Piše: Marko Lopušina
I mada se tvrdi da su SAD i Kina ljuti politički protivnici, ove dve zemlje su vekovima prvo tajni, a onda javni poslovni partneri. Amerika u Kini proizvodi svoje svetske brendove, a Kina u SAD čuva svoje bilione dolara
Tokom poslednjeg susreta, američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Điping potpisali su u Vašingtonu specijalni trgovinski sporazum o poslovnoj saradnji SAD i Kine. Time je Donald Tramp prekinuo svoju izolacionu politiku u spoljnoj trgovini SAD i Kine, a predsednik Si je nagovestio kraj klasične amerikanizacije Kine, koja traje više vekova.
Da bismo razumeli ovaj moj zaključak, treba pogledati istoriju odnosa politički najmoćnije države i najmnogoljudnije zemlje na svetu. Kako je Kina mnogo vekova starija od SAD, koje postoje tek 250 godina, a Amerika ekonomski naprednija, treba znati da su Amerikanci prvo posetili Kinu, a potom su Kinezi počeli da osvajaju SAD. Bilo je to 9. avgusta 1785. u Baltimoru, Merilend, kada je doplovio američki trgovački brod “Pallas” sa tri kineska mornara. Zvanično, američki Stejt department taj događaj navodi kao prvi zabeleženi dolazak Kineza u SAD.
Brod je prvo odvezao u Kinu američku ekspediciju u kojoj su bili Samuel Šo, trgovac zadužen za kupovinu i prodaju robe, kao i Tomas Randal, drugi trgovinski predstavnik. Amerikanci su u Kinu tada odneli američki čaj, ginseng, srebro, različite robe, farmerke, čizme, konjska sedla, a doneli kineski čaj, svilu, porcelan i Kineze. Kada je sredinom 19. veka izbila Zlatna groznica u Kaliforniji i na Aljasci, oko 100.000 Kineza je došlo u potragu za svojim “američkim snom”.
Kako se većini Kineza san nije ostvario, postali su jeftina radna snaga. Bušili su planine i pravili tunele po Americi, bili su graditelji železnice, rudnika, drumova, fabrika u zemlji Divljeg zapada. Radili su teško, živeli još teže, u bedi i gladi. Jeli su uglavnom po dve šake pirinča dnevno. Bila je to prva brza hrana u Americi, koja je, eto, stigla iz Kine.
Dva veka kasnije Amerikanci imaju u Pekingu svoj restoran brze hrane “KFC”, koji danas radi na nekoliko hiljada lokacija kao original ili kao kineska kopija. Dakle, trgovina između Amerikanaca i Kineza bila je i ostala suština političkih odnosa ove dve velike sile. Zato je glavni događaj samita Trampa i Sija bio potpisivanje novog trgovinskog dogovora između politički i vojno najjače države sveta i najmnogoljudnije zemlje sveta.
REGANOV ISKORAK
Zvanično, diplomatski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine uspostavljeni su 21. februara 1972, kada je američki predsednik Ričard Nikson posetio Kinu. Tokom posete potpisan je Šangajski komunike, čime je započelo istorijsko približavanje dve zemlje. Sedam godina kasnije, 1. marta 1979, SAD i Kina su formalno otvorile ambasade u Pekingu i Vašingtonu i razmenile ambasadore.
U međuvremenu je trajao hladni rat, jer Amerikanci nisu priznavali zemlju komunista, ali su u nju tajno slali svoje misionare i emisare. Još 1830. u Kinu stiže Elija Bridgman, prvi američki protestantski misionar. U Kantonu je i tokom narednih decenija imao veoma važnu ulogu u obrazovanju, prevođenju i predstavljanju SAD kineskoj javnosti. Tada se američki engleski pojavljuje u Kini, čime počinje direktan uticaj SAD na Kineze. Škole engleskog su otvarane u Kantonu, Makauu, Hong Kongu i Šangaju. A u Pekingu je iza 1945. otvorena American School (P.A.S.), koja je četiri decenije kasnije izrasla u International School of Beijing.
Protestantski misionar Elija Bridgman u američkim školama širom Kine predavao je Kinezima engleski, matematiku, geografiju, istoriju, medicinu, što je izazvalo Kineze da pokušaju da se na engleskom obrazuju u Americi. Do 1987. godine oko 100.000 kineskih studenata studiralo je u SAD. Prema jednom istraživanju, procenjuje se da je od kraja 1970-ih do 2021. oko tri miliona studenata iz Kine studiralo u SAD. I svoje znanje donelo u Kinu.
Time je otpočela prva faza amerikanizacije Kine, odnosno direktnog uticaja obrazovanja i kulture SAD na Kineze i na stvaranje kineske intelektualne i poslovne elite. Danas u Pekingu đaci govore engleski, čak i kada se pozdravljaju kažu – “baj”, a prodavci prepoznaju značenje reči – “keš”. I elita i običan svet u Kini koriste mobilne prevodioce u telefonima za komunikaciju na američkom engleskom sa strancima.
Kada je Reganova administracija odobrila početkom osamdesetih liberalizaciju transfera određenih tehnologija prema Kini, počinje američki uticaj i saradnja sa Kinezima u oblastima genetike, robotike, lasera, svemirske tehnologije i superračunara. Kina je tada počela da uči američki način proizvodnje, prodaje, menadžmenta i razvoja tehnologije. Sredinom novembra otvara se prvi “KFC” restoran u Pekingu. “KFC” je 12. novembra 1987. postao prvi vidljivi simbol kulturne amerikanizacije.
HOLIVUD ROŠTILJ
Ako su Kinezi kao brzu hranu u SAD uneli pirinač, Amerikanci su u Kinu odneli pohovanu piletinu. Početkom devedesetih Amerikanci otvaraju prvi “McDonald’s” u Pekingu, na Wangfujing aveniji. Na dan otvaranja bilo je više od 40.000 ljudi. Bio je to u Kini ogroman kulturni događaj, koji je nagovestio da hamburger nisu samo hrana, već simbol američkog načina života, potrošačkog društva i uzdizanja Pekinga u rang svetske metropole.
Nakon toga u Kinu stižu holivudski proizvodi i filmske ikone: Merlin Monro, Švarceneger, Brus Vilis, Tom Kruz. Čak i restoran u kome se prodaje roštiljsko pečeno meso je kopija američke ćevabdžinice i zove se “Dobywood”, kao Holivud. Kako su Kinezi željni mesa, ovde su redovi za pljeskavice i šnicle pečene na žaru. Nešto dalje nalazi se i ćevabdžinica “Serbian burger”.
U Holivudu su se pojavila i dvojica Kineza. Brus Li iz Kalifornije i Džeki Čen iz Hongkonga bili su dvojica najpoznatijih kineskih glumaca. Iako je kineska država zadržala veoma snažnu kontrolu nad distribucijom stranih filmova, u kulturnom milje Pekinga stvoren je krajem prošlog veka moto nove faze amerikanizacije – Amerika šalje filmove, Kinezi ih gledaju i postaju Amerikanci.
TEORIJA I PRAKSA
Interesantno je da i pored hladnog rata i izolacione politike Vašingtona prema Pekingu, koji su stvorili politički animozitet države i dela kineske elite prema SAD, Amerikanci su danas simbol stranca i zapadnog sveta. To je posledica dve činjenice – dugo zatvoreni u sebe, Kinezi ne raspoznaju strane ljude, njihov jezik i govor. I zbog toga su stidljivi, ali i oprezni. Kineska kulturna revolucija je od 1949. uvela, pored mandarinskog jezika znakova, i kinesku latinicu, koja se danas pojavljuje na državnoj televiziji, u udarnim emisijama, u reklamama, na nazivima ulica, parkova, palata, prodavnica brendirane zapadne robe, u kineskim proizvodima industrije vozila, pa i u hotelima sa međunarodnom reputacijom.
Kada su Amerikanci devedesetih godina počeli zbog ekonomske krize da prebacuju svoje fabrike automobila i čelične industrije u Kinu, otpočela je nova poslovna faza amerikanizacije Kineza. Američke korporacije, investicione banke, međunarodni hoteli i reklamne agencije pomogle su Kinezima da uče korporativni menadžment, finansijsko upravljanje, poslovnu komunikaciju, franšizing i brendiranje, čime je u Kini ustaljen američki način poslovanja.
Kinezi, uvek spremni da uče i da primenjuju iskustva drugih država, posebno SAD kao privredne sile sveta, imali su teorijsku i praktičnu nastavu o poslovnom uspehu “Coca-Cole”, “Pepsi Cole”, “Starbaksa”. Učili su od “Motorole”, “Majkrosofta”. “Starbaks” u kontinentalnoj Kini ima više od 8.000 prodavnica u 1.100 okruga. “KFC” je još veći fenomen, jer danas u Kini ima 13.000 restorana.
Kompanija “Epl” reklamira u centru Pekinga svoj novi proizvod “Ajfon 18”. “Epl” (Apple) je, na primer, pomogao da se promeni Kina, a kineska proizvodna industrija je promenila “Epl”. Kompanija danas ima duboke proizvodne i tržišne veze sa Kinom, koje su joj ostvarile desetine milijardi dolara prihoda od kineskog tržišta. Poštujući kinesko tržište od 1,5 milijardi stanovnika, i kompanija Volta Diznija je 25. septembra 2025. otvorila prvu Disney Store pop-up prodavnicu u Pekingu, u tržnom centru Wangfujing avenije, na oko 400 kvadrata.
KINESKO POKRŠTAVANJE
I Američka košarkaška nacionalna liga je kao sportski brend u Kini postala neformalni izvoznik američkog načina života. NBA je danas verovatno jedan od najuspešnijih američkih kulturnih proizvoda u Kini. Njegov glavni promoter bio je Yao Ming, koji je kao igrač “Houston Rocketsa” od 2002. američku košarku pretvorio u kinesko-američki kulturni most. U robnoj kući NBA u Pekingu prodaju se dresovi, patike i lopte koje koriste Luka Dončić i Nikola Jokić, najbolji srpski igrači u SAD, dobro poznati kineskim navijačima.
Kina je ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju početkom 21. veka javno otvorena za američki i svetski uticaj kroz globalnu proizvodnju, trgovinu i globalne finansije. Time je komunistička država Kina nezvanično prihvatila kapitalizam zapadnog sveta. I postala direktan plen poslovne amerikanizacije. Naime, američka izvozna politika kompanija, sistema proizvodnje i prodaje, pomogla je Kini da postane mnogo bogatija, ali je bogatija Kina u međuvremenu postala veliki konkurent SAD.
Ma koliko se digitalna Amerika trudila da Kinezi počnu masovno da koriste e-mail, računare, pretraživače, online trgovinu, društvene mreže, video, digitalno oglašavanje, Kina je svih ovih godina 21. veka koristila američku tehnološku ideju, a zatim pravila sopstvenu verziju IT-a. I davala im svoja pokrštena imena, pa je Google – Baidu, Amazon je Alibaba/JD Alibaba, Facebook je WeChat/Weibo, a YouTube je Youku. Kina danas ograničava delovanje američkih i svetskih digitalnih i medijskih sistema, posebno mobilne telefonije. Kineski internet postao je zaseban svet. Kinezi posebnim aplikacijama telefonom plaćaju sve račune. Taksi “Didi” (Uber) dolazi na poziv telefonske poruke i vožnju automatski naplaćuje. Na taj način Kina kao da poručuje zapadnom svetu: “Možemo da budemo moderna globalna sila bez kopiranja Amerike.”
I mada se tvrdi da su SAD i Kina ljuti politički protivnici, ove dve zemlje su vekovima prvo tajni, a onda javni poslovni partneri. Amerika u Kini proizvodi svoje svetske brendove, a Kina u SAD čuva svoje bilione dolara.
PEKING KAO NJUJORK
Kineska prestonica Peking sa 9 miliona stanovnika sve više liči na Njujork, jer ga krase mnoge američke kompanije, hoteli, među kojima je i slavni “Waldorf Astoria”, kojim iz SAD upravlja kompanija “Hilton”. Peking ima kule “Blizanke” kao i Njujork. Kineski zid ima Bila Klintona, bivšeg američkog predsednika, kao manekena turizma na Dalekom istoku. Kinezi u Pekingu nose “Adidas” trenerke i patike, kao da su u Njujorku. Farmerke, majice, patike, bejzbol kape i sportska odeća postali su svakodnevni deo kineske urbane mode. Kinezi su napravili svoj sportski odevni brend, koji je sve prodavaniji. Sve ovo su znaci kulturne asimilacije, a ne jednostavne amerikanizacije Kine i Kineza.
Proizvodnja i prodaja automobila u Kini po američkom modelu danas je proces u kome amerikanizacija prelazi u kinesku verziju globalizacije. Najbolji dokaz te nove hibridne kinesko-globalne kulture i ponajbolji primer je proizvod sa srpskim imenom, automobil “Tesla”.
Kina danas proizvodi originalni model američkog automobila “Tesla”, kao i kinesku varijantu automobila “Tesla”. Srpski genije i američki naučnik Nikola Tesla je idol Kineza. Samo u Pekingu postoji devet institucija koje nose ime ovog Srbina. Kompanija “Tesla”, koja ima centralu u Pekingu, a proizvodnju u Šangaju, namerava da u Kini proizvodi robote, pa je u Kini uspostavila centar za obuku veštačke inteligencije, kako bi omogućila lokalno treniranje svojih AI sistema.
Kompanija “Tesla” je u Kini tokom decembra 2025. podnela zahteve za registraciju dva žiga “Tesla Smart”, a odnosili su se na kategorije naučnih instrumenata i web-usluga. Zato mogu da verujem da će budućnost veštačke inteligencije i digitalne tehnologije da odlučuju kompanije SAD i Kine, koje nose srpsko ime Nikola Tesla.