Stalni saradnik, Prof.dr Ivan Cvetanović
Studente i građane, učesnike protesta iz svih krajeva Srbije, iskreno i s ljubavlju dočekale su hiljade Nišlija, 28. februara u 20 časova, ispred Pozorišta, gde je stajala kapija sa natpisom:
„STOJITE OVDE KAO SIMBOL HRABROSTI, ODANOSTI I PLEMENITOSTI. OLIČENJE STE BORACA ZA PRAVEDNU ZEMLJU. SLOBODA JE U PRAVDI. OVDE STE SLOBODNI.”
Na hiljade učesnika pešačilo je i nekoliko dana, a samoorganizovani medicinski radnici pružali su pomoć studentima koji su zadobijali plikove i lakše povrede od pešačenja, trčanja i vožnje bicikla. Doček je bio onakav kakav dolikuje gostoljubivim Nišlijama – temperamentan i topao, propraćen zvukovima pištaljki i bubnjeva, dok je nebo bilo išarano vatrometom i dronovima. Blokada centralnih ulica u Nišu 1. marta počela je u 9 ujutru, a završena je u 3 sata posle ponoći – ukupno 18 sati, kao simbol pozivnog broja za Niš (018). U 11:52 odata je petnaestominutna pošta nastradalima u Novom Sadu.
Program se odvijao tokom celog dana – od 12:07 do 19:30 na pozornici postavljenoj pored Konja, na Trgu Kralja Milana. Nastupali su dečiji i blokadni hor, dva rok benda, izveden je performans studenata i glumaca, a proglašen je i Studentski edikt, inspirisan Milanskim ediktom.
Na desetine hiljada ljudi zaposelo je glavne i bočne ulice, centralne parkove, a atmosfera je tokom celog dana bila ispunjena ljubavlju, jedinstvom, iskrenim osmesima i nadom da će građani preneti taj duh studentskih protesta i u budućnosti, kada se stvore uslovi za bolji i pravedniji život, i kada će smeh i radost življenja postati svakodnevica u svim gradovima i selima u Srbiji.
Hrana se besplatno delila po obodima ulica – kafa, sokovi… Bila je to manifestacija dobre volje, gde se sve delilo bezuslovno. Prava pozornica humanosti i iskazivanje pravih vrednosti koje Srbi poseduju, bez straha od odmazde i kažnjavanja. Niške ulice bile su vene kroz koje su tekli demokratija i sloboda.
Koliko su režimski mediji činili sve da omalovaže i brojnost i celokupnu atmosferu, pokazuje i to da je RTS, u glavnom dnevniku 2. marta, izdvojio svega nekoliko sekundi da obavesti srpsku javnost o studentskim protestima, dok je dnevni list Politika posvetio čitavu stranicu Džinu Hekmanu, američkom glumcu koji je pre nekoliko dana pronađen mrtav, a studentskim demonstracijama jedva petinu stranice.
Da bismo na najbolji način opisali duh protesta, u nastavku ćemo citirati komentare studenata, koji su na plenumu doneli odluku da ne daju svoja imena… a pretpostavljamo i zašto su to, sa pravom, odlučili. Takođe ćemo citirati i građane, koji su bili indirektni učesnici protesta.
Studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, redarka na protestima:
“Sa slatkom knedlom u grlu probijam se kroz šumu ljudi, koji me pozdravljaju, daju slatkiše, podržavaju lepim rečima koje su mi potrebne, jer ću biti na nogama osamnaest sati. Uzdržavam se da ne zaplačem kada u gužvi vidim svoju majku, koja za jednim štandom deli čaj. Nemam vremena da zastanem, jer sam na ozbiljnoj dužnosti. Osećam neodoljivu pripadnost, unutrašnju vatru, zebnju da sve prođe dobro. Obuzima me nekako sva osećanja – odjednom. Suze mi oči.”
Studentkinja sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu:
“Nema predaje pred nepravdom, korupcijom, nepoštenjem i lažima. Idemo do kraja.”
Student Ekonomskog fakulteta u Beogradu:
“Ne postoji ništa što može da uspori ili spreči našu energiju da idemo do kraja u traženju ispunjenja svih naših zahteva. A sve više se vidi da su to i zahtevi sve većeg broja građana ove lepe zemlje. Ovo pešačenje mi je pokazalo koliko je naša Srbija lepa i koliko su ljudi dobri i srdačni. I to nam najviše puni baterije.”
Student Učiteljskog fakulteta u Vranju:
“Ja se, kao budući prosvetni radnik, nadam da, kada završim fakultet, neću morati da se učlanjujem u bilo koju partiju da bih dobio posao, niti da molim kumove i prijatelje da mi nađu vezu, ili da plaćam po nekoliko hiljada evra da bih došao do posla. Nadam se da će mi se, kada diplomiram – a ja zaista volim da radim sa decom – pružiti šansa da to na delu i pokažem, i da učim decu o tome kako je moja generacija zaslužna što žive srećan život i uživaju u odrastanju u slobodnoj zemlji, gde se poštuju samo rad, znanje i poštenje.”
Učesnica protesta iz Beograda, Dijana Mitrović:
“Ovaj pokret mladosti, solidarnosti i ljubavi nešto je najlepše što se Srbiji desilo. Predivni studenti su naša budućnost i zato se niko više ne plaši, jer znamo da nam je budućnost ne samo lepa i pametna, već i hrabra. Niš je bio predivan domaćin – dočekao nas je carski, kako i dolikuje carskom gradu. Ljubav i visoka energija osećale su se na svakom koraku. Privilegija je biti deo ovog pokreta.”
Učesnica protesta iz Loznice, Ivana Mitrović:
“Ova deca menjaju svet. To što oni probude u svakom čoveku, u svakom mestu kroz koje prođu, nešto je za šta smo mislili da je davno izgubljeno – ljubav, radost, jedinstvo. Podsećaju nas da zajedno možemo sve kada podržavamo jedni druge. A ono što meni uvek ostavi najjači utisak jeste ‘Trpeza ljubavi’ – kada se ljudi, po svojoj volji, okupe i od srca pripreme hranu, sokove, kafu… ko šta ima i koliko ima, za našu omladinu. Sve bih sažela ovako: STUDENTI = LJUBAV.“
Učesnica protesta iz Požarevca, Katarina Đorđević:
“Niš mi je uvek bio lep, ali danas je najlepši. Kupamo se u ljubavi, dobroti i gostoprimstvu. Veličanstven i dostojanstven skup. Ljudi plaču, grle se, iako se ne poznaju… Plaču i oni koji su tvrdi na suzama. Nastavljamo druženje u Beogradu, 15. marta. Vidimo se – i pumpajmo dalje!”
Tomislav Longinović, emeritus profesor (University of Wisconsin – Madison), učesnik studentskih protesta u Nišu:
“Rodila se nova Srbija, izrasla iz naših pravih vrednosti: pravednosti, zajedništva i brige za drugoga. Studenti pokazuju da se politika mora voditi u skladu sa ovim vrednostima – ili je više neće biti.”
Na centralnom trgu u Nišu donet je „Studentski edikt“, koji je, kako se u njemu navodi, “zavet budućnosti i državi u kojoj studenti i slobodni građani žele da žive.”
“Mi, studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu – gradu koji je kroz vekove bio raskrsnica istorije, mestu gde je sloboda uvek nalazila svoj put – donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavet budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo.”
U ovom dokumentu, kroz osam odeljaka, govori se o: slobodi, državi, pravdi, mladosti, dostojanstvu, znanju, solidarnosti i budućnosti.