Jedan od najvažnijih datuma u srpskom istorijskom i duhovnom kalendaru – Vidovdan, vekovima je bio simbol stradanja, borbe i nacionalnog identiteta. Od Kosovskog boja 1389. do atentata u Sarajevu 1914., ovaj dan duboko je utkan u kolektivno sećanje srpskog naroda kao trenutak razgraničenja – između prošlosti i budućnosti, žrtve i otpora, tradicije i modernizacije.
I upravo na Vidovdan 2025. Srbija se našla pred novim raskršćem – ne istorijskim, već društvenim i političkim. Umesto sabornosti i sećanja, zemlja je podeljena kao retko kada u novijoj istoriji. Dok jedni i dalje vide državu kao bedem stabilnosti i očuvanja identiteta, drugi izlaze na ulice smatrajući da im je oduzeta budućnost, sloboda i pravo glasa.
Ove godine, Vidovdan je postao simbol novog boja – ne na Kosovu, već na trgovima, ulicama i u srcima građana. Protesti koji su tada započeli i danas traju, a razlike između naroda i vlasti sve su izraženije.
Nakon protesta koje već osam meseci predvode studenti, a pridružili su im se opozicija, profesori, radnici, seljaci, penzioneri, zdravstveni radnici – protesti na Vidovdan, 28. juna, počeli su kao simbolično okupljanje koje je brzo preraslo u talas građanskog bunta koji ne jenjava ni sedmicama kasnije. Okupljeni širom Srbije traže pravdu, istinu i – povratak dostojanstva.
Protesti su u početku bili mirni, ali su vremenom poprimili elemente građanske neposlušnosti: blokade ulica, raskrsnica i javnih institucija, šetnje i spontani performansi. Najveća okupljanja beleže se u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Zemunu, Kraljevu, Čačku, Užicu, Zrenjaninu, Smederevu, Subotici, Rumi, Pančevu, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Leskovcu…
Njihovi zahtevi su prošireni na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, istragu i objavljivanje svih ugovora i dokumenata u vezi s infrastrukturnim projektima – posebno nakon tragičnog urušavanja krova na železničkoj stanici u Novom Sadu. Traži se procesuiranje odgovornih za propuste i korupciju, kao i oslobađanje uhapšenih građana i studenata, za koje tvrde da su nepravedno privedeni i zlostavljani.
Zvanična reakcija stigla je brzo i oštro. Ministar unutrašnjih poslova pohvalio je “brzu i efikasnu“ akciju policije. Prema podacima organizacija za ljudska prava, uhapšeno je najmanje 80-ak ljudi, među njima i maloletni učesnici protesta, a više desetina je zadobilo povrede.
Posebnu zabrinutost izazvala su privođenja od strane osoba u civilu, bez jasnih oznaka, znački ili službene identifikacije. Na snimcima se vidi kako grupe muškaraca bez oznaka privode demonstrante, često koristeći silu. Građani i advokati upozoravaju da ovakva praksa liči na kidnapovanje, jer lice koje hapsi mora biti jasno identifikovano kao pripadnik MUP-a.
“Ne znaš ko te hapsi, ne znaš gde te vode, ne znaš da li su policajci ili huligani – i sve to se dešava usred glavnog grada“, kaže Marko L., uhapšen tokom blokade u Beogradu. “Kad sam pitao za značku, rekli su mi: ‘Znaš ti ko smo mi’.”
Policija insistira da su svi postupci bili u skladu sa zakonom i da je “država morala da zaštiti red i mir“. Međutim, nezavisne organizacije i međunarodni akteri, uključujući Savet Evrope i Amnesty International, izražavaju zabrinutost zbog “neprimerene upotrebe sile i gušenja slobode okupljanja“.
Na društvenim mrežama, u kafanama i među porodicama – Srbija je podeljena. Jedni vide proteste kao pretnju stabilnosti, drugi kao poslednju šansu za demokratski iskorak. Simbolično je što se sve dešava upravo oko Vidovdana – dana koji bi trebalo da ujedinjuje, a ne razdvaja. Za jedne on je svetinja, za druge – podsetnik da je ćutanje postalo saučesništvo.
Vlasti poručuju da izbora neće biti “dok je država ugrožena“, dok opozicija i studentski pokreti najavljuju radikalizaciju protesta i širenje građanske neposlušnosti. Najviši državni zvaničnici odbijaju svaki oblik dijaloga. Predsednik Vučić tvrdi da protesti predstavljaju “terror“ podstaknut spolja i režijom opozicije, i obećava “stroge mere i bez milosti“. Ana Brnabić i Ivica Dačić optužili su studente za pozivanje na građanski rat i nasilje protiv policije.
Uz represivne mere na ulicama, sprovodi se i informativna blokada. Nezavisni novinari i mediji suočavaju se sa pritiscima i zabranama, pa su građani upućeni na društvene mreže i strane izvore kako bi došli do informacija.
Naredni dani pokazaće da li se Srbija nalazi na ivici dublje društvene krize – ili početka istinske promene.
Od specijalnog izveštača: Marijana Maljković