- MARJANA MALJKOVIĆ
- 04.04.2024
Miloš Vučević, predsednik vladajuće SNS, dosadašnji potpredsednik Vlade i ministar odbrane, mandatar je za sastav nove vlade Srbije, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučević je na svojim prethodnim odgovornim i zahtevnim funkcijama pokazao da poseduje posvećenost i stručnost potrebne za obavljanje funkcije premijera Srbije, navodi se u predsednikovom saopštenju i dodaje da će prioriteti Vlade ostati očuvanje mira i stabilnosti, teritorijalne celovitosti, regionalna saradnja i vitalni interesi zemlje. Dosadašnja premijerka i funkcionerka vladajuće SNS Ana Brnabić izabrana je za novu predsednicu Skupštine Srbije. O predlogu da Brnabić bude izabrana na tu funkciju u parlamentu raspravljalo se tri dana, koja su obeležile uvrede i nadvikivanje poslanika. Ako je parlament ogledalo našeg društva, onda smo videli najružnije lice stvarnosti, mada verujemo da većina ljudi u Srbiji ume bolje da se ponaša od svojih predstavnika u parlamentu.
Prva odluka Ane Brnabić je odbijanje da dozvoli raspravu o potpredsednicima Skupštine Srbije, tvrdeći da poslanici koji nisu učestvovali na konsultacijama nemaju pravo da diskutuju. Iako su poslanici opozicije podneli liste govornika koje je sekretar Skupštine uzeo, Brnabić je rekla da se nisu prijavili i da su pokazali da nisu bili zainteresovani za potpredsednička mesta.
Ona je pročitala listu kandidata, tako da su za potpredsednike predložene Sandra Božić i Marina Raguš iz SNS-a, Snežana Paunović iz SPS-a, Elvira Kovač iz Saveza vojvodjanskih Madjara, Edin Djerlek iz Stranke pravde i pomirenja i Jovan Janjić iz “Mi – glas iz naroda“. Inače, Ana Brnabić je osoba sa najdužim neprekidnim mandatom predsednika Vlade Srbije otkad postoji ta funkcija. Pretekla je Mirka Marjanovića, koji je bio premijer puna dva mandata, pa čak i Nikolu Pašića sa njegovih pet mandata. Širom Srbije 24. marta obeleženo je četvrt veka od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Vazdušni udari trajali su od 24. marta do 10. juna 1999, kada je postignut sporazum koji je nalagao povlačenje jugoslovenskih oružanih snaga sa Kosova i Metohije i uspostavljanje Privremene administrativne misije UN (UNMIK). Bombardovanje SR Jugoslavije bilo je drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske (1995). NATO je primenio vojnu silu bez izričitog odobrenja SB, tj. bez medjunarodnopravnog odobrenja, što je pokrenulo debate o legitimnosti intervencije.
Devetnaest najjačih zemalja, predvodjenih NATO, izvršilo je preko 2.300 napada, bačeno je 22.000 tona eksploziva, 37.000 kasetnih bombi, koje su ubijale i civile. Poginulo je 1.100 vojnika i policajaca, više od 2.500 civila, medju njima je bilo 89 dece. Tačan broj poginulih još do danas nije ustanovljen. Uništena je privreda Srbije, kao i infrastruktura, saobraćajna struktura, ali i škole, bolnice i civilni objekti.
Proteklog meseca nezaobilazna tema je bila i budućnost kompleksa Generalštaba porušenog u NATO bombardovanju u centru Beograda. Planove dizajna dve visoke zgrade sa stanovima i hotelima na mestu Generalštaba objavio je Džared Kušner, zet bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Predsednika Srbije Aleksandra Vučića ideja “oduševljava“, iako tvrdi da je sa njom “delimično upoznat“. Ministar gradjevinarstva Goran Vesić trebalo bi da potpiše ili je već potpisao sa kompanijom Kušner dokument po kome bi država Srbija dala u zakup neizgradjenogradjevinsko zemljište na 99 godina. “Njujork tajms“ je objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita. Prema navodima lista kompanija Džareda Kušnera, trebalo bi da dobije u zakup prostor bombardovanog Generalštaba u Beogradu na 99 godina bez naknade.
Veliki je broj protivnika ovakvog plana. Stručnjaci tvrde da zgrada Generalštaba u Beogradu nije srušena, već urušena, da Generalštab nije proglašen kao kulturno dobro samo zato što je bombardovan, a čuvene arhitekte govorile su da je to najznačajnija zgrada u Srbiji u poslednjih 200 godina. Moguće je obnoviti Generalštab, ali je problem što nijedna vlast nije napravila čak ni projekat za revitalizaciju tog zdanja. U tom delu grada, samo preko puta ulice je zgrada vlade, ministarstva i Vrhovni sud i veoma je važno kakva će biti namena tog prostora iz više razloga, naročito iz bezbednosnih razloga.
Polaganjem cveća i paljenjem sveća u Srbiji je obeležena dvadeset prva godišnjica od ubistva premijera Zorana Djindjića. Pošta mu je odana u Aleji zaslužnih gradjana gde je sahranjen i ispred spomen-ploče na mestu na kom je pre 21 godinu izvršen atentat na Zorana Djindjića. Atentat je počinjen 12. marta 2003. godine. Vlada je nekoliko sati kasnije proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Tokom vanrednog stanja, policija je u akciji “Sablja“ uhapsila više od 11.000 osoba, medju kojima i političare i nosioce pravosudnih funkcija. Podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a Sud je proglasio krivim optužene koji su osudjeni na ukupno 378 godina zatvora. Na po 40 godina zatvora osudjeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva. Daleko manji broj ljudi obeležio je godišnjicu smrti nekadaš njeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, osnivača i lidera Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića. On je umro u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, u kojoj je proveo nešto manje od pet godina. Umro je od infarkta, što je potvrdjenotoksikološ kom analizom, po kojoj nije bilo nikakvog otrova, niti bilo koje hemijske supstance koja bi mogla da dovede do smrti, niti su uočeni tragovi nasilja. Medjutim, i danas ima onih koji veruju da je bivši predsednik otrovan.
Gradjani Valjeva i ekološki aktivisti sprečili su predstavnike kompanije Rio Tinto da održe prezentaciju Projekta Jadar, koji podrazumeva iskopavanje litijuma. Okupljeni su nosili transparente na kojima je pisalo “Vlast je vaša, ali zemlja je naša“, “Svanuće, pa šta ćete onda“ i “Marš sa Kolubare“. Nakon pregovora, koji su u nekoliko navrata bili na ivici incidenta, predstavnici Rio Tinta su obavestili prisutne da otkazuju prezentaciju, ali da će je održati u nekom drugom terminu. Odlazeći ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Djurić objavio je da će Vladimir Marić obavljati dužnost otpravnika poslova do imenovanja novog ambasadora Srbije u Vašingtonu.
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će 5. i 6. maja u Beogradu i drugim delovima Srbije biti održan veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske. Kako je naveo, posle višesatnih razgovora koje je imao s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, u prisustvu Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija, donet je zajednički zaključak da će na tom saboru biti donete važne odluke o opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima, njegovom ekonomskom napretku, očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma i zajedničke kulturne baštine, istakao je Vučić. Prema njegovim rečima, nova Vlada Srbije i Vlada Republike Srpske pripremiće deklaraciju i moguće druge opšte pravne akte koje će u istom tekstu podneti na usvajanje narodnim skupštinama Republike Srbije i Republike Srpske.
Marjana Maljković