Nikoga ne čudi producentska uloga Stiva Kera u realizaciji filma “All The Empty Rooms” (“Sve prazne sobe”), bolne dokumentarne priče o deci ubijenoj u masovnim ubistvima u američkim školama.
I tu se na najbolji način ogleda njegovo lice humanosti, dobrote, brige, ljudskosti.
To isto humano lice pokazao je i kao gost na Srpskom filmskom festivalu u Čikagu, kada je prisustvovao premijeri dokumentarnog filma “Brate”, obukao majicu u čast Dejana Milojevića, svog velikog prijatelja i kolege. Pristupačan u razgovoru sa gostima i publikom Festivala, na koji je došao ne kao veliki trener, već kao veliki čovek.
Jedan od najuspešnijih trenera koji je obeležio eru NBA lige, svojom filozofijom igre, liderstvom i sposobnošću da izgradi šampionski tim učinili su ga jednim od najpoštovanijih imena u sportu, ali je on i osoba koja se često ističe po svojim stavovima, vrednostima i angažmanu van terena.
Ker je poznat po smirenosti, otvorenosti i sposobnosti da komunicira sa ljudima različitih karaktera. Njegovi igrači često naglašavaju da ume da gradi poverenje i atmosferu u kojoj se svi osećaju poštovano.
Njegovo lično iskustvo — uključujući i tragičan gubitak oca — oblikovalo je njegov pogled na život i empatiju prema drugima.
Kao humanista, Ker se više puta javno oglašavao o društvenim pitanjima poput kontrole oružja, rasne jednakosti i građanskih prava. Ne ustručava se da koristi svoju platformu da ukaže na probleme u društvu, često pozivajući i na dijalog i odgovornost. Upravo ta spremnost da govori o teškim temama izdvaja ga od mnogih sportskih figura.
Ker je bio aktivan i van trenerskog posla. Radio je kao sportski analitičar i komentator, a učestvovao je i u produkciji sadržaja vezanih za košarku i sportsku kulturu. Njegov analitički pristup i sposobnost da jasno objasni igru učinili su ga cenjenim i u medijskom svetu.
Sve zajedno, Ker predstavlja spoj sportskog znanja, ličnog integriteta i društvene svesti — što ga čini zanimljivim sagovornikom i van košarkaškog terena.
Zbog toga upućujemo iskrene čestitke Stivu Keru za “Oskara” za najbolji dokumentarni kratki film, koji kroz priču o praznim sobama govori i o praznim srcima ljudi čija su deca tragično stradala, ali i ukazuje da svi zajedno možemo uticati da takvih tragedija bude sve manje.
Mila Filipović
