Mila Filipović
Publika u Čikagu i još nekoliko američkih gradova uskoro će imati priliku da vidi urnebesnu komediju “Crnogorac u krevetu”, autora Pedje Šuškavčevića, koji je svojim visprenim jezikom, poznavanjem mentaliteta i veštinom da ga predstavi publici širom sveta krevet pretvorio u pozornicu, na kojoj predstavlja Crnogorca kakvog ne poznajete.
Američka turneja ove predstave obuhvata Njujork, Vašington DC, Filadelfiju, Dalas, Los Anđeles, a publika u Čikagu videće je u nedelju, 29. marta u 5 popodne, u Irish Heritage Center.
Kada Crnogorac završi u krevetu – počinje komedija, ali ona svojevrsna, koja razbija predrasude, nasmeje do suza i bez izuzetka osvoji gledaoce.
Predstava “Crnogorac u krevetu” postala je izuzetno gledana, kako i zemlji i regionu, tako i mnogo dalje širom Evrope, a oborila je rekord gledanosti i u dalekoj Australiji. Najpre, reč je o komediji koja se oslanja na prepoznatljiv lik tipičnog Crnogorca u svakodnevnim, naročito bračnim situacijama. Potom, predstava koristi stereotipe i mentalitet kao polaznu tačku, ali ih pretvara u toplu, životnu komediju.
Osim toga, veliki deo uspeha u ovom komadu leži u harizmi samih glumaca.
Crnogorac u krevetu predstava je koja je trenutno najveći hit i koja ima veliku gledanost u Beogradu, celoj Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji…
Kako je došlo do ideje za „Crnogorca u krevetu“ i kako je bilo raditi na ovom tekstu koji zabavlja publiku toliko dugo?, pitamo glumca i pisca drame, Pedju Šuškavčevića.
“Ideja je nastala vrlo spontano – iz života. Na Balkanu ima toliko situacija koje su same po sebi komične da ponekad ništa ne morate ni da izmišljate. Dovoljno je samo da sednete u kafanu, slušate ljude oko sebe i već imate pola predstave. „Crnogorac u krevetu” je nastao iz tih svakodnevnih priča i mentaliteta koji svi prepoznajemo.
Kada sam počeo da pišem tekst, nisam ni slutio da će predstava živeti ovoliko dugo. Danas, verovali ili ne, igramo i preko 250 predstava godišnje, i gotovo svuda se traži karta više.”
Kako ste gradili lik Crnogorca — šta je bilo najvažnije da ostane autentično, a šta ste namerno karikirali?
“Najvažnije mi je bilo da lik ima istinu. Karikatura je dobra za komediju, ali ako nema autentičnosti publika to odmah oseti. Zadržao sam mentalitet, način razmišljanja i taj naš specifičan humor koji je često pomalo spor, ali vrlo precizan. Naravno, neke stvari sam namerno pojačao i karikirao – jer bez toga nema dobre komedije. Ali iza svega mora da ostane čovek, a ne samo šala.”
Da li ste u lik uneli nešto lično iz sopstvenog iskustva?
“Naravno. Svaki glumac pomalo „pozajmi” iz svog života. Mnogo toga je inspirisano ljudima koje sam upoznao – porodicom, prijateljima, komšijama. A moram priznati da ponekad i ja prepoznam sebe u tom liku. Zato često kažem da je ova predstava zapravo priča o svima nama.”
Šta je najveći izazov u igranju ovakvog komičnog karaktera i komediji koja ovoliko dugo traje?
“Najveći izazov je održati svežinu. Kada predstavu igrate toliko puta, lako može da postane rutina. Zato je publika uvek moj partner na sceni. Svaka sala ima svoju energiju i publika često vodi ritam predstave. Humor koji vređa obično kratko traje. Humor koji ima toplinu traje mnogo duže, i to je u stvari moja namera. U ovoj predstavi mi se zapravo smejemo sami sebi. Kada publika oseti da nema zlobe, onda svi zajedno uživamo u tom smehu.
Zašto publika toliko voli predstave sa regionalnim stereotipima?
“Zato što su stereotipi često mala preterana verzija istine. Publika voli kada vidi nešto poznato. Ali ono što me posebno raduje je to što na predstavu dolaze ljudi iz različitih sredina, vera i nacija, i svi zajedno sede u sali i smeju se istim stvarima. U publici su i mladi i stariji, i svi nađu nešto što ih podseća na njihov život. Predstava je izvanredno primljena u celom regionu – u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, Sloveniji, ali i širom dijaspore. Recimo, poslednjih mesec dana smo praktično non-stop u Hrvatskoj, igramo predstavu u različitim gradovima i svuda je reakcija publike fantastična. Često se desi da se traži karta više i da nas publika odmah pita kada ponovo dolazimo.
Predstava se ne dotiče ni politike, ni vere, ni nacije, nema političku poruku, i to je jedan od razloga zašto je publika voli. U svetu u kojem svakodnevno gledamo vesti pune loših informacija, politike i tenzija, ljudi su željni nečega drugačijeg. Ova predstava nema političku poruku – ona govori o ljudima, mentalitetu i životu. Publika dolazi u pozorište da na dva sata zaboravi sve to. Ako uspemo da im pružimo ta dva sata iskrenog smeha, mislim da je to već veliki uspeh. Ako ljudi izađu iz sale nasmejani, rasterećeni i bar malo lakšeg srca nego što su ušli – onda je predstava ispunila svoju svrhu. Deluje terapeutski.”
Da li ste i Vi „Crnogorac u krevetu” ili nešto potpuno drugo?
“Pa, da budem iskren – ponekad jesam. Ali samo profesionalno, zbog istraživanja uloge. Bar tako ja volim da kažem.”
Hit komedija “Crnogorac u krevetu” predstava je o strastima, zabludama i balkanskom temperamentu, a izuzetnim humorom razotkriva univerzalne muško-ženske odnose, dopušta da se na jednom mestu sudare strasti, emocije i smeh, i na pozornici društvenih istina do kraja ogoli intima.