Goran Radovanović, reditelj i scenarista filma “Bauk” eksluzivno za Ogledalo.
Na 11. Festivalu srpskog filma u Čikagu biće prikazan i film Bauk, reditelja i scenariste Gorana Radovanovića, koji je veliki prijatelj i čest gost našeg Festivala.
Film je premijerno prikazan u Beogradu 1. oktobra, a ovim filmom otvoren je Dunav Film Fest, i već je osvojio značajne međunarodne nagrade.
Osmišljen kao antiratna drama, smeštena u proleće 1999. godine, u vreme bombardovanja naših prostora, Bauk prema rečima reditelja sublimira na neki način naš kolektivni strah, ali i duh našeg kolektivnog otpora tadašnjem zlu.
Na ideju da snimi film čija se radnja dešava tokom NATO bombardovanja, reditelj je došao na osnovu ličnih iskustava, biografskih detalja njemu bliskih ljudi uz pomoć literature. Inspiracija za naslov filma proistekla je iz istoimene pesme Johana Volfganga Getea. Reditelj je rekao da je reč o divnom prevodu Alekse Šantića pesme nemačkog ili evropskog romantizma. Takođe, ona govori o ocu i sinu, odnosno dečijem strahu.
Film prikazuje jednu intimnu priču o odrastanju, gde osmogodišnji dečak Sava sa svojom majkom prolazi strahote bombardovanja, pokušavajući da zadrži svoj neiskvareni, dečiji pogled na svet.
Glavne muške uloge u filmu poverene su Vojinu Ćetkoviću u ulozi sveštenika i Milošu Bikoviću kao Savinom ocu. Kako reditelj navodi, bez dileme se odlučio za trenutno dva najbolja srpska filmska glumca. Uloga dečaka Save pripala je mladom Jakši Prpiću, a reditelj je rekao kako je uvek problem naći dete za glavnu ulogu. Tako je bilo u Enklavi gde je imao dva dečaka u naslovnim ulogama. Ipak, kako kaže, rediteljsko iskustvo iz Enklave mu je pomoglo u odabiru izuzetno talentovanog dečaka koji se zove Jakša Prpić.
Uhvatili ste se u koštac sa temom o kojoj nije napravljeno mnogo igranih filmova. Kako ste se Vi izborili sa istorijskom distancom, činjenicama, tragičnim posledicama NATO bombardovanja Srbije?
“Pravljeni su filmovi odmah posle bombardovanja, mislim da postoje dva igrana filma na tu temu. Ali kao što ste sami pomenuli, potrebna je bila istorijska distanca, odnosno ‘hladna glava’ da se racionalno pristupi tom sigurno najtragičnijem događaju u srpskoj istoriji posle 2. Svetskog rata. Dakle, morao se tražiti dramaturški ključ, nešto što bi celoj priči dalo univerzalnost. Ja sam se odlučio za dečju vizuru i za problem disfunkcionalne porodice,” kaže za Ogledalo reditelj Goran Radovanović, koji ove godine neće biti gost Festivala, ali ga i dalje svesrdno podržava.
Upravo je bila beogradska premijera filma, ali je on već obišao mnoge festivale i dobio važne nagrade. Kako je reagovala publika u Italiji, kako u Beogradu, kako vidite reakcije ovog filma pred publikom u Čikagu?
“Mogu samo da govorim o srpskoj publici, jer nisam bio niti u Italiji, niti u Portugalu, niti u Iranu gde je film osvajao značajne festivalske nagrade. Beogradska publika primila je film sa oduševljenjem i bila je fascinirana pričom, ali i vizuelnim izgledom filma. Nadam se da će se i publici u Čikagu dopasti jer je ovo ‘naša’ tema!”
Piše: Mila Filipović