Zvezdin "Magiko"

Otkako se vratio iz SAD, momak iz Srbobrana svojim driblinzima, golovima i drugim čarolijama u domaćim takmičenjima i Ligi Evrope ponovo oduševljava navijače crveno-belih, ali ne zaboravlja da pozdravi čitaoce “Ogledala“ i naše ljude u Americi

Želeo bih da pozdravim sve čitaoce “Ogledala“ i sve naše ljude u Čikagu i Americi – ovako, na početku razgovora za nezavisni list Srba u SAD poručuje Aleksandar Katai, najbolji fudbaler Crvene zvezde i, uopšte, poslednjih godina, jedan od najistaknutijih igrača srpskog fudbala.

“Magiko“, kako su ga zbog njegovih čarolija sa loptom prozvali Zvezdini navijači, rado se odazvao našem pozivu i tačno u zakazano vreme stigao u Muzej najtrofejnijeg srpskog kluba. I on je zaslužan što je, za sada, u ovo prelepo zdanje uneta jedna šampionska titula, a kao i svi na stadionu “Rajko Mitić“ veruje da će ih biti još.

A, kao što je poseban gotovo svaki njegov potez, dribling, asistencija ili šut ka protivnič kom golu, i povratak Kataija u Zvezdu ovog leta bio je veoma specifičan. Početkom godine nalazio se u Los Andjelesu i imao drugačije planove, da sa tamošnjim Galaksijem uradi ono što nije uspeo u Čikagu – da stigne do vrha MSL lige. - Iskreno, nisam očekivao da ću se tako brzo vratiti u Crvenu zvezdu – slaže se crveno-bela “desetka“. – Okolnosti su, zaista, bile specifične, čak i neprijatne. Ne volim na to da se vraćam, ali – ispalo je dobro. Ponovo sam kod kuće, u klubu koji volim i sa kojim opet imam velike ambicije.

Podsećamo da se, u jeku antirasističkih demonstracija koje su se kao požar širili celom Amerikom, supruga našeg sagovornika Tea objavila neke komentare na društvenoj mreži Instagram koji se nisu svideli javnosti. Na porodicu Katai, ali i na Los Andjeles Galaksi, izvršen je veliki pritisak, pa je klub raskinuo ugovor sa srpskim igračem. Ni tada se nisam previše oglašavao po tom pitanju, ali i danas tvrdim da su mediji sve pogrešno preneli. Bili su to specifič ni dani, uopšte je ovo specifična godina. Tek što smo počeli da se prilagodjavamo na život u Los Andjelesu, odigrao sam dve utakmice za novi klub, a onda je krenula najpre pandemija kovida- 19, kad je sve stalo. Onda su izbile demonstracije i ispalo je kako je ispalo.

Sve to, medjutim, Kataiju nije pokvarilo uspomenu na boravak u Americi. Proveo sam dve lepe godine tamo, sreo se i upoznao sa drugačijom kulturom i načinom življenja na ovom kontinentu, stekao nove prijatelje. Pamti se samo ono što je lepo, a i danas pratim dešavanja u američkoj ligi, pogotovo rezultate Čikaga i Los Andjelesa.

Ističe da to iskustvo duguje samo jednom čoveku. Da nije bilo Veljka Paunovića, teško da bih uopšte dobio priliku da igram u Sjedinjenim Državama. Ali, dok sam boravio u španskom Alavesu, pozvao me telefonom i bukvalno u nekoliko rečenica objasnio – i kakav je život u čikagu, i kako razmišljaju, kako treniraju, i šta od mene očekuju. Za sve je bio u pravu i rad sa takvim trenerom i čovekom kao što je Veljko i igranje u dresu Fajersa uvek će predstavljati jedno važno i lepo poglavlje u mojoj karijeri.

Naravno, ne treba posebno napominjati da je u MSL oduševljavao navijače, baš kao što je to ranije činio i u Vojvodini, Zvezdi, Grčkoj, Španiji... Tokom dve sezone odigrao je 66 utakmica i postigao 19 golova, od kojih su mnogi bila prava remek-dela. Jedino mi je žao što nismo uspeli da se plasiramo u plej-of, a mislim da smo po igrama koje je ekipa prikazivala to zaslužili.

O životu u jednom od najvećih “srpskih“ gradova na svetu i danas priča u superlativima. - U principu, ja sam neko ko se vrlo brzo navikava na razne uslove i običaje, ali činjenica da u Čikagu živi veliki broj naših ljudi veoma mi je pogodovala. Značili su mi susreti sa njima, sa predstavnicima naših brojnih organizacija i društava. Mnogo znači kad tako daleko od kuće čujete naš jezik, kao i činjenica da ako vam se jedu naša jela, da li je to domaći pasulj ili burek, lako možete i u tome da uživate.

Kad je reč o susretima sa našim ljudima, zanimalo nas je da li je bio u prilici da upozna Vladislava Bogićevića Blekija, Petra Baralića, možda Slavišu Žungula, koji su odlazili iz nekadašnje jugoslovenske Prve lige da prenesu “fudbalski pelcer“ u Ameriku.

- Nisam, jedini koga sam upoznao i često se sretao bio je Predrag - Preki Radosavljević, koga takodje doživaljavaju kao fudbalsku ikonu. Tokom dvogodišnjeg boravka u Americi stekao je dobar uvid u tamošnje fudbalske prilike. Kako gleda na kvalitet “najsporednije stvari na svetu“ u zemlji koja je već dugo stalni učesnik Mondijala?

Evidentno je da dosta ulažu i da to daje rezultate, pa iako kvalitetom lige nisu na nivou evropskog klupskog fudbala, može slobodno da se kaže da su se primakli. Fudbal u Americi, ipak, ima drugi problem, a to je ogromna popularnost nekih drugih, sportova, kao što su američki fudbal, NBA košarka, bejzbol.... To su njihove tradicionalne vrednosti, pa za sada ženski fudbal ima bolju prodju, što se vidi po tome da su u svetskom vrhu. Ali, napreduju, imaju sve potrebne uslove i infrastrukturu da dostignu evropski fudbal, možda to i učine jednog dana. Momak iz Srbobrana je “lalinski“ mirno primio i razlaz sa Čikagom.

U životu i fudbalu to je tako. Nekad se stvari, jednostavno, ne odvijaju onako kako ste planirali. Došla je nova uprava i odlučila da raskine ugovor sa Paunovićem, Nemanjom Nikolićem, Švajnštajgerom, sa mnom...

Veliku ulogu u drugom dolasku Kataija u Crvenu zvezdu odigrali su navijači, koji su gotovo svakodnevno pozivali svog ljubimca da se vrati na “Marakanu“. Smatram velikom privilegijom što me navijači vole. To mi govori da su upamtili da sam ostavio dobar utisak i prilikom prvog boravka u Zvezdi i da im se i dalje svidja kako igram. S druge strane, to je i veliki pritisak jer sam svestan da su svaki put kad izadjem na teren mnoge oči gledaju u mene. Naši navijači očekuju da stalno učinim nešto, da donesem pobedu. S takvim pritiskom sam vremenom naučio da se nosim. Ako me pitate gde pronalazim inspiraciju, mogu da vam kažem samo da je najveća inspiracija Zvezdin dres. Ako je Evropa najbolje merilo, najtrofejniji srpski klub sa Dejanom Stankovićem na klupi, Kataijem i drugim asovima na terenu, ponovo beleži sjajne rezultate. Mislim da su to vrhunski rezultati. Igrati četiri godine za redom u grupnoj fazi evropskih takmičenja – kod Miodraga Božovića u Ligi Evrope, kad smo kao i danas imali dobar tim i igrali sjajno, pa sa Vladanom Milojevićem dva puta u Ligi Šampiona i sad sa Dekijem ponovo u Ligi Evrope, to je zaista odlično za sve nas, Zvezdu i srpski fudbal, Ne mogu sa sigurnošću da kažem koji su naši dometi, jer idemo od utakmice do utakmice, od rivala do rivala, ali sve do sada bilo je za pohvalu, čak i u ovim teškim, neuobičajenim, rekao bih čak nefudbalskim uslovima kad svi igramo bez prisustva publike. Ipak, naše ambicije su poznate – titula i što duže u Ligi Evrope. što se tiče Dejana Stankovića, prisustvo jednog takvog asa našeg i evropskog fudbala, rekordera u reprezentaciji, čoveka koji je igrao na tri Svetska prvenstva, a sada veoma talentovanog trenera svima nam mnogo znači. I nama zrelijim igračima, a pogotovo mladjima. Deki ogromnim iskustvom, savetima, trenerskom filozofijom doprinosi da svi osećamo da smo u vrhunskom klubu, što Zvezda u svakom slučaju jeste.

Za kraj ovog razgovora podsećamo Kataija na nadimak “Magiko“ i na pohvale koje su na njegovu adresu stigle i od fudbalskog “genija“ Dejana Savićevića. Kad su navijači počeli da me tako zovu bilo mi je simpatič no, ali mi je i istinski godilo. Kao i lepe reči koje je o meni izgovorio takav as kao što je Savićević. Trudiću se da ih ne razočaram, da opravdam sva očekivanja. Mislim da je u tome poenta. Ne volim da pričam o sebi, više volim da drugi procene da li sam dobar ili ne. U Crvenoj zvezdi je i pre mene bilo mnogo talentovanih, čak vrhunskih fudbalera, a nisu uspeli da iznesu taj preveliki pritisak i teret igranja u ovom klubu. Meni za sada ide, nadam se da će tako i ostati – poručuje Aleksandar Katai.

A. Stanković