Gost našeg Festivala biće i Miloš Ratković, producent filma “Brate”, o prerano preminulom Dejanu Milojeviću.
Čikago sa nestrpljenjem očekuje Vaš film, jer smo nekako sa Dejanom svi bili na ti. Kako Vi očekujete susret sa čikaškom publikom?
“Očekujemo da će nakon odgledanog filma i čikaška publika sa Dejanom biti na TI. S obzirom na to da je Amerika bila kruna profesionalne karijere i životnog puta Dejana Milojevića, verujemo da će čikaška publika film doživeti lično. Mnogi su ga poznavali, pratili njegov put i radovali se njegovim uspesima, pa će projekcija sigurno biti emotivna. Za nas će to biti prilika da zajedno sa publikom oživimo sećanje na Dejana — ne samo kao trenera i igrača, već i kao čoveka koji je svojom energijom ostavio dubok trag gde god da je bio.”
Kako je nastala ideja za film „Brate”? Da li je postojala lična povezanost sa Dejanom Milojevićem?
“Mi smo produkcija koja je do sada snimila dosta sportskih dokumentarnih filmova pre svega iz velike strasti prema sportu, samim tim smo naravno upućeni uvek u aktuelna sportska dešavanja kao i u živote i karijere sportista. Upravo iz tog osećaja, ali i poštovanja, rodila se želja da sačuvamo od zaborava njegovu priču — o životu, karijeri i nasledđu koje je ostavio iza sebe. Oko šest meseci nakon njegove iznenadne smrti stupili smo u kontakt sa porodicom, najpre sa njegovim sinom Nikolom, koji je odmah prepoznao značaj da se priča o njegovom ocu pretoči u film i podeli sa što širom publikom.”
Koliko je bilo emotivno raditi na filmu o čoveku koji je ostavio dubok trag u sportu i životima ljudi oko sebe?
“Izrazito emotivno i zahtevno. Svi smo se tokom procesa neverovatno zbližili sa Dejanom i njegovom inspirativnom ličnošću. Bilo je jako zahtevno da se naš emotivni balans tokom rada na filmu, tako da ne budemo ni previše pristrasni ni previše taksativni, da uspemo da na objektivan i precizan način ispričamo njegovu priču bez odlaska u sentimentalnost ili neki tužniji ton.”
Koji su bili najveći izazovi u procesu snimanja – tehnički, emotivni ili organizacioni? Znam da ste imali puno materijala, kako je bilo editovati snimljeno?
“Na samom početku bilo je jako emotivno razgovarati sa Dejanovom porodicom, prijateljima, saigračima, kolegama… Na kraju se ispostavilo da je montaža filma bila najveći izazov, a samim tim i stvaranje priče. Bilo je izuzetno zahtevno, jer film obuhvata kako profesionalni, tako i privatni život junaka, na određeni način – u odsustvu. Automatski se postavilo pitanje, kako da se Dejanovo snažno i impresivno prisustvo prenese na platno, kako da doživimo tog čoveka što direktnije i neposrednije. Na kraju dana, u montaži je pristup bio vrlo konkretan, a to je da se gledaoci intimno upoznaju sa Dejanom, ispred i iza kulisa, i da osete neverovatno vitalni puls koji je Dejana hrabro vodio kroz njegovo životno putovanje – do samoga kraja.”
Film se ne bavi samo sportom, već i temama ljubavi, pripadanja i poštovanja. Kako ste pristupili tim univerzalnim vrednostima?
“Upravo se ti univerzalni elementi koji se tiču Dejanove ličnosti i pristupa životu nalaze u osnovi cele priče. Iz te osnove je izlazilo sve drugo, pa tako i njegovi profesionalni uspesi. I to je prosto upravo tako i bilo, njegov odnos prema životu i ljudima diktirao je odnos i prema sportu i svemu što iz toga proizilazi. Na kraju dana, njegov trijumf je pre svega ljudski – na najširi način, pa tek onda košarkaški.”
Da li ste želeli da film bude više dokumentarno svedočanstvo ili emotivna posveta?
“Ni jedno ni drugo. Film je inspirativna priča o jednom izvanrednom čoveku koji se nije plašio života i živeo ga je punim plućima. On u sebi sadrži dokumentarna svedočanstva i emotivne posvete, ali to su samo sredstva kojima smo se služili da ispričamo pre svega jednu vrlo univerzalno narativnu priču.”
Kako ste birali sagovornike – prijatelje, članove porodice, kolege – koji su učestvovali u filmu?
“Sagovornike smo birali hronološki, prateći Dejanov životni put – od detinjstva i porodice, preko prijatelja iz mladosti, do kolega iz igračkih i trenerskih dana. Naš cilj je bio da svaki period njegovog života bude autentično ispričan kroz ljude koji su ga zaista poznavali. Iako su svi s kojima smo kontaktirali bili spremni da podele uspomene, najveći izazov bio je izabrati one koji će najbolje osvetliti različite aspekte Dejanove ličnosti. U filmu na kraju učestvuje više od pedeset sagovornika – porodica, prijatelji, saigrači, saradnici – svi koji su na neki način bili deo njegove priče.”
Film je osvojio Grand Priy na Festivalu sportskog filma na Zlatiboru. Kako ste doživeli tu nagradu?
“To priznanje nam je donelo veliko zadovoljstvo, pre svega zato što je festival na Zlatiboru bio prvo javno prikazivanje filma. Grand Prix je za nas potvrda da smo uspeli da prenesemo emociju i veličinu Dejanove priče na način koji dopire do publike. Film još uvek nije krenuo u bioskopsku distribuciju, tako da za sada nemamo reakcije publike već veliko interesovanje ljudi da film najzad pogledaju. S druge strane, film je započeo svoj festivalski život, tako da su do sada reakcije uglavnom stizale sa festivalskih prikazivanja. One su bile izuzetno emotivne i pune poštovanja — mnogi su nam rekli da su film doživeli kao iskrenu posvetu čoveku koji je zadužio naš sport i pokazao kako se živi sa integritetom. Verujemo da će i šira publika, u zemlji i inostranstvu, reagovati jednako snažno, jer Dejanova priča prevazilazi sport — to je priča o ljudskosti, posvećenosti i ostavljanju tragova koji ne blede.”
Dejan Milojević je bio poznat kao „Brat” među košarkašima. Kako ste preneli taj duh zajedništva na ekran?
“Duh zajedništva je sveprisutan kroz film i jedan je od centralnih motiva čitave priče. Naši sagovornici su vrlo prisno i precizno podelili sa nama izobilje primera koji vrlo precizno dočaravaju njihovog “brata” i uticaj koji je ostavio na ljude oko sebe. Na nama je bilo da taj mozaik sklopimo na način koji će doprineti da i gledaoci dožive, a ne samo čuju ili vide, snagu tog zajedništva.”
Šta mislite da bi Dejan rekao na ovaj film – da li bi se prepoznao u njemu?
“S obzirom da Dejan nije voleo da gleda tužne ili mračne filme, verujemo da bi mu se svideo razigrani ton filma i njegov dinamičan ritam.”
Ne propustite “BRATE”, ovo je čoveku koji je film priča o promenio košarku. Budite uz NBA zvezde i trenere koji su sa njim osvajali terene. Svi zajedno na Srpskom filmskom festivalu Miloš Ratković je jedan od najuspešnijih Hrvatskoj i Srbiji. Vlasnik je produkcijske na televizijama poput B92, RTV Pink, TV kuće RTS1, (Hrvatska) i POP TV (Slovenija). Radio je na velikim produkcijama, uključujući projekte za Red Bull Srbija, kao i napopularnim tant producent za vodeće regionalne televizije poput UNA TV, platforme koja povezuje medijske producenata u regionu, Video stroj, karijeru je kao i međunarodnim poznat po gradio kroz saradnjama radu brojne sa u Sloveniji, projekte Nova TV promotivne TV formatima i učestvovao sadržaje u kampanje za košarkaški klub Partizan, i reality programima. Bio je konsul- u razvoju multimedijskih projekata Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.