Piše: Marijana Maljković
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra 2026. godine, Studentska lista osvojila je ubedljivu većinu glasova i otvorila novo poglavlje političke istorije Srbije. Izuzetno visoka izlaznost, snažna građanska mobilizacija i pobeda nad političkom strukturom koja je zemljom upravljala više od 14 godina, uz izrazitu koncentraciju političke moći u rukama jednog čoveka, obeležili su izbore koji su privukli pažnju čitave Evrope. Odmah nakon objavljivanja rezultata, ulice skoro svih gradova Srbije preplavili su građani koji su pobedu proslavljali uz pesmu, zastave i suze radosnice. Slavili su i Srbi širom sveta, a talas oduševljenja i zajedničke radosti ne jenjava danima.
Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji doneli su veliki istorijski politički preokret. Prema poslednjim objavljenim podacima Republičke izborne komisije (RIK), Studentska lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 52,65 odsto glasova, odnosno više od 2,24 miliona glasova birača. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je 39,22 odsto, dok je lista „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“ osvojila 2,17 odsto glasova i time posle 36 godina prvi put ostaje bez poslaničkih mandata.
Prema preliminarnim rezultatima, Studentskoj listi pripalo je 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, dok je lista okupljena oko Aleksandra Vučića osvojila 104 mandata. Konačna raspodela mandata zavisi od završetka izbornog postupka i ponovljenog glasanja na pojedinim biračkim mestima. Ovakva razlika između dve najveće liste predstavlja mnogo više od obične izborne pobede. Posle četrnaest godina dominacije SNS, građani su pokazali da politička moć nije nepromenljiva i da se i naizgled čvrsto uspostavljeni politički odnosi, godinama održavani kroz korupciju, ucene, pritiske i pretnje, mogu promeniti na izborima.
Poseban značaj ovoj pobedi daje činjenica da je Studentska lista pobedila ne samo vladajuću koaliciju već i celokupnu opoziciju. Nijedna od ostalih stranaka i koalicija nije uspela da pređe izborni cenzus od 3%. Mesto u parlamentu, pored Studentske liste i sada opozicione SNS, obezbedile su još samo liste nacionalnih manjina, na osnovu tzv. prirodnog praga.
Jedan od najznačajnijih pokazatelja ovih izbora svakako je izlaznost. Prema podacima RIK-a, na birališta je izašlo 68,78 odsto upisanih birača, odnosno više od 4,2 miliona
građana. Organizacija CRTA procenila je izlaznost na približno 69 odsto i ocenila da je reč o najvećoj izlaznosti u ovom veku. Poređenja radi, na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine izlaznost je iznosila oko 58 odsto. Razlika od gotovo jedanaest procentnih poena govori o izuzetno snažnoj mobilizaciji birača i o tome koliko su ovogodišnji izbori bili važni za građane. Ovakva izlaznost nije nastala slučajno. Iza nje stoje gotovo dve godine društvenih promena, studentskih protesta, okupljanja, javnih rasprava i sve izraženijeg zahteva za odgovornošću institucija. Građani koji su ranije možda sumnjali u mogućnost političkih promena ovoga puta su u velikom broju odlučili da svoj stav iskažu na biračkom mestu. Posebno je značajno što je studentski pokret uspeo da energiju sa ulica i univerziteta pretoči u konkretan politički rezultat. Protesti se nisu završili samo na izražavanju nezadovoljstva, studenti su ponudili mogućnost da se promena dogodi kroz demokratski proces.
Ovi izbori razlikuju se od prethodnih po nekoliko važnih činjenica. Pre svega, prvi put se jedna studentski predvođena građanska inicijativa pojavila kao vodeća politička snaga i osvojila apsolutnu većinu u parlamentu. Pokret koji nije nastao u tradicionalnim partijskim strukturama, niti je iza sebe imao dugogodišnju političku infrastrukturu, uspeo je da okupi veliki broj građana različitih generacija, obrazovanja i političkih uverenja.
Njegovi koreni nalaze se u studentskim protestima pokrenutim nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, kada je u padu nadstrešnice stradalo 16 ljudi. Zahtevi za utvrđivanje odgovornosti, transparentnost institucija i borbu protiv korupcije vremenom su prerasli u širi društveni pokret. Studenti su uspeli da urade ono što tradicionalnoj opoziciji godinama nije polazilo za rukom – da uspostave direktnu vezu sa velikim delom građana i ponude alternativu postojećem političkom sistemu.
Posebnost studentske liste bila je i u njenom sastavu. Umesto prepoznatljivih stranačkih lidera i političkih veterana, u prvi plan su došli ljudi iz akademske zajednice, stručnjaci, profesori, lekari i predstavnici različitih profesionalnih oblasti. Time je poslata poruka da upravljanje državom ne mora biti rezervisano samo za one koji su čitav život proveli u politici. Još jedna važna karakteristika bila je sposobnost studenata da, uprkos različitim političkim i ideološkim stavovima građana koji su ih podržavali, oko zajedničkih ciljeva okupe širok front. Pravda, odgovornost, borba protiv korupcije, funkcionalne institucije i mogućnost da se o budućnosti zemlje odlučuje bez straha postali su zajednički imenitelji njihovog programa. Možda je najveća vrednost studentske pobede upravo u generaciji koja ju je iznela. Mladi ljudi koji su do juče bili predstavljani kao nezainteresovani za društvena i politička pitanja pokazali su izuzetnu organizovanost, istrajnost i spremnost da preuzmu odgovornost.
Tokom protesta i izborne kampanje studenti su pokazali da političko delovanje ne mora nužno da počiva na velikim finansijskim sredstvima, partijskim aparatima i moćnim medijskim strukturama. Njihova snaga bila je u neposrednom kontaktu sa građanima, volontiranju, međusobnom poverenju i upornosti. Posebno je impresivna činjenica da su uspeli da izgrade široku mrežu podrške i organizuju ozbiljnu izbornu kampanju, iako nisu raspolagali iskustvom i resursima tradicionalnih političkih partija. Njihova pobeda zato nije samo pobeda jedne izborne liste. Ona predstavlja priznanje građanima koji su tokom prethodne dve godine verovali da se nešto može promeniti, ali i mladima koji su pokazali da ne žele da budu samo posmatrači sopstvene budućnosti.
U prvoj nedelji nakon izborne pobede Studentske liste, dok je odlazeća vlast još formalno upravljala državom, usledio je niz promena: na RTS-u i Radio-televiziji Vojvodine su podnete ostavke, smenjeni su urednici i javno su se izvinili zbog dosadašnjeg izveštavanja. Ponovo se aktivirao i REM, pokrenuvši postupke protiv televizija Prva i Informer zbog prekršaja tokom kampanje. Istovremeno su usledila hapšenja u okviru policijskih i pravosudnih postupaka, dok je vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je godinama bila izložena kritikama zbog ćutanja i nedovoljne reakcije tužilaštva na brojne afere, naložila uvid u sve tužilačke predmete i hitne mere za sprečavanje uništavanja službene dokumentacije.
Izbori u Srbiji našli su se u centru pažnje brojnih međunarodnih medija. Pobeda studentske liste predstavljena je kao jedan od najznačajnijih političkih događaja u regionu poslednjih godina. Američka novinska agencija Associated Press (AP) opisala je pobedu studentskog pokreta kao „tektonsku političku promenu“ u Srbiji, ističući da je bivši
predsednik Srbije, nakon 14 godina apsolutne političke moći, priznao izborni poraz pred pokretom koji je izrastao iz gotovo dvogodišnjih studentskih protesta. Britanska agencija Reuters ocenila je da je studentski pokret ostvario ubedljivu pobedu nad dugogodišnjim političkim liderom SNS-a, posle gotovo dve godine mirnih protesta. U analizi objavljenoj nakon izbora, Reuters je posebno ukazao na izazov koji sada stoji pred studentskim pokretom – kako će se građanska energija i izborna pobeda pretvoriti u konkretno upravljanje državom. Francuski „Le Monde“ pobedu studentskog pokreta opisao je kao istorijsku, ističući da bi ona mogla da promeni političku mapu Srbije i označi kraj dugogodišnje dominacije jednog čoveka. List je posebnu pažnju posvetio nastanku pokreta nakon tragedije u Novom Sadu i njegovom prerastanju u nacionalni politički pokret. Španski „El País“ takođe je istakao da je studentska lista pobedom okončala dugogodišnju političku dominaciju vladajućeg bloka, uz ocenu da pred Srbijom sada stoji važan period obnove institucija, borbe protiv korupcije i unapređenja slobode medija. Evropski centar za politiku (European Policy Centre) u svojoj analizi ocenio je da pobeda studenata otvara mogućnost za obnovu vladavine prava i demokratskih institucija, kao i za novi zamah evropskog puta Srbije. Zajedničko u mnogim međunarodnim analizama jeste prepoznavanje činjenice da se u Srbiji dogodila promena koju do pre samo nekoliko godina mnogi nisu smatrali mogućom.
Ipak, međunarodni posmatrači ukazali su i na ozbiljne nedostatke izbornog procesa. Misija OEBS/ODIHR-a navela je da su izbori održani uz visoku izlaznost, ali u izrazito polarizovanoj atmosferi, uz neravnopravne uslove za učesnike, pritiske na birače i nejednaku zastupljenost u medijima. Posebno je ukazano na medijsku pristrasnost u korist vladajuće liste i negativno predstavljanje studentske liste na televizijama koje su bile predmet monitoringa. Upravo zbog toga izborni rezultat dobija dodatnu težinu: studentska lista ostvarila je ubedljivu pobedu uprkos uslovima koje međunarodni posmatrači nisu ocenili kao ravnopravne.
Velika izborna pobeda donosi i veliku odgovornost. Građani koji su podržali studentsku listu očekuju da se obećanja pretoče u konkretne rezultate – nezavisne institucije, odgovornost za zloupotrebe, borbu protiv korupcije, slobodne medije, kvalitetnije obrazovanje i pravnu sigurnost. Pred novom političkom snagom nalazi se težak zadatak: da sačuva jedinstvo, izgradi funkcionalnu državnu administraciju i pokaže da drugačiji način upravljanja nije samo predizborno obećanje, već stvarna mogućnost.
Posebno će biti važno da studenti sačuvaju ono što ih je dovelo do pobede – odgovornost prema građanima, transparentnost, otvorenost i spremnost da saslušaju različita mišljenja. Promena vlasti sama po sebi ne znači automatski promenu sistema. Za to su potrebni vreme, znanje, doslednost i institucije koje će biti jače od svakog pojedinca i svake političke organizacije.
Ipak, jedno je već sada jasno: 25. oktobar 2026. godine ostaće zabeležen kao datum kada je jedna nova generacija preuzela političku inicijativu i kada su građani Srbije pokazali da veruju u mogućnost drugačije budućnosti. Studenti su započeli pokret tražeći odgovore i odgovornost. Na izborima su dobili poverenje da pokušaju da ih ostvare. Sada je na njima da pokažu da su spremni da to poverenje opravdaju.