U naša srca Novak Đoković i Nikola Jokić, dvojica sportista sa istim nadimkom Džoker, uselili su se odavno! Znamo sve o njima, odakle su krenuli, sa čim su se suočavali tokom trnovitog puta do zvezda, za slavu koju su dosegli…Njihovi privatni životi su kao na dlanu… Ipak, ponovo su pronašli način da oduševe Srbiju. Posle sumornog maja i teških tragedija koje su obeležile taj mesec, nanevši nam kolektivnu traumu, bio je potreban bilo kakav melem na ranu. I, došao je. Ujedinili su Srbe u sreći i ponosu, kao nikad pre, a njihov nestvaran uspeh doživeli smo kao svoj. Znali smo da su najbolji na svetu i ispunili su sve kriterijume da ih “lansiramo” u besmrtnost.
Čak i za 50 i više godina njihovi dometi će se uzimati kao merne jedinice za nove naraštaje koji će krčiti put ka slavi. Jokić je proteklih sezona često bio u istoj ravni sa Viltom Čembrlenom i redom obarao njegove rekorde stare pola veka. Neki budući klinci koji uzmu basketaru u ruke “juriće” Nikolu, ali teško da će ga stići. I, ne moraju! Naš “bucko iz Sombora” uradio je drugi važan posao, pokazao svima da mogu da sanjaju velike snove, čak i kada su otpisani i proglašeni za netalentovane, spore, debele… Neverovatno zvuči podatak da Nikola nije prošao mlađe reprezentativne selekcije. Ipak, našao je svoj put…
Šta tek reći za Novakova 23 grend slema? Čini se da je cela Noletova karijera spakovana u tu medijski nametnutu trku sa Federerom i Nadalom oko broja “slemova”, što nije fer ni prema njemu ni prema njima, kad se zna koliko znoja, suza i krvi su prolili da bi dostigli nivo na kojem su igrali tenis.
Međutim, novinari, društvene mreže, navijači i komentatori forsiraju svoje teme u jurnjavi za “klikovima” i “lajkovima”, pa su čak i manje obavešteni čuli za famoznu skraćenicu GOAT u značenju, najveći svih vremena. Ipak, i tu trku Novak je dobio. Sa punih 36 godina na leđima od Roland Garosa je napravio privatnu zabavu, na kojoj su rivali bili samo dekor na njegovom putu u tenisku večnost.
Novak i Nikola su potpuno različiti karakteri. Noleta često kritikuju zbog manjka političke korektnosti, bio je proganjan jer nije želeo da se vakciniše, ali on od svojih principa ne odstupa. Ne libi se da na kameri usred Pariza napiše “Kosovo je srce Srbije” u trenucima dok sunarodnici na Kosmetu trpe teror. Trku za ljubavlju Zapada odavno je izgubio, nije ni imao šanse. Oduvek je bio uljez u svetu “visokog tenisa” koji je rezervisan za bogate nacije. Nikola je drugačiji. Malo toga ga tangira mimo njegovog mikrokosmosa koji je stvorio. Kućaposao, posao-kuća, Jokićeva je krilatica. Njemu su, za razliku od \okovića, svetla kamera i mikrofoni nužno zlo. Ne uživa u pažnji, koluta očima na ista pitanja. Ali, u prstima ima magiju do sada neviđenu u istoriji košarke. Dobio je MVP priznanje, mada ne bi bilo nikakvo čudo da Nikola čim dođe kući odloži pehar u kutiju sa igračkama ćerke Ognjene i požuri ka svojim omiljenim konjima. Oni mu ne dosađuju istim pitanjima.
Nikola i Novak, Novak i Nikola. Dva Jokera iz rukava za večnu radost i ponos nacije.
N. LUKOVIĆ