Ekolozi tvrde da nas velike sile okupiraju ponudama da sa prljavom tehnologijom radimo za njihove fabrike automobila, telefona i helikoptera. Tajne službe to ometaju. Srpska vlast ćuti i čeka najbolju ponudu da se rudari i preradjuje litijum i u Jadru i na Majevici
Ako ćemo suditi po izjavama predstavnika Velike Britanije i Nemačke, i Srbija, i Srpska našle su se pred novom ekonomskom okupacijom. Srbija ima litijum odličnog kvaliteta i u ogromnim količinama, što je za nju izvanredna prilika, jer je litijum ključ svake buduće ekonomije – izjavio je nedavno Edvard Ferguson, britanski ambasador u Beogradu.
Značaj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i količina litijuma koji se može proizvesti se može uporediti sa nalazištima litijuma ovde u Srbiji, kada to gledamo strateški. Nama je to važno jer nam je potreban litijum – navela je prošle nedelje Anke Konrad, nemačka ambasadorka u Srbiji.
Istovremeno dok britanske, nemačke, australijske pa i kineske kompanije istražuju nalazišta litijuma u Srbiji i Republici Srpskoj, dok nas uveravaju da njihova budućnost zavisi od Srba i srpskog litijuma, naša vlast šalje poruke da je zainteresovana za rudarenje litijuma. Rezerve litujuma u dolini Jadra su naš dar od boga. Nisam ministarka za litijum, ali ležimo na milijardama – priznala je Dubravka Djedović Handanović, srpska ministarka energetike.
U Banja Luci je izražen projekat važenja litijuma na obroncima planine Majevice. I Srbiji i Srpskoj velike ekonomske i političke sile preko svog litujumskog lobija nude budućnost. Narod i Srbije i Srpske se buni, jer ne veruje u budućnost koja će biti stvorena na pretnji po zdrav i održiv život na obalama reka Jadar, Gnjice, pa i Drine, a potom i Save i Dunava.
Srpski ekolozi tvrde da nas velike sile okupiraju ponudama da sa praljvom tehnologijom rudarenja litijuma radimo za njihove fabrike automobila, telefona i helikoptera. Litijum je najlakši od svih poznatih metala. Predstavlja smesu dva izotopa i u suštini je alkalni metal. Ali, zbog svoje velike radioaktivnosti u prirodi ne nalazi se u elementarnom stanju. Napada ljude preko kože, a mnoga jedinjenja litijuma u vodenim rastvorima smatraju se opasnim po zdravlje ljudi i prirode. Dobija se ekstrakcijom iz minerala na različite načine, a najčešće vodom i vazduhom. Tokom 2008. van SAD proizvodeno je 27.400 tona litijuma u obliku raznih varijanti prerade. Ali, kako je došlo do naglog razvoja mobilnih telefona i elekstonskih vozila, potražnja za litijumom kao metalom je porasla jer je pogodan za izradu baterija i čipova. Računice svetskih stručnjaka za privredni razvoj pokazuje da je najveći sektor svetske potražnje za litijumskim baterijama j„potrošačka elektronika“ 69 odsto, dok je druga “automobilska“ sa 41 odsto. Komercijalni litijum potiče iz dva glavna izvora: podzemna ležišta soli i ležišta mineralnih ruda. Ekstrakciji litijuma iz rude, odnosno tvrdog kamena čine relativno mali deo svetske proizvodnje litijuma. Nalazišta mineralnih ruda su retka i daju skoro 20 tona litijuma godišnje. Zbog dodatne potrošnje energije, hemikalija i materijala koji učestvuju u važenju litijuma iz mineralne rude, proces može pokrenuti dvostruko više troškova za obnavljanje slanog rastvora, što je faktor koji je doprineo njegovom manjem tržišnom udelu. Ali kako se tehnologije rudarenja litijuma se sve brže razvijaju i kako raste potražnja za litujumom radi masovne prozivodnje baterija i čipova, to se za cenu važenja litijuma ne pita. Rudarska kompanija “Rio Tinto“ 2004. godine otkrila je u dolini reke Jadar nadomak Loznice jedinstveno ležište novog minerala nazvanog “Jadarit“, pompezno ga najavljujući kao mineral sličan izmišljenom “kriptonitu“ iz popularnog filma “Supermen”. Jadarit je otkriven osamdesetih godina u Srbiji. Otkrili su ga stručnjaci Rudarskog fakulteta. Već tada je procenjeno da je reč o rudnom bogastvu, značajnom za razvoj Jugoslavije. Ta država, medjutim, nije imala kapital koji bi uložila u rudarenje jadarita. Četiri decenije kasnije, projekat je u fazi Studije predhodne opravdanosti, a kako ističu iz “Rio Tinta“ potrebne su značajne investicije za nastavak analiza i razvoj projekta, odnosno budućeg rudnika.
Srpski i svetski ekolozi tvrde da samo rudarenje nije opasno po ljude i prirodu. Ima litijuma u mnogim državama sveta, gde se kopa, vadi i odvozi kao ruda. Opasnost u Srbiji je što se planira prerada litujuma, koja budi njegove zle osobine i pretvaraju ga u smrtnog neprijatelja ljudi prirode. Izračunato je da je litijum bolje preradjivati u samoj Srbiji, pa i u Srpskoj, jer je tu jeftina radna snaga, jer je su jeftina i besplatna voda, jer su ostali troškovi jeftini i jer praljava tehnologije radi daleko od njihovih engleskih ili nemačkih ili australijskih domova i priroda.
Za sada kompanija “Rio Tinto“, poreklom iz Australije, sa filijalama po svetu, vrlo diskretno komunicira sa lokalnom zajednicom odnosno širom javnošću, dok se u lokalnim medijima kompanija uglavnom predstavlja u pozitvnom svetlu, “kao velika šansa za Loznicu i čitavu lokalnu zajednicu”. Prema trenutno razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Ovakve potrebe za vodom u lokalnim sredinama utiču i na zemljoradnike kojima se na ovaj način oduzima dragocen resurs za uzgajanje stoke i navodnjavanje useva. Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlje takodje je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom. Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016. godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu i rezultirale hiljadama mrtvih riba i mnogo otrovanih goveda. To je treći put u sedam godina da se ovakav ekološki akcident dogodio u Kini. Nedavni izveštaj o efektima rudnika litijuma u Nevadi utvrdio je zagadjenje operacijom u prečniku do 200 kilometra. Svi ovi podaci upućuju na pojačanu budnost i aktivizam lokalne zajednice u dolini Jadra, ali kako stvari stoje i dosta šire (prvenstveno slivove Jadra, Drine i Save) kada je u pitanju ovaj rudarski projekat. Narod u dolini Jadra je prodao svoja imanja za rudarenja, a onda je počeo sa ekolozima da se buni protiv kompanije “Rio Tinto“.
Vlast u Beogradu je u prvo vreme popustila pred pobunom naroda, uplašenog da ne dodje do ekološke katastrofe, a onda je predloženo da se organizuje refenerdum “za” ili “protiv ”litijuma”, čime je ovaj spor u Srbiji odložen. Nastavljena je, medjutim, kampanja za litijum, za koju mnogi stručnjaci tvrde da suštinski nije bitna, jer je vladajuća stranka koristi samo kao svoju propagandnu političku priču. U njoj se pominju čak i strane tajne službe kao protivnici Srbije zbog litijuma – da se Srbija ne obogati.
U medjuvremenu i Opština Lopare kod Brčkog se sa svojim gradjanima izjasnima protiv rudarenja litijuma na oborncima planine Majevice i obalama reke Gnjice.
Nama je ponudjen projekat rudarenja litijuma bez ikakvih stručnjih objašenja, finansijskih konstrukcija i bez programa ekološke zaštite. Mi smo opština u kojoj žitelji rade u poljoprivredi i turizmu, u kojoj se stočarstvo i voćarstvo baziraju na čistoj zemlji, vodi, čistom vazduhu i drugim prirodnim resursima. Rudarenje litijuma na planini Majevici, biseru Republike Srpske, koje je prljava i opasna tehnologija, ugroziće prirodu, vodu, vazduh i zemlju, uništiće osnovne delatnosti našeg stanovništva i Opštinu Lopare pretvoriti u rudnik. Mi to ne želimo – izjavilo je 90 odsto žitelja Lopara, gde ima oko 16.000 ljudi.
Shodno odbredbama Arhuske konvencije iz 1998. godine usvojene u Danskoj, koju su potpisale i Srbija i BiH, jer daje gradjanima pravo da učestvuju u procesu donošenja odluka po pitanju životne sredine, pravo da imaju pristup infomacijama o životnoj sredini i da imaju pravnu zaštitu i države su dužne da im to obezbede – žitelji Lopara su u maju 2024. godine usvojili Dekleraciju o zabrani rudarenja litijuma, bora, natrijuma, stroncijuma, kalijuma u Republici Srpskoj i posebno u Opštini Lopare na planini Majevici.
Gradjani Republike Srpske potpisivali su istovremeno gradjansku inicijativu o razmatranju i usvajanju Deklaraciju o zabrani rudarenja litijuma u Republici Srpskoj koja je došla na red u Narodnoj Skupštini RS. Na zasedanju parlamenta Srpske u Banja Luci stavove gradjana Lopara iz ove Dekleracije izneo je načelnik opštine dr Rado Savić. Poslanici u Narodnoj Skupštini Republike Srpske su razmatrali i odboli predlog Deklaracije o zabrani rudarenja litijuma u Republici Srpskoj.
Poslanici i vlast su dobili gradjansku incijativu koju je potpisalo 90 odsto gradjana, koji ne žele rudnik litijuma u Loparama. Poslanici su time poručili gradjanim “džaba što vas 90 odsto ne želi rudnik litijuma, nas to ne zanima, rudnik litijuma će biti“ – izjavio je Adi Selman iz ekološkog pokreta “Karton revolucije“. Žitelji Opštine Lopare i članovi Ekološkog udruženja “Ekoput” izradili su projekat o Nacionalnom parku prirode “Majevica” u nameri da zaštiti planinu i njene reke, šume i živi svet od kopanja, rudarenja i otrovnog zagadjivanja. U nameri da sačuvaju svoj zdrav i prirodni život, ekolozi i Loparčani planiraju da prošire svoj protest ispisivanjem Dekleracije protiv rudarenja litijuma koju će potpisati stotinu uglednih ličnosti iz Srbije, Srpske i sveta. Dušan Vasiljević, medjunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine smatra da dijalog vlasti i naroda oko litijuma “pokazna vežba manipulacije informacijama i u Srbiji i u BiH“. Jer, dok srpski i evropski ekolozi upozoravaju na smrtnu opasnost po ljude i životnu sredinu od litijuma, dotle litijumski lobi tvrdi da će proizvodnja litijuma, koji vredi kao zlato, biti sigurna.
Svako rudarenje litijuma sa sobom nosi rizik za okolinu, ali rizcima je moguće upravljati. Taj rudnik će svakako raditi po najvišim ekološkim standardima – garantuje britanski ambasador iz Beograda.
Imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, proizvodnje, razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zaradjuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog – pita se ministarka energetike Dubravka Djedović Handanović.
Prvaci Srbije i Srpske su uvereni da je litijum velika šansa za privredni razvoj. Srpska predsednica parlamenta kaže da je “litujum nacionalni interes”. Iz Beograda, iz političkog vrha Srbije stigla je procena da bi rudnik litijuma “Jadar“ mogao da proradi za četiri godine. Iz Banja Luke, iz Republike Srpske nema konkretnog pomena kada bi rudnik litijuma “Majevica” počeo sa radom.
Tek, svesni smo da litijum zbog interesa zapadnih zemalja Evrope, napada i Srbiju i Srpsku. A ako je tačna informacija i da jedna kompanija iz Kine traži dozvolu za iskopavanje srpskog litijuma, onda su vodje srpskog naroda pred velikom istorijskom odlukom – kako da reaguju na činjenicu da je srpski litijum postao svetski problem.
Piše: Marko Lopušina