Piše: Mila Filipović
Kada sam u decembru 2011. godine, kao dopisnik “Vesti”, objavila kolumnu “Ćutanje je zlato”, povodom izricanja presude Rodu Blagojeviću, tadašnjem guverneru države Ilinois, tekst sam završila rečenicom da je korupcija glavna karakteristika politike u državi Ilinois i da svi političari rade isto što i Rod, samo je on o tome voleo da priča. Tada nisam ni slutila da ću 15 godina kasnije raditi intervju sa bivšim guvernerom povodom njegove nove knjige “Framed, Fucked, and Freed” (“Nameštеn, sjeban i oslobođen”).
Bio je osuđen na 14 godina zatvora, a odslužio je skoro osam, kada mu je predsednik Donald Tramp, tokom svog prvog mandata, 2020. godine ublažio kaznu.
Uz veoma važnu podršku supruge i ćerki, Rod je, na neki način, nastavio svoju borbu, sa velikom željom da iz sebe izbaci gorčinu koja se nakupila tokom zatvorskih godina. Bilo je logično da se ona prelije na stranice njegove nove knjige, veoma provokativnog naslova.
Kako je nastao naslov knjige?
“Ideja za naslov knjige nastala je dok sam o tome razgovarao sa izdavačem. U šali sam mu rekao: ‘Voleo bih da knjigu nazovem Framed, Fucked, and Freed. To sažima čitavo putovanje.’ Nasmejao se i rekao da mu se veoma dopada. Mislio sam da se šali, ali nekoliko nedelja kasnije, kada sam predložio još nekoliko mogućih naslova, odbio ih je i rekao da želi da ostanemo pri naslovu Framed, Fucked, and Freed.”
Šta vas je podstaklo da napišete ovu knjigu baš u ovom trenutku svog života?
“Verujem da je to važna priča koja mora da bude ispričana. Pretvaranje tužilačke moći u oružje, kako bi se poništila volja naroda izražena na slobodnim izborima tako što se postupci koji nisu krivična dela proglašavaju krivičnim delima, uništiće Ameriku. To je politika policijske države i najveći ustavni izazov u američkoj istoriji još od Građanskog rata. Izvukli su se kada su to uradili demokratskom guverneru, a zatim se ohrabrili da kasnije krenu i na predsednika Trampa. Bezakono korišćenje prava kao oružja uništiće našu demokratiju i, ako se ne zaustavi, dovešće do uništenja naše slobode.”
Koja je glavna poruka koju želite da čitaoci ponesu iz knjige?
“Otpor tiraniji jeste poslušnost Bogu. I najteže okolnosti možete preživeti koristeći slobodu da sami izaberete svoj stav i da živite u veri, nadi i ljubavi. Moja ciljna publika su svi kojima je stalo do slobode, koji uživaju u pričama iz političkog zakulisja i pričama iz zatvora, kao i svi koji prolaze kroz teška vremena.”
Da li je bilo delova knjige koje vam je bilo posebno teško da napišete?
“Bilo mi je teško da napišem čitavu knjigu. Pisao sam je četiri godine i bilo je teško ponovo proživljavati veoma dug, nesrećan i izazovan deo svog života. To nije promenilo moje viđenje tih događaja. Ponekad se šalim da bih voleo da nikada nisam ušao u politiku. Ali zapravo mi je drago što jesam, jer znam da sam učinio mnogo dobrih stvari za veliki broj ljudi.”
Kako su vaša iskustva oblikovala osobu kakva ste danas?
“Učinila su me snažnijim i mudrijim, a pre svega približila su me Bogu. Tome sam posvetio čitavo poslednje poglavlje knjige, pod naslovom ‘Šta sam naučio?'”
Kada se osvrnete unazad, šta danas razumete drugačije nego pre mnogo godina?
“Verovao sam sistemu krivičnog pravosuđa i pogrešio sam. Taj sistem je narušen i prečesto korumpiran.”
Da li je ova knjiga, između ostalog, priča o iskupljenju i preispitivanju?
“Jeste. Ona je priča o iskupljenju, preispitivanju i mnogim drugim stvarima.”
Ljudi često kažu: ‘Svi rade ono što je Rod radio, samo je on uhvaćen.’ Da li je to tačno ili netačno?
“Tačno je da svi u politici to rade, zato što su to uobičajene, neophodne i zakonite prakse vlasti i politike.”
Šta vaša knjiga govori o trenutnom stanju američke politike?
“Jedna od glavnih tema jeste da se američka politika opasno približava politici policijske države u sovjetskom stilu, nalik KGB-u.”
Koji biste savet dali mladim ljudima koji razmišljaju o karijeri u javnoj službi?
“Često se šalim i kažem im: ‘Klonite se, dođavola, politike.’ Ali ne mislim to ozbiljno. Zaista verujem da mladi koji sanjaju o ulasku u politiku treba da slede svoje snove, sve dok iskreno žele da služe narodu i čine dobro za njega. Ne treba da ulaze u politiku ako im je jedini cilj da ‘postanu neko’.”
Često vas viđamo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom iz Republike Srpske. Neki bi rekli da ste na pogrešnoj strani istorije, posebno ljudi iz Srbije koji jedva čekaju promenu režima. Šta kažete na to?
“Ja ipak mislim i verujem da su obojica snažni lideri koji imaju hrabrost i sposobnost da se bore za srpski narod u svetu koji kroz istoriju nije bio naklonjen srpskom narodu.”
Koje osobine, po vašem mišljenju, čine efikasnog političkog lidera?
“Srce za narod i hrabrost da se za njega bori.”
Koje su reforme, ako ih ima, potrebne da bi se obnovilo poverenje javnosti u vlast?
“Pozvati na odgovornost korumpirane tužioce koji svoju moć koriste kao oružje i zloupotrebljavaju vladavinu prava.”
Kako se obraćate čitaocima koji knjizi možda prilaze sa već formiranim snažnim mišljenjem o vašoj prošlosti?
“Rekao bih im da pročitaju knjigu. Istina će vas usmeriti na pravi put. To je ujedno i najveća zabluda koju ljudi imaju o meni. Veruju da sam kriv, a nisam i nikada nisam bio. Oni koji su me progonili pravi su kriminalci.”
Postoji li nešto što biste uradili drugačije kada biste dobili novu priliku?
“Dao bih više pomilovanja dok sam bio guverner i imao ovlašćenje da pomilujem. Dao sam ih oko 60 do 65. To nije bilo dovoljno.”
Šta vas danas motiviše?
“Da sledim savet starozavetnog proroka: ‘Činiti pravdu, voleti milosrđe i ponizno hodati sa svojim Bogom.'”
Ako bi čitaoci mogli da zapamte samo jednu rečenicu iz vaše knjige, koju biste želeli da zapamte?
“Nikada ne popuštaj. Nikada ne odustaj. Uvek živi u veri, nadi i ljubavi.”