- OGLEDALO
- 29.07.2023
Darko Rajković preuzeo Reptorse i postao drugi Srbin na mestu glavnog trenera u NBA ligi.
Nisam imao nameru da se bilo kome dopadnem, samo da predstavim moja košarkaška uverenja i filozofiju, što se njima najviše svidelo
Košarkaška Srbija je u istom danu dočekala novog NBA šampiona i drugog glavnog trenera na klupi jedne franšize! Samo nekoliko sati pošto je Nikola Jokić sa Denver Nagetsima stavio tačku na finalnu seriju sa Majamijem i doneo timu iz Kolorada prvu titulu posle 47 godina čekanja, Toronto Reptorsi saopštili su da je Darko Rajaković novi šef stručnog štaba, na oduševljenje svih iskrenih poklonika sporta i pogotovo igre pod obručima. Sada možemo da se pohvalimo kako su jedina dva evropska trenera u NBA naši ljudi! Posle Igora Kokoškova u Finiksu (u sezoni 2018/2019 predvodio Sanse), sada je došao red da rođeni Čačanin preuzme komandu.
Mladi srpski stručnjak (rođen 22. februara 1979) je još sa 16 godina počeo da se bavi trenerskim poslom u čačanskom Borcu, radio je i u omladinskim kategorijama Crvene zvezde i Španiji, pre nego što je otišao “preko bare”. Američku epizodu započeo je u Razvojnoj ligi i sa San Antonio Sparsima tokom Letnje lige, pa je dobio priliku da radi i kao asistent u Oklahomi. Pet godina kasnije se priključio i stručnom štabu Montija Vilijamsa u Finiksu, a poslednje tri proveo je kao glavni pomoćnik Tejlora Yenkinsa u redovima Memfis Grizlisa. Toronto je prepoznao Darkov potencijal i studioznu potragu za novim šefom struke okončao njegovim angažovanjem.
Privilegija
– Ogromna je čast i privilegija biti u ovakvoj situaciji. Svestan sam da je to posledica sjajnih rezultata i uspeha koji su naši treneri i košarkaši postizali u prošlosti. Igor Kokoškov, koji je u NBA došao pre nekih dvadesetak godina, počeo je da otvara vrata internacionalnim stručnjacima – kaže Rajaković u razgovoru i nastavlja.
– Imam sreću da sam rođen u Srbiji, da sam odrastao u srpskoj košarkaškoj školi i to mi je mnogo pomoglo da danas dodjem u situaciji u kojoj sam, da budem postavljen za prvog trenera Toronta.
Svaki košarkaš kaže da je tokom odrastanja imao svog idola, a da li ste vi kao trener imali uzore po kojima ste se oblikovali kao trener?
– Naravno. Na prvom mestu tu su moji prijatelji i mentori sa kojima sam radio. Veoma bitan čovek za mene bio je Milan Petronijević, kada sam počeo karijeru u Čačku. Od njega sam mnogo naučio i on me je uzeo pod svoje od prvog dana. Kada sam došao u Beograd od velike pomoći bio mi je Mile Protić u Crvenoj zvezdi, a kasnije i Marin Sedlaček. Sa njima sam radio sedam- osam godina u mlađim selekcijama i to su ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u mom trenerskom razvoju – ne zaboravlja novi “kouč” Reptorsa korene i stručnjake sa kojima je započeo trenerski uspon, a zatim dodaje. – Odrastao sam gledajući našu reprezentaciju i trenerske velikane, od Željka Obradovića i Dušana Ivković a, do Svetislava Pešića i Bože Maljkovića… Vrlo je duga lista ljudi i trenera koji su ostavili dubok trag u “kraljici igara” i koji su mi dosta pomogli. Bogdan Tanjević takođe, imao sam priliku da budem u Fenerbahčeu dve nedelje, da se usavršavam, on mi je otvorio vrata svog tima i delio znanje sa mnom.
Dug put do uspeha Krenuli ste od Čačka, preko Crvene zvezde, do pete lige Španije, te Razvojne lige, da biste poslednjih devet godina radili kao pomoćnik u Oklahomi, Finiksu i Memfisu, pre nego što ste preuzeli kormilo Toronta. Koliko je zapravo bilo odricanja na putu do vrha?
– Nijedan put nije lak, svako ima neku svoju priču i razvoj. To sam rano naučio, da kao trener ne poredim sebe ni sa kim i da ne treba da gledam kako je nekom drugom nešto pošlo za rukom ili nije, već da treba da se borim, da istrajem… Naravno, bilo je mnogo odricanja. Nije bilo lako napustiti ni Srbiju, ni dom, raditi u Španiji, pa otići za SAD, to su moja odricanja, kao i moje porodice koja me je pratila.
Dobro obavešteni američki mediji tvrde da na početkuniste bili favorit za prvog trenera Reptorsa. Glavni konkurenti bili su novi trener Baksa AdrijanGrifin, te Keni Etkinson, Čarls Li i Serđo Skariolo, ali ste ipak uspeli da se izdvojite iz konkurencije. Šta mislite da je presudilo u vašu korist?
– To je pitanje za Masaija Uyirija i Bobija Vebstera, kao i ostale ljude iz franšize koji su doneli tu odluku. Kada sam ušao u ceo proces (za posao) nisam imao nameru da se bilo kome dopadnem, samo sam želeo da se predstavim, ko sam i šta sam, koja su moja uverenja i košarkaška filozofija. Na kraju se to njima najviše svidelo, pa su odlučili da me zaposle.
Ekipa na prvom mestu A, kako vidite svoju ko- šarkašku filozofiju i principe?
– Zasnivaju se na timu koji je uvek na prvom mestu. Ideja je da se razviju najbolji mogući odnosi sa košarkašima, svim članovima kluba… Timski rad pre svega treba da pomogne igračima da se razvijaju, kao i svi mi koji smo u klubu.
Kada već govorite o klubu, ekipa ima dobar miks iskustva i mladosti koji u protekloj sezoni nije dao naročito dobar rezultat. Skoti Barns je projektovan za budućeg nosioca igre, mada američki mediji tvrde da njegov razvoj nije išao u pravom smeru i da je jedan od razloga izbora vas za novog šefa struke rad sa mladima, po čemu ste poznati?
– Naravno. Razvoj košarkaš a je bitan i to nema veze sa njihovim godinama. Neko ko ima 20, 28 ili 30 godina može da napreduje i usavršava se, da bude bolji. To je osnova za rad, ali ne delim igrače na mlade ili stare, to se odnosi na sve pojedince u sastavu.
Dragoceni saveti Igora Kokoškova Kako vama izgleda Toronto kao franšiza? Utisak je da Reptorsi više gaje stil koji je mo- žda nama bliskiji.
– Reptorsi imaju dosta internacionalaca i to automatski povlači malo drugačiji pristup igri i razvoju košarkaša… Organizacija je na veoma visokom nivou, od skauting službe, preko uprave, medicinskog bloka. Dosta stvari je ostavljeno na zdravim nogama, a od mene i stručnog štaba očekuje se da to podignemo na još viši nivo.
Rano je još pričati o rezultatima i kako će izgledati ekipa, s obzirom na to da se još ne zna da li će ostati Fred Vanvlit i Geri Trent, ali šta je to što biste vi voleli da vidite od Toronta tokom naredne sezone?
– Voleo bih da vidim grupu koja je zajedno, da budemo pravi tim. Da igramo agresivno i borbeno u odbrani, da budemo uvek prisutni na skoku, uz igru u tranziciji sa odličnim protokom lopte. Da budemo nesebični i igramo jedan za drugoga. Ako to budemo uspeli, verujem da će svi podići nivo i da ćemo biti odličan tim.
S obzirom na to da je pre vas jedini internacionalni trener na čelu jedne ekipe u NBA bio Igor Kokoškov, da li ste se sa njim čuli ili savetovali pre nego što ste se odlučili da uplivate u samostalne trenerske vode?
– Naravno. Mi smo bliski prijatelji, čuli smo se pre nekoliko dana. Pomaže mi savetima i iskustvom, poznavanjem lige – zaključuje Rajaković.
O sebi Ko je Darko Rajaković?
– Porodičan tip, navučen na košarku i veliki uživalac espreso kafe. Čuo sam da Toronto ima odlične kafiće i jedva čekam da ih posetim. Trudim se da budem običan čovek, da tretiram ljude na pravi način. Važni su mi poverenje, odnosi sa košarkašima, ljudima iz stručnog štaba, organizacije i grada, našim navijačima. Jedva čekam da otpočnem ovo putovanje i da se sjajno provedem u Torontu.
Počeci Kako je došlo do toga da sa samo 16 godina počnete da se bavite trenerskim poslom?
– Nisam siguran da veliki broj ljudi počinje da se bavi trenerskim poslom sa 16 godina, čak i u Srbiji, ali to je bio moj put. Uživao sam na svakom koraku. Bilo je trenutaka, kao i u svakoj profesiji, kada sumnjate, ali nikada nisam odustajao. Nastavio sam da radim, trudio se da poštujem klubove i ljude sa kojima sam radio i Bog je bio dovoljno velikoduš an da me stavi u ovu poziciju.
Poverenje ključ Šta vam je najvažnije u napadu? Nije tajna da je igra na polovini rivala jedna od vaših specijalnosti. Šta vam je najvažnije u napadu?
– Poverenje. Košarkaši moraju da veruju jedni drugima i da napreduju. Donošenje pravih odluka je ključno. Ako imate otvoren šut ili ste radili na poziciji za šut, od mene imate zeleno svetlo. Takođ e, želim da momci dele loptu, da igraju nesebič no i čine jedni druge boljim. Volim da se lopta kreće, da se igrači agresivno otvaraju, da ona često prolazi kroz ruke u reketu kako bi se došlo do najboljeg mogućeg šuta. Ako igrate na taj način, a učinićemo sve da tako bude, ako imate takav mentalitet, svi će imati koristi.
Poliglota Nije tajna i da je srpski stručnjak poliglota. Koliko jezika govorite?
– Srpski, španski, engleski, studirao sam grčki, tečno ga govorio u nekom trenutku, ali sam prestao da ga koristim, pa sam malo zaboravio. Međutim, čuo sam da u Torontu postoji velika grčka zajednica.
Odrastanje u teška vremena Nije bilo lako odrastati u Srbiji devedesetih?
– Bilo je i ratova i mnogo loših stvari. Kao klincima nam snovi nisu bili bog zna kakvi. Želeli smo iste stvari, normalan život. Tokom godina sam naporno radio i drago mi je što sam ovde. Ukoliko moja životna priča može da pomogne ikome da sanja i ostvaruje snove, bio bih počastvovan. ANT Ništa bez samopouzdanja
Šta je ključno kod košarkaša?
– Morate da igrate sa samopouzdanjem. Ne možete da zakoračite na teren bez toga. Sav trud i rad koji ste uložili, sve što se dešava dan za danom, morate da se šepurite. Važno je za čitav tim, ali i za svakog pojedinca da igra sa samopouzdanjem i želim da to svi imaju – naglašava Darko.
O Jokiću
Nikola Jokić je po ko zna koji put zadivio planetu i čudesnim partijama odveo Denver do prve titule Nagetsa u istoriji. Kako gledate na Yokerov uspeh i sve što on radi?
– Jokić je pomerio granice za mnogo internacionalnih, evropskih igrača. Od dolaska u NBA pravio je svake godine velike pomake u razvoju. Sazreo je kao igrač i dominira ligom. Poslednje tri-četiri godine jedan je od najboljih, ako ne i najbolji košarkaš. NJegova ekipa igra odlično, pobeđuje, zasluženo su osvojili prsten. To će mnogo značiti Srbiji, verovatno više nego njemu. Uživa igrajući košarku, ali još više sa porodicom i svojim konjima. Neverovatno je ljudsko biće, timski košarkaš i imamo privilegiju što živimo u njegovoj eri. Pravi je uzor svim mladima. Ponosan sam na njega. Bliski smo prijatelji, pričali smo i presrećan sam što je osvojio prvu titulu.
Sada se svi pitaju – može li da ponovi uspeh?
– Sasvim sam siguran da ovo nije kraj njegove priče. Nastaviće da igra na vrhunskom nivou i da se bori za novi prsten.