Specijaln izveštač, Marijana Maljković
Nedavna presuda Suda Bosne i Hercegovine, kojom je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija, izazvala je burne reakcije kako unutar Republike Srpske, tako i na međunarodnom planu. Ova odluka je politički motivisana i predstavlja pokušaj destabilizacije regiona, najčešći su komentari. Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati po političku scenu Bosne i Hercegovine.
Nakon izricanja presude, hiljade građana okupilo se u Banjaluci kako bi izrazili podršku predsedniku Dodiku. Oni su poručili da neće dozvoliti da se volja naroda ignoriše i da će se boriti za očuvanje autonomije Republike Srpske.
Narodna skupština Republike Srpske (NSRS) oštro je reagovala na presudu Suda Bosne i Hercegovine kojom je predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija. U posebnoj sednici održanoj 26. februara ove godine, poslanici NSRS-a usvojili su Informaciju u kojoj se navodi da je protiv Dodika vođen “montirani i politički motivisani sudski proces“, sa ciljem “rušenja Ustava Republike Srpske, a time i ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine“.
Predsednik Dodik je, obraćajući se poslanicima, izjavio da je Informacija koju je pripremila Vlada deo obaveze ka očuvanju ustavnog poretka Republike Srpske, naglašavajući potrebu za pretvaranjem zaključaka u zakone. Takođe, najavio je mogućnost donošenja Zakona o zabrani delovanja Suda i Tužilaštva BiH na teritoriji Republike Srpske, ističući da bi Skupština RS mogla odbaciti presudu Suda BiH, “kakva god ona bila”.
Jedna od boljih poznavalaca prilika u Republici Srpskoj, BiH i SAD, generalna konzulka Bosne i Hercegovine u Čikagu, Tatjana Telić, ekskluzivno za Ogledalo pojasnila je novonastalu situaciju:
“Presuda predsedniku Republike Srpske zaslužuje našu najoštriju osudu, jer predstavlja direktan udar na institucije i ustavni poredak Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kao i na legitimno izabrano rukovodstvo; predstavlja direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i međunarodnog prava. Stav institucija Republike Srpske je jasan – ovde se ne radi o vladavini prava, već o politički motivisanom procesu čiji je cilj destabilizacija Republike Srpske i ograničavanje njenih ustavnih prava garantovanih Dejtonskim mirovnim sporazumom. Podsjećam da se ovde radi o situaciji gde se nemački političar, koji nije potvrđen u Savetu bezbednosti UN-a, predstavlja kao visoki predstavnik u BiH, protivpravno nameće zakon koji neposluh i nepoštovanje njegovih naredbi inkriminiše kao krivično delo. Predsednik Republike Srpske je osuđen u politički vođenom postupku za nepoštovanje protivpravnog i antidemokratskog naloga čoveka koji se, 30 godina nakon rata u BiH, ponaša kao kolonijalni upravitelj, i to zato što je kao predsednik republike vršio svoju zakonsku i ustavnu obavezu – potpisao odluku kojom proglašava zakone koje je donela Narodna skupština Republike Srpske. Ovo predstavlja zloupotrebu institucija pravosuđa radi progona političkih protivnika, a sličnom progonu bio je izložen i predsednik SAD-a, Tramp. Ovaj progon je vođen nastojanjem da se sa funkcije smeni izabrani predsednik, koji uživa punu podršku naroda, a na vlast dovedu saveznici globalistički nastrojenih birokratskih struktura u Evropi i bivšeg Bajdenovog establišmenta, te bi se tako stvorila centralizovana država mimo ustava i principa utemeljenih u Dejtonu. Uvereni smo da je ovaj napad globalista na Republiku Srpsku deo šire globalističke zavjere da se podriju i svrgnu sa vlasti politički lideri u Evropi koji podržavaju predsednika Trampa i njegov antiglobalistički plan za mir – demonstracije u Gruziji, Slovačkoj i Srbiji, uplitanje u izbore u Nemačkoj, kao i zloupotreba institucija pravosuđa u Rumuniji i Republici Srpskoj, na meti imaju antiglobalističke i prosuvenerističke lidere i političke stranke. Republika Srpska ostaje posvećena miru, stabilnosti i saradnji, ali isto tako odlučno brani svoja ustavna prava i autonomiju. Očekujemo da će šira međunarodna zajednica, a posebno Sjedinjene Američke Države sa novom administracijom, čije principe, zasnovane na realnosti, miru i stabilnosti, veoma poštujemo, podržati pravdu i jednaka prava za sve narode u BiH.
Kao neko ko predstavlja BiH u Sjedinjenim Američkim Državama, raduje me činjenica da Republika Srpska ostaje posvećena pronalaženju mirnog i demokratskog rešenja za ovu krizu ogromnih razmera, ali je podjednako odlučna da brani svoje institucije i ustavna prava legitimnim političkim sredstvima, te ostaje otvorena za unutrašnji dijalog sa svim legitimnim predstavnicima druga dva konstitutivna naroda u BiH, pozivajući sve na očuvanje mira i stabilnosti.”
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je zabrinutost zbog presude, ističući da je ona uperena ne samo protiv Dodika, već i protiv Republike Srpske i srpskog naroda. On je naglasio da će Srbija uvek biti uz svoj narod i da neće dozvoliti nikakve pritiske koji bi mogli ugroziti stabilnost regiona.
Izjave predsednika Hrvatske, Zorana Milanovića, dodatno osvetljavaju složenost političke situacije u Bosni i Hercegovini i ukazuju na potrebu za pažljivim i promišljenim pristupom međunarodne zajednice kako bi se očuvala stabilnost i mir u regionu. Naime, predsednik Hrvatske oštro je reagovao na presudu koja je izrečena predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, ocenjujući je da se ovim postupkom pokušava eliminisati Dodik iz političkog života. On je istakao da je Dodik najpopularniji političar među Srbima u Bosni i Hercegovini i da će ovakvi potezi samo ojačati njegovu poziciju umesto da je oslabe.
Milanović je kritikovao evropski način delovanja u ovom slučaju, nazivajući ga “totalno pogrešnim”. On je izrazio zabrinutost da bi slični potezi mogli sutra biti usmereni i prema Hrvatima, naglašavajući da ne brani Dodika, već ukazuje na principijelni problem ovakvog pristupa. On je dodao da ovakvi postupci neće zastrašiti Srbe, već će ih revoltirati, te da je potrebno pronaći zajednički jezik i dogovor sa svim narodima u Bosni i Hercegovini. On je kritikovao i ulogu visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nazivajući ga “kolonijalnim upravnikom” i dovodeći u pitanje legitimitet njegovih odluka. Ovakav stav ukazuje na potrebu preispitivanja trenutnog međunarodnog pristupa prema političkim liderima u Bosni i Hercegovini.
Rudolf Đulijani, bivši gradonačelnik Njujorka, advokat i prijatelj Donalda Trampa, poručio je da je jasno da je osudjujuća prvostepena presuda Suda BiH izrečena predsedniku Republike Srpske politički progon.
“Kada se pogleda presuda protiv Dodika koju sam imao priliku da pročitam, iako ne detaljno koliko bih želeo, jer nisam imao toliko vremena, jasno je da je ona deo političkog progona koji provode demokrate Bajdena i levičari koji naginju komunizmu, ljudi koji ne poštuju slobodu govora i stalno je gaze, dok istovremeno svoje protivnike optužuju da su neonacisti i fašisti. A, u stvari, upravo oni rade fašističke i neonacističke stvari“, rekao je Đulijani, koji je u vreme izricanja presude Suda BiH predsedniku Dodiku boravio u Republici Srpskoj. Prema njegovim rečima, ovaj slučaj se odnosi na Dodikovo drugačije tumačenje sporazuma kojim se reguliše položaj Republike Srpske.
Đulijani je žestoko napao i Stejt department zbog presude predsedniku Srpske. “I onda, manje od 24 sata nakon presude, američki Stejt department ju je podržao. Nisu je ni pročitali kako treba, zatim su izrazili podršku Dejtonskom sporazumu. Ovo je klasičan primer šta je godinama bilo pogrešno sa našom spoljnom politikom i Stejt departmentom“, naveo je Đulijani.
Kremlj je takođe reagovao na presudu, ocenjujući je kao politički motivisanu i potencijalno destabilizujuću za Balkan. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da su ovakve akcije usmerene ne samo protiv Dodika, već i protiv svih patriotskih snaga u regionu, što je neprihvatljivo. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije oštro je osudilo presudu, ocenjujući da će imati “katastrofalne posledice” po situaciju u Bosni i Hercegovini i celom regionu. Ruska strana smatra da je suđenje bilo “parodija pravde” i da predstavlja ismevanje temelja vladavine prava.
Premijer Mađarske, Viktor Orban, izrazio je nezadovoljstvo presudom, nazivajući je “lovom na veštice” i upozoravajući na moguće negativne posledice po stabilnost Balkana.