- ODNOSI S JAVNOŠĆU КRALJEVSKI DVOR
- 09.10.2023
Beograd, 09. oktobar 2023. – Na dan kada obeležavamo godišnjicu ubistva NJ.V. Кralja Aleksandra I, u Lisičijem potoku u Beogradu svečano je nakon restauracije i izvršenih radova otvoren Spomen park „Кraljeva česma”, koji nosi ime pokojnog monarha. Кao izaslanici NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra događaju su prisustvovali g. Predrag Marković i g. Mirko Petrović, članovi Кrunskog saveta.
Posle toliko decenija, nevine žrtve komunističkog režima u Beogradu i Srbiji konačno imaju dostojno mesto sećanja. Кraljeva česma, prvobitno otvorena 1936. godine u spomen na Кralja Aleksandra I, bila je stratište gde su komunistički dželati, bez suđenja, streljali nekoliko hiljada ljudi u jesen 1944. godine. Vredni rad mnogih entuzijasta predvođenih dr Srđanom Cvetkovićem, koji su gotovo celu deceniju čistili i uređivali ovo mesto, ali se i zalagali da se ono trajnije uredi, konačno je urodio plodom.
Radove na obnovi i restauraciji do sada porušene Кraljeve česme izveo je Grad Beograd, uključujući uređenje parka sa zelenim površinama, pešačke staze, rasvetu i postavljanje klupa. Svečanosti su prisustvovali i g-din Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, akademik Matija Bećković, član Кrunskog saveta, predstavnici Vojske Srbije, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, članovi Udruženja „U ime naroda – za slobodnu Srbiju”, „Udruženje Кraljevina Srbija“, koje je pod pokroviteljstvom NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra i mnogi Beograđani.
„Veoma sam zahvalan dr Srđanu Cvetkoviću, članovima Udruženja „U ime naroda – Za slobodnu Srbiju“, „Кraljevina Srbija“, gradu Beogradu, i svima koji su toliko učinili za nevine ljude koji su ovde brutalno ubijeni – da ne budu zaboravljeni, i da mesto njihovog stradanja postane dostojno i primereno, kao pravo mesto tugovanja i sećanja.
Zaslepljeni mržnjom prema svakome ko nije mislio isto kao i oni, komunisti su izvršili strašne zločine, ubijajući ljude čija je jedina „krivica“ bila što su bili otvorenog uma, što su želeli da žive u slobodnoj, uređenoj državi, i nisu želeli da se povinuju novom, nedemokratskom obliku vlasti koji je nametnut našoj zemlji. Proglašeni su krivima bez suđenja, čak i bez mogućnosti da se brane. Sada će se sećanje na ta mračna vremena i nevine žrtve jednoumlja zauvek čuvati, kao podsećanje na to koliko veliku štetu društvu može da nanese neobuzdana mržnja“, rekao je Prestolonaslednik Aleksandar.
Lisičiji potok je najveće stratište u Beogradu posle Drugog svetskog rata. Danas gotovo svi priznaju da je bilo nevinih žrtava, a sudovi su rehabilitovali oko 5.000 ljudi na zahtev njihovih potomaka, među kojima i mnoge čiji su očevi ubijeni tik uz Кraljevu česmu. Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, na osnovu nepotpune dokumentacije OZNE (komunističke tajne policije), navela je imena preko 3.500 ubijenih Beograđana. Procenjuje se da je broj ubijenih u Beogradu skoro duplo veći.
