Piše: Marko Lopušina
Američki Srbi predložiće Skupštini grada Beograda da jednoj od ulica na Dorćolu podari ime Miroslava Majkla Đorđevića, najvećeg srpskog lobiste u svetu.
U toku je prikupljanje potpisa uglednih Srba i Amerikanaca širom sveta radi podrške ideji da pokojni srpski lobista Miroslav Majkl Đorđević iz San Franciska dobije ulicu u svom rodnom gradu Beogradu. Akciju vodi advokatica Dušica Protić iz Njujorka, takođe američka Beograđanka, koja je bila aktivan član Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU), nove krovne organizacije u SAD i u srpskoj dijaspori devedesetih godina.
Majkl je rođen 1936. u Beogradu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju i studije na Pravnom fakultetu. Voleo je Beograd i uvek mu se vraćao, gde god da se nalazio u srpskom rasejanju i u svetu – kaže Dušica Protić.
Miroslav Đorđević je bio sin kapetana Jugoslovenske kraljevske vojske Dragoslava Đorđevića, koji je završio 55. klasu Vojne akademije 1930. godine, 37. klasu Više vojne akademije i 17. klasu Generalštabne komande 1941.
Dragoslav je sa kraljevskom vojskom uhapšen u Sarajevu i prebačen u nemački logor. Sin Miroslav je živeo sa majkom i kao uspešan sportista bio je član Odbojkaške reprezentacije Srbije. Kao reprezentativac emigrirao je tokom turneje državnog tima u Francuskoj. Smestio se u Parizu kod ujaka, advokata Mihajla Stefanovića.
Uselio se u SAD 1956. godine, a dobio američko državljanstvo 1961.Postao je član Republikanske stranke. Bio je aktivan političar, predsednik Odbora za omladinu republikanaca i bankar.
„Uz Đorđevića mi američki Srbi smo ušli u Belu kuću, Kongres i Stejt department, čime su naši iseljenici u SAD postali ne samo uticajan etnički već i politički subjekt u političkom životu Amerike“, kaže Gradimir Marković, nekadašnji aktivista KSU u Čikagu.
Devedesetih, kada se otadžbina našla u velikoj krizi, Majkl Đorđević je postao najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi.
Miroslav Majkl Đorđević je prvi osetio novi patriotski uzlet američkih Srba. Stare emigrantske organizacije iseljenih Srba bile su umorne i spore, a nove doseljenike nije imao ko da okuplja. Miroslav i princ Andrej Karađorđević su sa prijateljima u Klivlendu 1990. osnovali Kongres srpskog ujedinjenja. Funkcionisao je na delegatskom principu, jer je svaka srpska zajednica imala svoj odbor KSU i svog predstavnika u Upravi i na srpskom kongresu. Zasedanja ove krovne organizacije održavala su se u desetak američkih gradova, a kongresi u Klivlendu, Čikagu, Njujorku, Pitsburgu, Los Anđelesu i Torontu.
Srpske patriote i američki prijatelji kritički su govorili o vašingtonskoj i svetskoj politici prema srpskom narodu i kroz deklaracije i rezolucije iskazivali svoj stav prema antisrpskoj kampanji u svetu. KSU je imao svoju kancelariju u Vašingtonu, svoje američke prijatelje koji su branili srpske interese u institucijama i medijima SAD. Snaga KSU se vrlo brzo prelila van granica Amerike i KSU je radio u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj – kaže Gradimir Marković – čime je srpska dijaspora prvi put počela politički da se ujedinjuje.
Miroslav Đorđević i KSU su 1992. godine izborili svoje mesto i mesto srpske dijaspore u politici i diplomatiji Srbije. Inicirao je okupljanja srpskih patriota u Sent Andreji radi artikulisanja nacionalne politike. KSU je dao jednog generalnog konzula u Čikagu i direktora Kancelarije za dijasporu Srbije u Beogradu. Đorđević je bio inicijator demokratskih promena u otadžbini. Glavni je pokretač i autor „Srpskog manifesta“ 1997. godine.
Bio je osnivač i predsednik Veća za demokratske promene u SAD i SRJ 1997. godine.
Zalagao se za političko, nacionalno i ljudsko izmirenje i preobražaj Srbije. Krajem devedesetih Majkl je predlagan za premijera Jugoslavije sa Milanom Panićem i predlagan od strane srpske opozicije za predsednika Srbije. Bio je autor programa Vlade Srbije za saradnju matice i dijaspore, za pravo glasa dijaspore i izbora delegata za Narodnu skupštinu Srbije iz rasejanja – otkriva Gradimir Marković.
Miroslav Majkl Đorđević je u SAD sarađivao sa Belom kućom i Stejt departmentom, u Kongres je doveo patrijarha Pavla da govori, i da potom obiđe Kaliforniju.
Amerikanci su srpskog patrijarha proglasili za sveca koji „hoda po morskoj vodi“.
U Srbiji Đorđević je sarađivao sa Vukom Draškovićem i Zoranom Đinđićem, ali su ga oni dvostruko razočarali. Prvo, jer su odbili savete o demokratskim promenama iz KSU, i drugo jer su pokazali da ih interesuje samo novac Srba iz dijaspore, a ne pamet i srpski glas za demokratiju.
Do 2001. godine dopisivao se sa Dobricom Ćosićem, koji nije imao političku moć ni kada je postao predsednik države.
Sve je to opisao u memoarima „Decenija iluzija“ o srpstvu. Majkl Đorđević je često tih teških devedesetih godina dolazio u Beograd. Odsedao bi u hotelu „Moskva“ i sa sagovornicima analizirao političku i privrednu situaciju u otadžbini. Planirao je da Kongres srpskog ujedinjenja održi u srpskoj prestonici, ali je odustao posle napada islamista avionima na Njujork i Vašington.
Nije bio siguran da može da obezbedi siguran let članovima KSU iz Amerike i sveta u Srbiju. Kao iskreni Srbin, Miroslav Đorđević je osnivao Zadužbinu „Studenica“ za očuvanje srpske baštine, kulture i razvoj obrazovanja. Zadužbina daje stipendije za školovanje odličnim učenicima i studentima u Beogradu, Banjoj Luci i Nišu.
Bavio se metafizikom, poezijom i politikom.
Autor je eseja „Američki biznis i hladni rat“, knjiga „Svet poezije“, „O srećnom životu“ i „Prepiska sa Dobricom Ćosićem 1991–1999.“ o njihovom angažmanu na razvoju demokratije u Srbiji.
Uvršćen je bio u 46. izdanje enciklopedije „Ko je ko u Americi“ i u „Enciklopediju srpskog naroda“. Dobitnik je Medalje časti ostrva Elis, priznanja useljenicima za značajan doprinos američkom načinu života, i Ordena Matice. Odrastao je na Dorćolu, a živeo najduže u San Rafaelu, kod San Franciska.
Podigao je poslovnu banku i zgradu u Beogradu.
Preminuo je u Kaliforniji 2023. godine.
Porodica je osnovala Fondaciju za filantropiju, koja dodeljuje godišnju nagradu najboljim srpskim zadužbinarima i tako posthumno produžila aktivnosti najpoznatijeg srpskog lobiste u Beogradu i Srbiji. Dušica Protić, advokatica, ćerka Zorice i Dušana Babića, koja je iz Srbije emigrirala sa porodicom u SAD 1967. godine, član je srpskih organizacija i član Advokatske komore države Njujork.
Očekuje da, čim zahtev potpišu desetine pristalica Majkla Đorđevića, bude predat Skupštini grada Beograda i nadležnoj komisiji za imenovanje kako bi jedna prestonička ulica dobila ime Miroslava Majkla Đorđevića, velikog patriote iz Kalifornije.