Luka Rachovski-Jaguar je čovek nesvakidašnjih talenata i još neobičnije životne priče. Rođen u Čikagu, od majke Srpkinje Mare (Božić) i oca Ukrajinca Dmitra Račovskog, nosi u sebi bogatstvo različitih kultura, ali mu je pravoslavna vera temelj života. Ističe da je uz brata Petra i sestru Mariju (Mašu) odrastao u tradicionalnom duhu, u porodici koja je veoma aktivna u srpskoj zajednici, i da mu majka peva u crkvenom horu.
Njegova strast i energija dolaze do izražaja u brojnim oblastima – glumi, sportu, muzici, manekenstvu, plesu… a zahvaljujući poznavanju više jezika, lako se snalazi u različitim delovima sveta i različitim poslovima.
Iza njegovog vedrog duha kriju se i teški trenuci. Porodična tragedija, gubitak oca i brata, ostavila je dubok trag, ali ga nije zaustavila. Naprotiv, Luka je iz bola pronašao snagu, a iz vere – put napred. Danas hrabro prihvata nove izazove, bilo da su to filmski setovi, modna pista, muzički studio ili sportski tereni. Njegova priča je inspiracija o istrajnosti, veri i neiscrpnoj želji za stvaranjem.
U ovom intervjuu, razgovaramo sa Lukom Rachovskim o njegovim talentima, strastima, izazovima i životnim lekcijama koje su ga oblikovale.
U našem prvom susretu, prvo što ste o sebi rekli jeste da ste ponosni na svoje srpsko-ukrajinsko poreklo, na svoju porodicu, pravoslavnu religiju i da ste aktivni u srpskoj zajednici. Odakle tolika ljubav prema poreklu i tradiciji predaka, obzirom da ste rođeni u Čikagu i da ste tu školovali i odrasli, daleko od zemlje porekla?
“U početku sam se kao dete malo ustezao, jer je moja porodica bila drugačija od porodica druge dece van srpskih zajednica i crkava. Bio sam jako ponosan i odan srpskom narodu. Kada sam imao 10 godina, moj deda je preminuo. Video sam koliko mu je bilo važno što smo bili aktivni u folkloru i crkvi. Pre nego što je preminuo, preneo mi je našu kulturu i običaje. Tada nisam baš razumeo zašto, ali nedugo zatim sam saznao šta je on, kao četnik, prošao u Drugom svetskom ratu braneći srpski narod zajedno sa ostalim srpskim borcima. Zvao se Jovan Božić i bio je veliki čovek.
Moj drugi deda je bio ugnjetavan zbog svoje etničke pripadnosti i pravoslavne veroispovesti. Naravno, moji roditelji su istu brigu pokazivali i za pravoslavnu crkvu. U mojim ranim tinejdžerskim godinama i srednjoj školi sve više Srba se doseljavalo. Među njima sam se osećao dobrodošlo i postao sam deo svojih novih prijatelja. Ubrzo sam postao poznat po ljubavi prema srpskom narodu i istoriji, pa su me čak zvali i “Veliki Srbin“. Sada kao odrasla osoba poštujem sve ono kroz šta su prošli moji preci da bismo mogli slobodno da se molimo.“
Proveli ste izvesno vreme u Srbiji i Republici Srpskoj. Šta vas je privuklo tamo i kakva iskustva nosite?
“Želeo sam da upoznam porodicu svoje majke u Evropi, jer je jedan od braće mog oca iz Ukrajine dolazio ovde da me poseti kada sam bio dete. Prvi put kada sam bio u Srbiji bio sam kod raznih prijatelja na par meseci. Ubrzo sam upoznao maminog brata, ujnu, tetke i druge rođake… Odmah sam se osetio da sam kako kod kuće i vratio sam se u Srbiju čim sam mogao.“
Od ranog detinjstva se kod vas javlja interesovanje za više sportova. Koje sportove ste trenirali i koliku korist vam je to kasnije donelo?
“Igrao sam američki fudbal, rvanje, gimnastiku, fudbal, košarku i kratko hokej na ledu i rolerima. Takođe sam se dosta bavio borilačkim veštinama. Sve to zajedno učinilo me je prirodnim sportistom što je učinilo moj prelazak u borca mnogo lakšim nego za većinu ljudi. Bio sam kondicioni trener, a zatim sam prešao da treniram samo sportiste za njihove uglavnom borilačke sportove.“
Zanimljivo je i kako vas vaši sportski uspesi dovode do Tajlanda i Kuvajta.
“Uglavnom sam se fokusirao na Muai Thai i Kik boks. Pobedio sam u mnogim prvim borbama nokautom i odbojio dve titule šampiona u Muai Thai-ju. Videvši uspeh koji sam postigao u sportu, preselio sam se na Tajland da bih postao profesionalni sportista. Nakon povratka sa Tajlanda, počeo sam da treniram profesionalne sportiste boksere, Muai Thai borce, pa čak i borce iz UFC-a.
U Kuvajtu sam obučavao članove kraljevske porodice i druge klijente. Bilo je to sjajno iskustvo. Svaka zemlja ima svoje pozitivne i negativne strane. Najveći potez koji sam naučio je da gde god i kad god da ste, maksimalno iskoristite ono što imate i ponesite to sa sobom na svoje sledeće putovanje. Nakon dugogodišnjeg boravka u Tajlandu i Kuvajtu, definitivno volim toplo vreme i klimu.“
S obzirom na talenat i ljubav ka sportu, odkud to da ste diplomirali likovnu umetnost?
“Sjajno pitanje. Zapravo, voleo sam da crtam, slikam, dizajniram i stvaram više od sporta. U vreme kada sam završio fakultet ekonomija je bila loša. Odlučio sam da krenem drugim putem u karijeri i kasnije da mu se ponovo vratim. Nažalost, nikad nisam.“
Oprobali ste se i u svetu modelinga?
“Definitivno jesam. Za sada ide dobro. Oporavljam sam se od nekoliko povreda poslednjih meseci, tako da trenutno stavljam manekenstvo na čekanje. Planiram da mu se vratim uskoro.“
Kako ste otkrili svoju strast prema glumi?
“Uvek sam želeo da glumim nakon što završim borbu. Prvo sam snimio nekoliko reklama, ali glumu u početku nisam shvatao ozbiljno. Kinematografu kojeg sam poznavao dopao se moj izgled i pitao me da li želim da učestvujem u jednom ili dva filmska projekta. Pristao sam i do sada sam snimio nekoliko kratkih filmova, TV seriju, nezavisne filmove, reklame i muzičke spotove. Do sada mi je gluma bila jako zabavna i radujem se narednim snimanjima.“
Da li imate neki glumački uzor ili osobu koja vas inspiriše?
“Iskreno, moja ljubav u životu je uvek bio sport. Iznenađujuće, ne gledam mnogo filmova ili TV, tako da je teško izabrati uzor velikog imena. Sviđa mi se Entoni Hopkins. Njegovo iskustvo i raznolikost su neverovatni. U mom ličnom životu, režiser i kamerman koga poznajem je Brian Reies. Njegovo poznavanje industrije je neverovatno.“
S obzirom na vaše višestruke talente, da li biste se upustili u režiju ili produkciju u budućnosti?
“Ovo je još jedno dobro pitanje. Ne zanima me to. Ali ako postoji potencijal za pristojan život, mogao bih to razmotriti.“
Da li imate neki poseban režim treninga ili ishrane koji pratite i kako sport oblikuje vaš karakter i pristup životnim izazovima?
“Trenutno postim za Uskrs. Obično jedem strogo van posta. Obično idem u teretanu 3-4 sata dnevno. Kada se moj oporavak završi, vratiću se na to. Kada sam se borio, trenirao sam preko 22 sata nedeljno. Morao bih da smršam pre borbi, što je, iskreno, užasno iskustvo. Srećom, svi moji treninzi i genetika su za sada u formi.“
Iako ste veoma aktivni, pronalazite i vreme za hobije…
“Moj um se kreće brzo, tako da volim da imam više hobija da bih održao zdrav razum. Takođe, posećujem manastire i putujem sve češće u Srbiju. Pokrenuo sam Youtube kanal Jersey_Jaguar, volim mušku modu, sportske automobile, motocikle, umetnost, životinje, govorim više jezika… Moja najveća ljubav, interesovanje i naklonost je prema našem svemogućem Gospodu Spasitelju Isusu Hristu. Zahvalan sam i počastvovan svojim pravoslavnim nasledjem. Radujem se jačanju svoje veze sa Bogom i poznavanju hrišćanskog pravoslavlja.“
Kako biste opisali svoj stil i koliko vam je važno da se izrazite kroz estetiku, s obzirom na vaš manekenski i sportski izgled?
“Iskreno, pravoslavlje me je kontrolisalo u pogledu sopstvenog izgleda. Ali ipak sam veliki obožavatelj muške mode. Imam tri osnovna stila plus nekoliko drugih. Odela i svečana odeća, ulična odeća – nosim dosta dresova i trenerki, visoka moda – jedinstven dodir gde mešam različite stilove zajedno. Volim upečatljiv izgled i jedinstvenost. Moja omiljena boja je ljubičasta, tako da volim da nosim tu boju kada mogu.“
Imali ste velike tragedije u porodici. Kako uspevate da nastavite dalje? Da li vam je vera pomogla u teškim trenucima?
“Preminuo je moj otac sa kojim sam bio veoma blizak i koji mi je bio najveći oslonac tokom moje sportske karijere. Godinu dana kasnije, nažalost je preminuo i moj brat. Njegovom sinu Mateji, koji izrasta u snažnog, pametnog i bogobojaznog mladića, postao sam mentor. Iskreno, gubici moje dve porodice su ogromni. Pored toga, moj mačak je preminuo prošle godine, imao je skoro 18 godina i njegov gubitak bio mi je kao gubitak najboljeg prijatelja i člana porodice. Bez obzira da li se radi o porodičnim gubicima ili drugim životnim tragedijama, osećam se da je to deo Božijeg plana. Verujem u našeg spasitelja Isusa Hrista da nas vodi kroz mnoga iskustva. Vreme provedeno u manastirima mi je pomoglo u tim najtežim trenucima.“
Kako balansirate između modernog načina života i tradicionalnih vrednosti?
“Definitivno je teško. Ali na kraju krajeva, Bog i moja vera su ispred svega.“
Marijana Maljković