Američki Srbi decenijama glasaju za republikance, a i imali su svoje republikanske guvernere, senatore i kongresmene. Nadaju se da će Tramp spasiti Kosovo
Skraja leta i početkom jeseni u SAD su počele preizborne priredbe demokrata i republikanaca. Američki Srbi, koji decenijama glasaju za republikance, bili su domaćini tri predizborne kampanje republikanskog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Interesantno je da je u tim kampanjama, koje su održane u Njujorku, Milvokiju i Čikagu, učestvovao bivši demokrata, bivši guverner i sada republikanski simpatizer Milorad Rod Blagojević, Srbin iz Čikaga. U medjuvremenu, petorica predstavnika srpske zajednice, uspešni i cenjeni Srbi sreli su se sa Trampom lično u njegovoj vili u varoši Mara Lago na Floridi. Pozdravljajući ih Tramp im je rekao: Svi Srbi su veliki, snažni ljudi ! Ponovio je Donald Trampo i politič ku izreku, koju je kazao u vreme dok je bio predsednik SAD, da su Srbi hrabar i poseban narod. Kao primer te srpske hrabrosti Tramp je naveo stradanje Milorada Roda Blagojevića, bišeg guvernera države Ilinois i bivšeg demokrate: Ovde pored mene je čovek koji je, kao i ja, bio nepravedno optužen. Kad sam shvatio šta su mu uradili, pomilovao sam ga kao predsednik, to je najbolje što sam mogao da učinim. I danas vidim koliko sam bio u pravu. Ja volim ovog hrabrog čoveka – rekao je Tramp. Bivši guverner i američki kongresmen Rod Blagojević je potomak Radisava, kapetana Jugoslovenske kraljevske vojske iz Velikog Krčmara kod Kragujevca i majke Mile (Govedarica). Uselili su se u Čikago 1947. Danas je Milorad Rod Blagojević glavni organizator Trampove kampanje u srpskoj koloni u Sad, koja nezvanično ima oko pola miliona ljudi. Američki Srbe cene Blagojevića, a poštuju Trampa, za kog kažu d aje naš slovenski zet, jer je dva puta za suprugu uzimao žene slovenskog porekla. Tramp zna Srbe i nakolnjen nam je – tvrdi Gradimir Marković, republikanac iz Čikaga. Od 1945. godine do danas republikanci su imali sedmoricu predsednika države u Beloj kući. Bili su to Ajzenhaure, Nikson, Ford, Regan, dva Buša i Donald Tramp. Američki Srbi su Srbi su postali deo američke administracije u vreme predsednika Ronalda Regana. Za njega su radili dr Branko Terzić, dr Borko djordjević i Milan Mandarić, svi republikanci. Terzić se kao dete sa roditeljima uselio u SAD 1950. godine, ali iz Nemačke, gde je rodjen. Završio je Državni univerzitet Viskonsin i 1972. stekao diplomu iz oblasti nauke o energiji. Kao član Republikanske stranke za državu Viskonsin godine 1976. Branko Terzić se kandidovao za senatora države Viskonsin, ali mu nije pošlo za rukom da pobedi. Bio je potom saradnik predsednika Ronalda Regana u Beloj kući. Predsednik Džordž Buš stariji ga je doveo u Vašington i postavio za rukovodioca Federalnog odelenja za energetiku SAD.
U Beloj kući ubedio sam američkog predsednika Džordža Buša mladjeg da primi srpske državnike i čuje srpske stavove povodom krize u Jugoslaviji i stradanja srpskog naroda. Nastupao sam na konferencijama u SAD, Evropi i Aziji. Bio sam saradnik Svetske banke, američkih ministarstava i Bele kuće, predavač menadžmenta na čuvenom Jejlu, analitičar USAID, Programa partnerstva i evropskog Instituta za razvoj i upravljanje električnom strujom – pričao mi je gospodin Terzić, kog je “Milvoki magazin“ svrstao u najzanimljivije ljude u severnim državama SAD. Beogradski lekar i holivudski hirurg Borko Djordjević je bio vrhunski doktor plastične hirurgije u Kaliforniji. Bio je ujedno i Reganov čovek od poverenje, pradesednik Odbora Republikanske stranke za Kaliforniju. Kao plastični hirurg za pacijente imao Frenka Sinatru, Kirka Daglasa, Nensi Regan, Betsi Ford, Zaze Gabor, Džoan Kolins. Upoznao američke predsednike Ronalda Regana, Džordža Buša i Džimija Kartera, kog je doveo u mirovnu misliju u BiH (1994).
Regan je bio glumac, farmer i predsednik. Provodio je više vremana na svojoj farmi, nego u Beloj kući. Ali je vladao vešto i hrabro. Imao sam priliku da mu govorim o Srbiji i o američkim Srbima. Znao je za Nikolu Teslu i govorio mi je da po naučnoj odvažnosti ličim na ovog gordog Ličanina – priča nam dr Borko Djordjević, koji se sprema da ode u Kaliforniju i kao republikanac glasa za Donalda Trampa.
Milan Mandarić je iz Novog Sada kao poslovni čovek ušao u SAD krajem šezdesetih, ali je pet godina kasnije postao Biznismen godine u Americi i ugledni republikanac. I on ceni Ronalda Regana, jer je posle Kartera, koji je visokim porezima usporio razvoj privrede i biznis, umanjio poreze i dao slobodu privrednicima da uzdižu Ameriku. I Mandarić se kao i djordjević sprema da ode na glasanje u SAD za svog repulikanskog kandidata. I Borko Djordjević i Milan Mandarić su mi rekli da američki Srbi vole republikance i glasaju za njih da dodju na vlast u SAD. Zašto američki Srbi vole republikance?
Djordjević kaže: Zato što su svi republikanski predsednici imali razumevanje za srpski narod, za nas srpske doseljenike u Americi i dali nam šansu da budemo uspešni ljudi u SAD. Ja sam postao akademik i treći najugledniji plastični hirurg u Americi i medju deset najpoznatijih u svetu. A politič ke ličnosti u SAD bili su republikanci Miroslav Djordjević, Džordž Vojinović, guverner i kongresmen iz Ohaja, Helen Delić Bentli, senatorka iz Merilenda – podseća nas Djordjević.
Republikanac Miroslav Majkl Djordjević, Beogradjanin, odbojakeš koji je emigrirao u Ameriku postao je bankar, ali i prvak Republikanske omladine u SAD. Bio je ujedno i najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Inicijator i predsednik Kongresa srpskog ujedninjenja (1990-1992), predsednik Upravnog odbora više puta prve moderne srpske asocijacije u SAD i Kanadi. Uz pomoć KSU Srbi su ušli u Belu kuću, Kongres, Stejt Department čime su naši iseljenici u SAD postali, ne samo uticajan etnički već i politički subjekt u političkom životu Amerike. Dobitnik je Medalje časti ostrva Elis, priznanja useljenicima za značajan doprinos američkom načinu života i Ordena Tesline naučne fondacije. Džordž Vojinović, rodjen u Klivlendu u porodici arhitekte koji je projektovao srpske crkve po SAD, radio je kao zamenik državnog tužioca do 1971. član Republikanske stranke i poslanik Predstavničkog doma Ohajo (1971-1976). Revizor okruga Kajahoga. Političku karijeru započeo 1979. godine kada je izabran za gradonačelnika Klivlenda. Bio je jako popularan medju jugoslovenskim doseljenicima, koji su mu svojim glasovima omogućili da vodi Klivlend sve do 1989. Pod njegovom upravom Klivlend je tri puta proglašavan najboljim američkim gradom, što nijednom drugom Amerikancu nikada nije pošlo za rukom. Vojinović se početkom 1990. kandidovao za guvernera države Ohajo i vodio je u dva mandata, sve do 1998. Uviše navrata fotografisan je za američke medije sa srpskom šajkačom na glavi. Na izborima (1998). izabran za kongresmena SAD. Reizabran je je 2004. godine. Bio je član Komiteta za spoljnu politiku, Komiteta za unutrašnju bezbednost, član srpskog kokusa, saradnik KSU i predstavnik SAD, koji je u više navrata posećivao Srbiju i Kosmet.
Helen Delić Bentli je bila član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država od 1985. do 1995. godine. U svetu amerike i svetske nauke probnili su se republikanci Bogdan Maglić i Bogdan Denić.
Prisetimo se da su američki Srbi na prethodnim izborima, kada je Tramp izgubio od Džo Bajdena, vodili kampanju “Milion glasova za Trampa”. I time su potvrdili svoju naklonost republikancima. Na pitanje zašto danas američki Srbi vole republikanca Donalda Trampa i žele drugi put da glasaju za njega da bi opet bio prdsednik SAD, srpski aktivista Gradimir Marković iz Čikaga kaže: Srbi cene Trampa jer ne vodi ratove, ali vodi brigu o američkoj ekonomiji po sistemu – dobar biznis, dobre plate. Američki Srbi naporno radi i ne želi da teško zaradjeni dolar poklanjaju demokratama da sa njim finasiraju ratove. Naši ljudi vole republikence jer se drže svojih političkih obećanja.Tramp je već jednom dokazao da se drži obećanja ili se bar trudi da ih ispuni. I što je najvažnije Donald Tramp zna za Srbiju i za srpsk inarod – naglašava Marković.
Američki stručnjak za spoljnu politiku Edvard P. Džozef izjavio je ono što ameriki Srbi priželjkuju, da bi mogući povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao da dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici Vašingtona i još mekši Bele kuće pristup prema Srbiji. Srbi optimisti su načuli da bi Tramp kao novi predsednik SAD odobrio “zamrzavanje Kosova i pretvaranje u autonomnu pokrajinu Srbije“.
O mogućnosti da Tramp pobedi na novembarskim izborima Branko Terić kaže: Za sada šanse Donalda Trampa i Kamale Haris su izjednačene. Ishod izbora zavisiće od 5 odsto birača koji se još nisu opredelili i od birača u sedam država (Arizona, Mičigen, Džordžija, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin), u kojima republikanci i demokrate imaju približno istu podršku. Dakle, bitka za ulazak u Belu kuću je neizvesna, a američki Srbi se trude da pobedi njihov miljenik republikanac Donald Tramp.
Piše: Marko Lopušina