U periodu od 23. do 26. maja 2025. godine, grad Dejton u Ohaju bio je domaćin prolećnog zasedanja NATO Parlamentarne skupštine, koje je okupilo više od 600 delegata iz 32 zemlje članice Alijanse. Ovo zasedanje obeležilo je i 30. godišnjicu potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je 1995. godine okončao rat u Bosni i Hercegovini. U fokusu diskusije bili su trenutni bezbednosni izazovi u regionu Balkana, kao i uloga NATO-a u očuvanju stabilnosti i mira.
Među učesnicima skupa bili su i zvaničnici iz Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Srbije, predstavnici SAD-a, stručnjaci za međunarodno pravo i bezbednost, kao i predstavnici srpske i hrvatske zajednice iz dijaspore. U fokusu diskusije, pored istorijske analize Dejtona, našle su se i teme aktuelne političke krize u Bosni i Hercegovini, rastuće tenzije u regionu, ali i uloga NATO saveza i zapadnih struktura u obezbeđivanju mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
Poseban akcenat stavljen je na pitanje evropskih integracija BiH i ulogu SAD u održavanju funkcionalnosti dejtonske arhitekture, koja sve češće biva dovedena u pitanje političkim previranjima i etničkim podelama. Istaknuto je da, iako je Dejton doneo mir, on nije uspeo da osigura dugoročnu stabilnost i efikasno funkcionisanje državnih institucija.
Jedan od najvažnijih zaključaka skupa bio je apel za redefinisanje međunarodnog angažmana u Bosni i Hercegovini, kako bi se očuvali mir i integritet zemlje u svetlu globalnih bezbednosnih izazova i promenjenog geopolitičkog okruženja.
Snažna je bila poruka administracije Donalda Trampa da dolaze nova vremena, bez stranih nametanja. Zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau je bio više nego jasan – SAD se neće mešati u unutrašnje stvari BiH, ali će pomoći sprovođenju dijaloga i konsenzusa sve tri strane. Ukazano je koliko je ravnoteža uspostavljenog mira narušena, a delovanje neizabranih međunarodnih aktera Dejtonski sporazum prepravljaju bez saglasnosti domaćih aktera.
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, uputila je jasan apel za spas demokratije u BiH, gde njena budućnost neće biti pisana dekretima i stranim diktatom. Ona je iznela oštru kritiku aktuelnog stanja u zemlji, naglašavajući da je BiH suočena s najvećom političkom krizom od potpisivanja sporazuma, koja je nastala kao rezultat “nelegalnog i nelegitimnog stranog intervencionizma” koji je potkopao demokratski razvoj, vladavinu prava i proces pomirenja u BiH.
“Dolazim iz Republike Srpske i želim jasno da naglasim da mi ne podrivamo Dejtonski sporazum, mi ga branimo. Ako Dejtonski mirovni sporazum treba da se koriguje, onda to treba zakonito i putem amandmana uz saglasnost svih strana”, izričita je bila Željka Cvijanović.
Ona je ukazala na to da su međunarodne intervencije, posebno od strane visokih predstavnika, dovele do izobličenja Dejtonskog sporazuma, što je rezultiralo smanjenjem poverenja među konstitutivnim narodima i institucionalnom nestabilnošću. Prema njenim rečima, BiH bi bila mnogo ozbiljnija zajednica da je Dejtonski sporazum poštovan i sproveden u potpunosti, bez spoljnog mešanja.
Cvijanović je pozvala na povratak izvornom Dejtonu, koji je jasno definisao raspodelu nadležnosti i način funkcionisanja institucija, naglašavajući da je jedino kroz unutrašnji dijalog, bez brutalnog mešanja spolja, moguće postići stabilnost i funkcionalnost BiH. Ona je takođe kritikovala aktuelnog visokog predstavnika, ističući da osoba koja trenutno obavlja tu funkciju nije verifikovana od strane Saveta bezbednosti UN-a, što je u suprotnosti sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma i upozorila je na to da takvo stanje podriva vladavinu prava i preti demokratskim institucijama BiH.
Povodom učešća na obeležavanju 30 godina Dejtonskog sporazuma, generalni konzul Bosne i Hercegovine u Čikagu, gospođa Tatjana Telić, dala je ekskluzivni intervju za naše novine, u kome deli svoje utiske sa skupa i viđenje budućnosti Bosne i Hercegovine kroz prizmu aktuelnih izazova i diplomatije.
Kako ste doživeli atmosferu ovogodišnjeg skupa u Dejtonu? Da li je to bio više simboličan događaj ili se čulo i nešto što može imati konkretan politički efekat?
“Ovogodišnji skup u Dejtonu nosio je i simboličnu i političku težinu. Utisci sa skupa su podeljeni – zavisno od govornika i njihovog pristupa aktuelnim izazovima u Bosni i Hercegovini. Bilo je onih čije su poruke bile usklađene s realnim političkim kontekstom današnjeg vremena, poput zamenika državnog sekretara SAD Kristofera Landaua, koji je jasno rekao da SAD više neće učestvovati u izgradnji nacija niti se mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja i time poslao snažnu poruku da budućnost BiH mora biti u rukama njenih građana i izabranih predstavnika, a ne međunarodne zajednice.”
Koliko se danas uopšte može govoriti o Dejtonskoj stabilnosti kada se i same institucije BiH suočavaju sa opstrukcijama i političkom paralizom?
“Dejtonska stabilnost u njenom izvornom smislu danas nažalost ne postoji, upravo zato što su ključni principi Dejtonskog sporazuma godinama sistematski narušavani. Umesto da se gradi na ravnoteži dva entiteta i dogovoru tri konstitutivna naroda, svedočimo politici nametanja, pokušajima centralizacije i prenosa nadležnosti sa entiteta na nivo BiH – često bez ustavnog osnova i bez saglasnosti svih strana.”
Koliku ulogu može imati dijaspora?
“Dijaspora ima izuzetno važnu, i često nedovoljno iskorišćenu, ulogu u očuvanju mira, stabilnosti i podsticanju političke odgovornosti u BiH. Veliki je broj obrazovanih i uspešnih pojedinaca u SAD koji mogu prenositi vrednosti demokratske kulture, međusobnog uvažavanja i podsticati na mir i stabilnost, bilo kroz javni diskurs, medije i direktne kontakte sa zemljom porekla, bilo kroz investicije, obrazovne projekte, kulturnu saradnju.”
Da li verujete da BiH ima realnu perspektivu ulaska u EU i NATO?
“Govoreći kao neko ko je više od dvadeset godina profesionalno bio uključen u navedene procese, moram reći da je put od početnog optimizma do današnjeg dubokog skepticizma bio dug i razočaravajući. Proces evropskih integracija činio se kao logičan sled, ali danas vidimo mnogo prepreka, uključujući nejednake kriterijume i slab kapacitet domaće političke volje.”
Koja je vaša lična poruka?
“Dejtonski sporazum je temelj mira u Bosni i Hercegovini i kao takav mora ostati netaknut u svom osnovnom principu – ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i dva entiteta. Stabilnost se ne može graditi pritiscima, već povratkom izvornim principima Dejtonskog sporazuma – ravnoteži, dogovoru i poštovanju nadležnosti.”
Marijana Maljković
Od specijalnog izveštača