Dana 1. novembra u Novom Sadu održan je snažan i dostojanstven skup povodom prve godišnjice tragedije na glavnoj železničkoj stanici. Okupljen je velik broj ljudi, prema procenama, prisustvovalo je više od 100.000 građana. Skup je protekao u potpunoj tišini, bez muzike, zvižduka, pištaljki ili zastava – sve u znak poštovanja prema 16 žrtava koje su izgubile živote rušenjem nadstrešnice. Građani su odali počast 16 minuta tišine u simboličkoj poruci „ne zaboravimo”. Ovaj postupak simbol je duboke frustraciju dela građana koji se osećaju izneverenima u očekivanjima pravde i odgovornosti. Prvi su na okupljanje koje nosi karakter komemorativnog čina, krenuli simboličnih 16 dana ranije peške studenti iz Novog Pazara, zatim Niša, Subotice, Beograda… kojima se pridružio i veliki broj građana.
Sledećeg dana, majka jednog od stradalih, Dijana Hrka, započela je štrajk glađu ispred Skupštine Srbije u Beogradu navodeći tri razloga: da se odgovorni za pad nadstrešnice i smrt 16 ljudi procesuiraju, da se oslobode studenti koji su, po njenim rečima, nezakonito pritvoreni i kao deo šireg političkog zahteva za pravdom i istinom zahteva privremene izbore. Veliki broj građana je došao da podrži Dijanu Hrku, a sa druge strane i u šatorskom naselju zvano Đačilend bilo je više ljudi nego uobičajeno uz povećan broj pripadnika MUP-a. Do izlaska ovog broja Ogledala uhapšeno je 37 učesnika protesta zbog navodnog “narušavanja javnog reda i mira i izazivanju incidenata tokom neprijavljenog javnog okupljanja”,
Povodom tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 ljudi, nekoliko ih je povređeno i pričinjena je znatna materijalna šteta, ponovo se pokazalo da sistem u Srbiji ne funkcioniše onako kako bi trebalo. Ovaj događaj, koji je uznemirio javnost, razotkrio je duboke propuste u radu nadležnih organa, ali i nedostatak institucionalne odgovornosti. Zahtev građana, okupljenih oko inicijative i protesta koji su usledili, jasan je i opravdan: da institucije konačno prorade, da se otkriju sve malverzacije i da svi odgovorni budu sankcionisani, bez obzira na funkciju ili položaj. U vezi sa ovim slučajem trenutno se vode tri sudska postupka – jedan pred sudom u Novom Sadu, drugi pred Višim sudom i Tužilaštvom u Beogradu i treći pred Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Ipak, ni u jednom od ova tri postupka, tokom poslednjih 12 meseci, nisu započete konkretne sudske radnje.
Jedini proces koji je pokrenut odnosi se na pojedince iz privatne firme „Starting”, koja je izvodila radove na nadstrešnici. Odgovorno lice te firme je, prema dostupnim informacijama, nedavno uhapšeno, ali građani s pravom postavljaju pitanje: ko je naručio, odobrio i nadgledao te radove, i zašto do danas niko iz nadležnih institucija nije odgovarao. Sa druge strane firma Starting je podnela više privatnih krivičnih tužbi protiv najmanje sedam osoba krivičnu tužbu protiv novinara, advokata, profesora, inženjera, arhitekte i poslanika zbog “narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti”.
Ovaj slučaj postao je simbol šireg problema, izostanka vladavine prava i selektivne pravde. Dok se institucije međusobno prebacuju odgovornost, poverenje građana u sistem nastavlja da slabi. Zato je neophodno da se postupci ubrzaju, da se utvrdi puna istina i da svi krivci, bez izuzetka, budu privedeni pravdi.
Bio je to objekat rekonstruisan tokom radova na brzoj pruzi Beograd–Subotica, a upravo je rekonstrukcija, zajedno sa tehničkim nadzorom i izdavanjem upotrebne dozvole, postala središte istrage koja i danas, godinu dana kasnije, nije okončana. Iako su u međuvremenu objavljeni brojni dokumenti o projektu, uključujući i izveštaje o nadzoru koje je Infrastruktura železnice Srbije u proleće 2025. učinila dostupnim javnosti, slučaj je i dalje opterećen nejasnoćama i sumnjama na korupciju i organizovani kriminal. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je krajem 2024. godine podiglo optužnicu protiv 13 osoba, među kojima su i odgovorna lica iz nadzora, izvođača i komisije za tehnički prijem. Međutim, Viši sud u Novom Sadu je u aprilu 2025. optužnicu vratio na dopunu, uz obrazloženje da je potrebno „bolje razjašnjenje stvari” kako bi se ispitala osnovanost navoda. Sud je u julu iste godine omogućio nastavak istrage i predmet vratio tužilaštvu na dalje postupanje.
Tokom prethodnih meseci određeni su i pritvori – menadžerka projekta i predsednik komisije za prijem radova proveli su po trideset dana u pritvoru, dok su ostali članovi komisije stavljeni u kućni pritvor uz elektronski nadzor. Iako su se u javnosti pojavile informacije o privođenjima više osoba povezanih sa slučajem, precizan broj onih koji su i dalje pod istragom nije saopšten. Postupak je daleko od kraja: sudski procesi nisu ni započeli, a optužnice se dopunjuju i preispituju.
Nezavisna, neformalna Anketna komisija, sastavljena od stručnjaka iz oblasti građevinarstva, prava i ekonomije, objavila je sopstveni izveštaj u kojem se navodi da je urušavanje nadstrešnice posledica kombinacije sistemskih propusta, loše izvedenih radova, nedostatka kontrole, kršenja procedura i, kako se navodi, delovanja organizovane kriminalne grupe. Komisija tvrdi da postoje osnovi sumnje da su u lancu odgovornosti i pojedinci na najvišim državnim funkcijama, te je pozvala da se istraga proširi i na nivo političkog odlučivanja. U izveštaju se navodi i da je objekat bio pušten u upotrebu uz probnu dozvolu, bez potpunog tehničkog prijema i bez detaljne provere nosivosti konstrukcije.
Zvanični organi zasad ne prihvataju nalaze nezavisne komisije. Ministarstvo građevinarstva i nadležni državni organi ističu da je istraga u toku, da je potrebno poštovati procesne rokove i da se odgovornost ne može utvrđivati pre okončanja postupka. Ipak, javnost izražava sve veće nezadovoljstvo sporošću procesa i netransparentnošću rada institucija. Nakon nesreće su održani brojni protesti i komemorativni skupovi u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima, na kojima su građani zahtevali odgovornost svih koji su učestvovali u rekonstrukciji stanice, kao i u lancu donošenja odluka.
Na godišnjicu tragedije jasno je samo to da se istraga formalno nastavlja, ali da ključni odgovori – ko je, kada i kako dozvolio da nadstrešnica postane smrtonosna zamka – još nisu dati. Javnost očekuje ne samo sudsku presudu, već i političku odgovornost, dok porodice stradalih traže ono što im ni godinu dana kasnije nije pruženo: istinu, pravdu i garanciju da se ovakva nesreća više nikada neće ponoviti.
Ovo je spisak imena svih žrtava koje su stradale u stravičnoj nesreći na železničkoj stanici Novi Sad.
- Komar Nemanja (2007) iz Stepanovićeva
- Ruman Anđela (2004) iz Stare Pazove
- Firić Đorđe (1971) iz Kovilja
- Firić Valentina (2014) iz Kovilja
- Firić Sara (2018) iz Kovilja
- Adamović Milica (2008) iz Kaća
- Karanović Mileva (1948) iz Kaća
- Arbutina Ćirić Sanja (1989) iz Kaća
- Hrka Stefan (1997) iz Beograda
- Milosavljević Miloš (2003) iz Knićanina
- Švonja Đuro (1947) iz Stepanovićeva
- Raković Vukašin (1955) iz Bukovca
- Sazdovski Vasko (1979) državljanin republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola
- Rača Goranka (1966) iz Novog Sada
Odspecijalnog izveštača
MARIJANA MALJKOVIĆ