio je za čak nekoliko metara brži od pratilaca, što je u ovoj disciplini i te kako mnogo. To pokazuje i situacija sa trke na 60 metara bez prepona, u kojoj je slavio Marsel Džejkobs, italijanski atletičar američkog porekla.

Džejkobs je trku završio za 6,407 – za samo tri hiljadita dela sekunde brže od drugoplasiranog Džastina Kolemana. Konačan rezultat saopštio je kompjuter – pobednik se nije mogao razaznati golim okom.

“Hvala, Beograde – bila je sjajna trka, imao sam i malo sreće“, rekao je Džejkobs. Dvadesetsedmogodišnji Džejskobs u ovom trenutku je bez premca najbrži čovek na planeti. Pored zlata u Beogradu, sa Olimpijskih igara u Tokiju ima zlato na 100 metara i u štafeti četiri puta 100, a najbolji je bio i na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Poljskoj.