Od specijalnog izveštača MARIJANA MALJKOVIĆ
U deset opština i gradova širom Srbije – Boru, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Kladovu, Knjaževcu, Kuli, Lučanima, Majdanpeku, Sevojnu i Smederevskoj Palanci – poslednje nedelje marta održani su lokalni izbori koji su, iako po obimu ograničeni, izazvali veliku političku pažnju. U pitanju je izborni ciklus koji dolazi u osetljivom društvenom trenutku, nakon protesta i političkih tenzija koje traju već mesecima.
Izborni dan protekao je uz relativno dobru izlaznost, ali i uz niz incidenata i prijavljenih nepravilnosti. Prema navodima posmatrača i opozicionih lista, u više mesta zabeležene su tenzije, pritisci na birače i organizovano prisustvo aktivista oko biračkih mesta. U Boru je prijavljen fizički napad u kojem je povređen student, član mobilnog tima opozicione liste, koji je zbog povreda zbrinut u bolnici.
Pored toga, tokom dana su zabeleženi i drugi incidenti – od oduzimanja novinarske opreme u Bajinoj Bašti do okupljanja građana ispred biračkih mesta i pojačanog prisustva policije u pojedinim sredinama. Opozicioni izvori i posmatračke organizacije ukazivali su na „visoke tenzije i široko rasprostranjene nepravilnosti”, uključujući i zastrašivanje birača u pojedinim opštinama.
Sa druge strane, predstavnici vlasti i izbornih komisija u više sredina saopštili su da se izborni proces odvijao uglavnom u skladu sa procedurama, uz pojedinačne incidente koji nisu, kako navode, uticali na tok glasanja. Takođe su iznete optužbe da su pojedini opozicioni aktivisti izazivali incidente i ometali izborni proces na biračkim mestima.
U trenutku zatvaranja ovog izdanja našeg lista Ogledalo, potvrđene su informacije o najmanje jednoj povređenoj osobi i više incidenata i sukoba različitog intenziteta, dok se potpuna slika o eventualnim dodatnim povređenima i razmerama sukoba još uvek utvrđuje na osnovu izveštaja sa terena.
Reakcije opozicije i studentskih grupa usledile su ubrzo nakon zatvaranja biračkih mesta.
Studenti u blokadi izneli su tvrdnje o dodatnim nepravilnostima, uključujući navodno iznošenje izbornog materijala sa biračkih mesta u Knjaževcu, neslaganje broja listića i birača, kao i krađu zapisnika u Aranđelovcu. U pojedinim sredinama prijavljeni su i incidenti i privođenja, dok opozicioni predstavnici ocenjuju da su izbori protekli u atmosferi pritisaka i zastrašivanja.
Istovremeno, tokom večeri pojavljivale su se i međusobno suprotstavljene tvrdnje o rezultatima u pojedinim opštinama, što dodatno komplikuje ukupnu sliku izbornog procesa.
Predstavnici vladajuće većine saopštili su da su ostvarili pobedu u svih deset opština, dok opozicija poziva na oprez i insistira na proveri regularnosti izbornog procesa i podnošenju prigovora tamo gde za to postoje osnove.
Posebnu pažnju javnosti ponovo je privukla praksa da rezultate lokalnih izbora saopštava predsednik države. Aleksandar Vučić izjavio je da su „pobedili 10:0”, aludirajući na rezultat u svih deset opština, što predstavlja političku poruku o uspehu liste koju podržava.
Iako predsednik formalno nema nadležnost nad lokalnim izbornim komisijama niti učestvuje u izbornom procesu, u političkoj praksi Srbije ovakva obraćanja nisu retkost. Retki su slučajevi u drugim zemljama da se najviši državni funkcioneri direktno obraćaju javnosti povodom lokalnih izbora, ali kod nas je to gotovo isključiva praksa Aleksandra Vučića.
U ovom kontekstu, predsednik ne nastupa u svojoj ustavnoj ulozi šefa države, već pre svega kao politički lider i najuticajnija figura vladajuće stranke. Kritičari ističu da ovakva praksa dodatno utiče na percepciju neutralnosti institucija i briše granicu između države i stranačke politike, dok predstavnici vlasti navode da predsednik ima pravo da se obrati javnosti i tumači rezultate izbora iz političkog ugla.
Reakcije iz međunarodne zajednice za sada su uzdržane, ali u sličnim situacijama ranije je Evropska unija naglašavala potrebu za „brzom i transparentnom istragom” svih prijavljenih nepravilnosti, kao i za unapređenjem izbornog procesa u Srbiji. Očekuje se da će i ovoga puta pažnja evropskih institucija biti usmerena na tok i regularnost izbora, posebno u kontekstu pristupnih pregovora Srbije.
Ovi lokalni izbori, iako ograničeni na deset opština, još jednom su pokazali duboku političku podeljenost u društvu. Dok jedna strana govori o izbornoj pobedi i potvrdi podrške birača, druga upozorava na uslove u kojima su izbori održani i nepravilnosti koje tek treba ispitati. Između ta dva narativa ostaje prostor da institucije konačno rade svoj posao nepristrasno.