Maja Radovanlija je rođena u Beogradu, svira gitaru od svoje devete godine. Osnovne studije završila je na Univerzitetu u Beogradu, a master i doktorske studije muzike na Jacobs School of Music, Univerziteta u Indijani.
Tokom studija osvojila je nekoliko nagrada na međunarodnim takmičenjima gitarista u Srbiji i Bugarskoj. Od tada često nastupa kao solo i kamerni muzičar, gostujući širom Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike. Interesovanja Radovanlije obuhvataju i muzičke žanrove van klasične muzike, poput tradicionalne balkanske muzike, džeza, eksperimentalne i improvizovane muzike.
Kao postdiplomski student na Univerzitetu u Indijani, Radovanlija je osvojila drugu nagradu na takmičenju latinoameričke muzike i uvrštena je na dva kompilacijska CD izdanja produkovana od strane Latin-American Music Center-a. Tokom studija često je izvodila savremena dela za gitaru, uključujući kompozicije Dona Frojnda i Arona Traversa.
Njena interesovanja u gitarističkom repertoaru obuhvataju širok spektar muzike, od rane muzike (barokna gitara) do savremene i eksperimentalne muzike. Od 2011. godine profesor je gitare na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta Minesota.
Veoma se brižljivo priprema za seriju koncerata “Balkanskog trija”, kao i susretu sa publikom u Čikagu, u petak, 1. maja i za “Ogledalo” kaže:
“Program koncerta predstavlja zanimljivu sintezu tradicionalne muzike Balkanskih zemalja (pesme i igre iz Srbije, drugih zemalja bivše Jugoslavije i Bugarske), klasične gitare i stilova poput džeza i improvizovane muzike. Gorana Ivanovića poznajem još iz njegovih klasičarskih dana, kada je dolazio u Beograd na časove kod mog profesora sa Beogradske Muzičke Akademije i sa festivala i takmičenja klasične gitare.
Jako mi je drago da nastupamo zajedno u Čikagu. On će otvoriti koncert sa svojim kompozicijama, koje su inspirisane balkanskom tradicionanom muzikom. Ja takođe sviram moje aranžmane pesama, koji su dosta slobodni, pa prelaze u domen originalnih kompozicija.
Pored koncerta u Čikagu, nastupamo u Minneapolisu i Saint Paulu. Ovog puta to je mala Midwest turneja u kojoj predstavljamo program, a planiramo malo dužu turneju i više koncerata u SAD, najverovatnije na jesen ili na proleće iduće godine.
Koliko je improvizacija važna u Vašem izrazu kao klasične gitaristkinje?
“Još dok sam pohađala srednju muzičku školu, zanimalo me je da bolje razumem odakle dolazi inspiracija za muziku kompozitora poput Bele Bartoka, Slavenskog, Mokranjca i nekih starih majstora kao što je S.L.Weiss i često je to bila tradicionalna muzika, koju su ovi kompozitori poštovali, sakupljali i slušali u svom okruženju.
Takođe moji roditelji potiču iz malih srpskih sela u Slavoniji gde je naša muzika bila jako prisutna. Uvek se sviralo i pevalo na slavama i porodičnim okupljanima. Moj deda je svirao prim tamburicu, drugi deda ujak je svirao violinu u seoskom orkestru. Muzika u selima je bila jako prisutna i deo svakodnevnog života.
Ja sam provodila letnje raspuste sa bakom i dekom i naše pesme i naša muzika su uvek bile deo mog identiteta.
Maja Radovanlija je rođena u Beogradu, svira gitaru od svoje devete godine. Osnovne studije završila je na Univerzitetu u Beogradu, a master i doktorske studije muzike na Jacobs School of Music, Univerziteta u Indijani.
Tokom studija osvojila je nekoliko nagrada na međunarodnim takmičenjima gitarista u Srbiji i Bugarskoj. Od tada često nastupa kao solo i kamerni muzičar, gostujući širom Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike. Interesovanja Radovanlije obuhvataju i muzičke žanrove van klasične muzike, poput tradicionalne balkanske muzike, džeza, eksperimentalne i improvizovane muzike.
Kao postdiplomski student na Univerzitetu u Indijani, Radovanlija je osvojila drugu nagradu na takmičenju latinoameričke muzike i uvrštena je na dva kompilacijska CD izdanja produkovana od strane Latin-American Music Center-a. Tokom studija često je izvodila savremena dela za gitaru, uključujući kompozicije Dona Frojnda i Arona Traversa.
Njena interesovanja u gitarističkom repertoaru obuhvataju širok spektar muzike, od rane muzike (barokna gitara) do savremene i eksperimentalne muzike. Od 2011. godine profesor je gitare na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta Minesota.
Veoma se brižljivo priprema za seriju koncerata “Balkanskog trija”, kao i susretu sa publikom u Čikagu, u petak, 1. maja i za “Ogledalo” kaže:
“Program koncerta predstavlja zanimljivu sintezu tradicionalne muzike Balkanskih zemalja (pesme i igre iz Srbije, drugih zemalja bivše Jugoslavije i Bugarske), klasične gitare i stilova poput džeza i improvizovane muzike. Gorana Ivanovića poznajem još iz njegovih klasičarskih dana, kada je dolazio u Beograd na časove kod mog profesora sa Beogradske Muzičke Akademije i sa festivala i takmičenja klasične gitare.
Jako mi je drago da nastupamo zajedno u Čikagu. On će otvoriti koncert sa svojim kompozicijama, koje su inspirisane balkanskom tradicionanom muzikom. Ja takođe sviram moje aranžmane pesama, koji su dosta slobodni, pa prelaze u domen originalnih kompozicija.
Pored koncerta u Čikagu, nastupamo u Minneapolisu i Saint Paulu. Ovog puta to je mala Midwest turneja u kojoj predstavljamo program, a planiramo malo dužu turneju i više koncerata u SAD, najverovatnije na jesen ili na proleće iduće godine.
Koliko je improvizacija važna u Vašem izrazu kao klasične gitaristkinje?
“Još dok sam pohađala srednju muzičku školu, zanimalo me je da bolje razumem odakle dolazi inspiracija za muziku kompozitora poput Bele Bartoka, Slavenskog, Mokranjca i nekih starih majstora kao što je S.L.Weiss i često je to bila tradicionalna muzika, koju su ovi kompozitori poštovali, sakupljali i slušali u svom okruženju.
Takođe moji roditelji potiču iz malih srpskih sela u Slavoniji gde je naša muzika bila jako prisutna. Uvek se sviralo i pevalo na slavama i porodičnim okupljanima. Moj deda je svirao prim tamburicu, drugi deda ujak je svirao violinu u seoskom orkestru. Muzika u selima je bila jako prisutna i deo svakodnevnog života.
Ja sam provodila letnje raspuste sa bakom i dekom i naše pesme i naša muzika su uvek bile deo mog identiteta.
“Studije u SAD u su mi jako pomogle i razvile me u svestranog muzičara. Kako je sistem školovanja dosta otvoreniji za biranje predmeta koje studiramo, ja sam pohađala džez teoriju, improvizaciju, kao i staru muziku (Renesansna i Barokna muzika) koja uključuje improvizaciju.
U toku studija sam sarađivala sa brojnim muzičarima, kolegama sa studija, kompozitorima i to mi je jako pomoglo. Imala sam prostora i vremena naročito posle doktorskih studija da sarađujem sa muzičarima iz Irana, Latinske Amerike, ali i sa sjajnim amaterskim pevačima i sviračima iz Srbije, Bugarske i Turske.
Jedno vreme sam vodila bend balkanske muzike, svirala sa njima ponajviše u Blumingtonu i Indiani. Blumington (IN) je jako zanimljiv mali grad u kome je lako povezati se sa muzičarima iz celog sveta.
Pored radionica sa Vojinom Draškocijem, za mene su svakako važne radionice improvizovane muzike sa Dušanom Bogdanovićem i njegov rad, zatim poznanstvo sa Miroslavom Tadićem. Veliki uticaj na moje zanimanje za razne stilove su imali i moji profesori gitare u Srbiji, Aleksandar Hadži-Djordjević (docent na FMU u Beogradu) i prof. Srđan Tošić (prof. na FMU), kao i saradnja sa Sanjom Ilićem, Szilard Mezei i drugim muzičarima, kompozitorima, improvizatorima.
Svakako, veoma je važan dolazak u Minneapolis, gde od 2011. godine predajem gitaru i improvizaciju na University of Minnesota, i saradnja sa lokalnim muzičarima. Veliki uticaj i dalje imaju saradnje sa našim muzičarima ovde u SAD, i u Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije.”
Kako balansirate između izvođačke karijere i pedagogije?
“Imam sreću da radim na Univerzitetu, School of Music, gde imam veliku podršku za izvođački rad i razumevanje od strane rukovodstva škole. Često moja škola i Univerzitet daju grantove za moja gostovanja na festivalima, gitarskim takmičenjima gde sedim u žiriju i držim radionice, u SAD i Evropi.
Ako se desi da dosta putujem, tu su online časovi kako bi studenti imali kontinuitet. Ponekad je teško naći dovoljno vremena za pripremu koncerata, i pomalo je izazov balansirati sa ostalim interesovanjima poput mog interesovanja za jogu i meditaciju. Ja uvek putujem sa gitarom, čak i kada idem na odmor!”
Kako publika reaguje na Vaš eksperimentalni pristup muzici?
“Mislim da publika jako dobro reaguje, jer ja uvek pokušavam kroz ovaj pristup pa proširim vidike i da na neki način donesem nešto svoje, bilo da je to improvizovani uvod za delo napisano za klasičnu gitaru, ili duža improvizacija u aranžmanu pesme u sredini pre povratka na pesmu.
Kada sviram u ansamblima slobodne improvizacija, tu je uglavnom publika koja prati ovu vrstu muzičkog izraza i uvek reaguje sjajno. Postoji nešto jako zanimljivo i za publiku i za izvođače, kada se muzika stvara u trenutku – improvizovana sa prethodno pripremljenim materijalom (etno sinteze) ili potpuno slobodna improvizacija, pri kojoj ponekad prvi put sviram sa muzičarima.”
Šta biste savetovali mladim gitaristima koji žele međunarodnu karijeru?
“Ono što je meni najviše pomoglo i otvorilo vidike i pokrenulo karijeru je otvorenost za nešto novo i otvorenost za saradnju.
Kada kažem saradnja, ne mislim čak ni samo sa muzičarima u raznim ansamblima, već i na saradnju sa umetnicima iz oblasti vizuelne umetnosti, pesnicima, teatra pokreta, teatra, itd. Kada god me neko pita za saradnju, moje prvo pitanje je: šta mogu da naučim iz ove saradnje i kako ova saradnja može da otvori neke nove puteve i ideje.
Ta otvorenost je nešto što ja smatram da je najvažnije za mlade muzičare u današnjem vremenu. Otvorenost za saradnju i za nove modalitete, koje podstiče kreativnost.”
Koliko je važno istraživati različite muzičke pravce?
“Po mom mišljenju, jako je važno pratiti sopstvene afinitete i iskoračiti u nove pravce. Jedino na ovaj način možemo doći do nekog svog autentičnog izraza.
Čak i strogo klasični muzičari koji sviraju samo klasičnu muziku, a koji slušaju i vole druge stilove obogaćuju svoju interpretaciju ili imaju mogućnost da razumeju muziku koju sviraju na drugi način.
Jedna od mojih omiljenih pijanistkinja je Gabriela Montero iz Venecuele, koja izvodi klasična dela, ali i improvizuje na teme iz klasičnih dela i na teme koju zadaje publika.
Različiti muzički pravci i istraživanje u ovom pravcu, na neki način brišu granice nekakvog, često dosadnog perfekcionizma u okviru jednog stila. Ja mislim da je jedini put ka kreativnosti, kroz obogaćivanje i upoznavanje sa raznim muzičkim stilovima i da jedino na ovaj način ja kao izvođač mogu da se razvijam i da kreiram moj autentični muzički izraz i jezik.”
U lepoti Majine umetnosti, zvuka njene i Goranove gitare i muzike sa naših prostora koja traje, uživaćete na koncertu 1. maja, u zanimljivom ambijentu Epiphany Hall u Čikagu.
Mila Filipović