Predsednik žirija ovogodišnjeg Srpskog filmskog festivala u Čikagu biće naš poznati glumac Tihomir Stanić, koji je svojoj bogatoj galeriji uloga dodao još jednu veličanstvenu – ulogu Nobelovca Ive Andrića u TV seriji koja se trenutno prikazuje na RTS-u. On je tu seriju i kreirao, a u Čikagu će se publici predstaviti i svojom monodramom „Na Drini ćuprija“.
O tome šta ga je motivisalo da uradi ovaj projekat i uđe u život Nobelovca, kroz predstavljanje tih važnih meseci 1961. godine, ali i njegovog čitavog života, za Ogledalo kaže:
„Dugo smo se pripremali za ovu seriju. Ja sam se nekoliko puta pojavio u liku Ive Andrića na televiziji i filmu (Znakovi, Lajanje na zvezde, Žućko, Proleće na poslednjem jezeru) i u pozorištu (Razgovor sa Gojom, Jelena, Žena koje nema), i fasciniran delom i biografijom tog velikog umetnika, verovao sam da bi televizijska serija mogla da približi neke aspekte njegovog života gledaocima i afirmiše, kako njegovo delo, tako i neke bitne moralne odluke koje je doneo rizikujući sopstvenu sigurnost. Mislim da, kao društvo u celini, dugujemo značajnim ličnostima iz svoje istorije, a samim tim i svom potomstvu, afirmaciju najboljih i najboljeg među nama.“
Kompleksan lik pisca, diplomate, čoveka, sigurno nije bilo lako ekranizovati. Šta je bilo najteže u ovom radu, a šta je išlo sa lakoćom, kroz građenje lika Ive Andrića?
„Najteže je bilo pronaći dramaturški postupak kojim se presudne i zanimljive činjenice i dramske situacije nižu u seriji. Opredelili smo se za period od časa kad saznaje da je dobitnik Nobelove nagrade, do trenutka kad se u januaru ’62. vraća iz Stokholma gde je primio to veliko priznanje. Iz tog perioda se ličnom introspekcijom naš junak vraća u periode koji su, po našem mišljenju, bili važni u formiranju okolnosti da nastane delo koje ga je izdvojilo kao našeg jedinog Nobelovca. Sam Andrićev lik mi je na neki način postao toliko blizak, da sam ga kao glumac odigrao bez muke i ponavljanja već sa lakoćom i radošću.“
U Čikagu ćete odigrati monodramu Na Drini ćuprija. Šta ste uneli u ovo delo i kako očekujete susret sa čikaškom publikom?
„Već 23 godine govorim Na Drini ćuprija i sa velikim poštovanjem prema rečenici i stilu velikog pisca služim bukvalno kao provodnik između velike literature i gledalaca. Igrao sam zato i u Čikagu 2006. godine, i u svom rodnom selu Šeškovcima, i u svečanoj sali SANU, i po selima na Kosovu i Metohiji. Svuda je publika jednako reagovala i prepoznavala sopstveni život u likovima Andrićevog imaginarijuma. Ponosan sam na činjenicu da na taj način popularišem književnost i da mnogi gledaoci, o čemu mi pišu ili nađu način da me obaveste, posle predstave posegnu za nekom Andrićevom knjigom i u tom vrelu mudrosti potraže odgovore na mnoga pitanja koja ih muče.“
Prijatelj ste Festivala srpskog filma u Čikagu, na njemu ste učestvovali kroz vaše filmske uloge. Sada će susret sa publikom biti nešto drugačiji. Šta očekujete od ovog gostovanja?
„Raduje me susret i sa organizatorima festivala, pre svega sa neumornom Slavicom Petrović, koja je ogromnom energijom i entuzijazmom održala ovu manifestaciju važnu za našu kinematografiju. Činjenica da sam na festivalu dobio nagrade za uloge u Falsifikatoru i Delirijum tremensu, i da će se u publici možda naći i ljudi koji pamte te filmove, donosi takođe veliku radost i uzbuđenje.“
Na čemu trenutno radite?
„Mnogo radim. Igram i ovu predstavu (Na Drini ćuprija) i još pet predstava u Ateljeu 212 i po jednu u Madlenijanumu i Zvezdara teatru. Pripremamo već petu sezonu Teatrijuma – pozorišta u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, gde igram i svoju predstavu Detinjarije i gde smo otvorili vrata mladim studentima glume (Prvacima) i nezavisnim trupama. Sa profesorom Markom Misiračom vodim klasu treće godine glume na Akademiji umetnosti i nadam se da će RTS prihvatiti i da ćemo snimati seriju o Milošu Crnjanskom (Okovani džin), na čijem scenariju radi naš književnik Slobodan Vladušić. U poslednje vreme najviše gostujem po televiziji i radiju i dajem intervjue promovišući seriju Nobelovac.“
Piše: Mila Filipović