- MARJANA MALJKOVIĆ
- 29.07.2023
Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država stavilo je 11. jula na listu sankcija direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije Aleksandra Vulina. On je sankcionisan zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom. U ovoj odluci je navedeno da je Vulin koristio svoje javne pozicije da podrži Rusiju.
Šefa srpske tajne policije, koji je u prethodna dva saziva izvršne vlasti Srbije obavljao funkcije ministra policije i odbrane, američka vlada smatra odgovornim za umešanost u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije. Podsekretar Ministarstva finansija SAD Brajan E. Nelson izjavio je da se Vulin smatra odgovornim za “koruptivna i destabilizujuć a dela koja su takodje omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“. Pomenuto američko ministarstvo u obrazloženju odluke o sankcijama protiv Vulina, navodi da je on “održavao odnos na obostranu korist sa srpskim trgovcem oružja Slobodanom Tešićem, pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica“. Da podsetimo, Slobodan Tešić je pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim. Opisan je kao “jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu“.
U odluci o sankcijama protiv Vulina, navodi se i da su njegovi postupci “unapredili korupciju“ u institucijama vlasti u Srbiji, te da je koristio autoritet radi sticanja lične koristi. Srbija se na listi percepcije korupcije nalazi na 101. mestu od 180 posmatranih zemalja, podaci su medjunarodne nevladine organizacije Transparentnost (Transparency International – TI) za 2022. godinu. Srbija na skali ima rezultat 36 od 100, gde 100 predstavlja društvo bez korupcije, a 0 najkorumpiranije.
Pad Srbije na listi Transparency International beleži se od 2016. godine.
“Srbija je pala na istorijski nizak nivo percepcije korupcije, uglavnom zbog kontinuiranog slabljenja vladavine prava i rastuće autokratije“, stoji u izveštaju. Ova medjunarodna organizacija ocenjuje da je srpsko pravosudje “pod velikim uticajem političkih aktera, što ozbiljno podriva napredak u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i one koji ukazuju na umešanost visokih zvaničnika“. Vulin je u javnosti u Srbiji poznat i po aferi “tetka iz Kanade“. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK objavila je 2017. godine da Vulin nije mogao da objasni Agenciji za borbu protiv korupcije odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana 2012. godine u centru Beograda. Te godine SNS je sa Vulinovim Pokretom socijalista u koaliciji, na izborima osvojio vlast u Srbiji. Objašnjavajući kako je došao do 200.000 evra za stan, Vulin je 2017. godine, kao tadašnji ministar odbrane, rekao da mu ih je “pozajmila ženina tetka iz Kanade“.
Upitan kako je uneo novac u zemlju, odgovorio je “devet po devet hiljada“. Po zakonima Srbije, iznos veći od 10.000 evra mora da se prijavi na granici. Agencija za borbu protiv korupcije je izveštaj o poreklu Vulinove imovine prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je 2017. odlučilo da nema osnova za vodjenje postupka. Ono zbog čega je Vulin u zemlji bio na meti kritika, pre svega opozicije, jeste njegovo pojavljivanje na plantaži organske hrane “Jovanjica“ nakon što je na njoj, prema optužnici, pronadjena tona i po marihuane. Naime, “Jovanjicu“ je posetio 2015. godine kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa rukovodstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, kada je u plavom radničkom kombinezonu snimljen kako bere povrće. Vlasnik “Jovanjice“ Predrag Koluvija se tereti da je bio organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu za prodaju. Zbog slučaja “Jovanjica” pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal se vode dva sudska postupka – “Jovanjica 1“ i “Jovanjica 2“. Optužnica u predmetu “Jovanjica 2“ uglavnom tereti pripadnike policije, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-obaveštajne agencije za pružanje zaštite Koluviji. Na društvenim mrežama je pažnju u regionu privukao video kada je policijski pas specijalizovan za pronalaženje narkotika zalajao na Vulina, dok je kao srpski ministar policije 2021. sa madjarskim kolegom šandorom Pinterom bio u obilasku srpsko-madjarske patrole na graničnom prelazu Horgoš-Reske. Komentarišući odluku američkog ministarstva finansija, oglasio se i ambasador Kristofer Hil koji je rekao da su SAD “vrlo pažljivo“ posmatrale aktivnosti direktora BIA Aleksandra Vulina i da su zaključile da Vulin nije neko koga žele da vide u SAD, niti da imaju kontakte s njim. Hil je rekao da su sankcije Vulinu uvedene kako bi se zaštitile Sjedinjene Države, a podrazumevaju da Vulinu ne može da bude odobrena američka viza niti da on može da sklapa poslovne ugovore u toj zemlji.
Američki ambasador je istakao da su odnosi SAD i Srbije “dobri“ i da se “poboljšavaju“, dodajući da je Srbija jasno stavila do znanja da želi da se pridruži Zapadu. On je naglasio da to koliko će Srbija odmaći u tome zavisi od nje same i da Sjedinjene Države žele da pomognu i budu deo tog procesa.
“Srbija želi da nam se pridruži na Zapadu, ali nismo stekli utisak da gospodin Vulin želi da doprinese tome, i na osnovu nama dostupnih informacija uveli smo mu sankcije“, objasnio je Hil. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije dao odgovor na pitanje novinara da li Vulin treba da bude smenjen nakon uvodjenja američkih sankcija, već je poručio da je “strašno važno da se sprovede istraga“ protiv Vulina. On je dodao da nije primetio “da je kokain pronadjen u Vulinovom kabinetu, nego u Beloj kući,“ aludirajući na istragu koja je protekle nedelje pokrenuta u Beloj kući, nakon što je pronadjen kokain u prostoru gde posetioci odlažu svoje stvari.
Vučić je izjavio da su sankcije SAD protiv Vulina njegova odgovornost, jer “nije uveo sankcije Rusiji“. “Da sam samo dan pre toga najavio uvodjenje sankcija Rusiji, Vulinu ne bi bile uvedene sankcije“, rekao je Vučić i dodao da one “nemaju nikakve veze sa trgovinom oružjem ili drogom“. “On sa tim ima veze kao i svako ko je ministar policije ili direktor BIA. Ako dostave bilo kakvu relevantnu informaciju, mi ćemo procesuirati Vulina. Ali od toga nema ništa, jer im je trn u oku situacija sa Rusijom“, rekao je Vučić. Naveo je i da je Vulinu rekao da ne mora da mu objašnjava “da on za ovo nije zaslužan ili kriv“. “Ja sam kriv, to je bila moja politika“, dodao je predsednik Srbije.
Vučić je rekao i da su za Srbiju važni dobri odnosi sa SAD i da je uvodjenje sankcija veoma ozbiljna situacija. Govoreći o eventualnom uvodjenju sankcija Rusiji, Vučić je naveo da je Srbija do sada “izdržala“ da to ne učini. “Da li sam siguran da ćemo izdržati i dalje, ne znam. Za nas je najvažnije kakva će biti naša pravna i moralna pozicija“, rekao je on. Pokret socijalista, partija koju predvodi Aleksandar Vulin koga su sankcionisale Sjedinjene Države, saopštio je da taj potez predstavlja novi direktan napad na Srbiju i srpske institucije. “Vašington, kao uvek, i sada laže, mrzi i siluje istinu, pa Vulina, koji je uništio narko-klanove koji su imali podršku CIA, sada proglašava narko-dilerom, iako su zbog njega njihove omiljene narko-ubice u zatvoru iz koga će izaći samo ako ambasador SAD Kristofer Hil i Djilas dodju na vlast“, navodi se u saopštenju.
Ukazano je da je Vulinov zločin korupcije, kako je navedeno, što ju je iskorenio u svakom ministarstvu koje je vodio, pa američka ambasada nije mogla lako i jeftino da dolazi do državnih tajni Srbije – na šta su, kako je navedeno, navikli posle petooktobarskog puča – kako su označili demokratske političke promene 2000. godine kada je smenjen režim Slobodana Miloševića.
“Vulinov stav da želi mir, a ne da bude rusofobska strana u ratu, za njih predstavlja maligni uticaj i platformu za širenje ruskog uticaja u regionu, čime su pokazali da je Amerika veoma mala i slaba zemlja, ako joj za pobedu nad Rusijom smeta Vulin“, zaključuje u saopštenju Pokret socijalista Aleksandra Vulina – šefa srpske tajne policije i bivšeg ministra odbrane i unutrašnjih poslova.
Marjana Maljković