Piše: Marijana Maljković
Vidovdan, 28. jun, Srpska pravoslavna crkva obeležava kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, dok ga Srbija od 1889. godine slavi kao državni praznik. Te godine, na 500. godišnjicu Kosovske bitke, u manastiru Žiča upriličeno je miropomazanje kralja Aleksandra Obrenovića.
Kao nacionalni praznik, Vidovdan je obeležavan sve do dolaska komunista na vlast. Danas se obeležava kao državni praznik koji se slavi radno i predstavlja dan sećanja na sve koji su svoje živote položili za Srbiju.
Koliki je značaj Vidovdana imao u srpskoj istorijskoj svesti najbolje pokazuju svedočenja Osmana efendije, koji je 1806. godine optuživao Karađorđeve ustanike da stalno nose knjige o knezu Lazaru i da upravo on podstiče njihovu pobunu. Sećanje na Kosovsku bitku snažno je oživelo tokom 19. veka, u vreme buđenja nacionalne svesti nakon oslobođenja i stvaranja moderne srpske države.
O značaju Vidovdana govorio je i vladika Nikolaj Velimirović u Londonu 1916. godine:
„Mi smo, kao strpljivi robovi, ratovali sa neprijateljima Evrope, braneći njen ulaz. Dok je Evropa postajala Evropa, mi smo bili njena živa i neprobojna ograda. Na Vidovdan 1389. godine knez Lazar sa svojom vojskom stao je na branik hrišćanske Evrope i položio život za odbranu hrišćanske kulture. Tada je Srba bilo koliko i Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli braneći Evropu. Sada je vreme da Evropa Srbiji vrati taj dug.“
Lista značajnih događaja koji su se odigrali na Vidovdan veoma je duga. Neki od njih slučajno su se poklopili sa ovim datumom, dok su drugi namerno vezivani za njega zbog njegove snažne simbolike.
Za mnoge političke aktere Vidovdan je bio prilika da svojim potezima daju dodatnu istorijsku težinu. Tako su nastali Vidovdanski ustav iz 1921. godine, Vidovdanski sabor opozicije devedesetih, ali i brojni drugi događaji koji su ostavili trag u nacionalnom pamćenju.
Simboličku snagu ovog datuma dobro su razumeli i Slobodan Milošević kada je odlučio da govor održi na Gazimestanu 1989. godine, kao i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand kada je baš na Vidovdan posetio Sarajevo. Gavrilo Princip je kasnije izjavio da je upravo tim činom Ferdinand uvredio srpski narod.
Nesumnjivo je da je Vidovdan jedan od najvažnijih i najautentičnijih praznika srpskog naroda. Sećanje na Kosovsku bitku, vekovnu borbu za slobodu, izgubljenu državnost i nadu u budućnost čine njegovu suštinu. Kosovski zavet daleko prevazilazi samo istorijski događaj na Kosovu polju. Zato i pokušaji njegove političke zloupotrebe, ali i nastojanja da bude potisnut ili omalovažen, predstavljaju udar na kolektivno sećanje i identitet srpskog naroda.
KOSOVSKI BOJ (1389)
Nijedan događaj ne simbolizuje srpsku istoriju kao Kosovska bitka. Kroz vekove ona je postala priča o herojstvu, žrtvi i opredeljenju za duhovne vrednosti iznad prolazne zemaljske moći.
Stradanje srpskih ratnika na Kosovu često je poistovećivano sa hrišćanskim idealom žrtve i vaskrsenja. U oblikovanju takvog tumačenja značajnu ulogu imala je Srpska pravoslavna crkva. Knez Lazar bio je njen zaštitnik i veliki dobrotvor, pa je Kosovski boj dobio posebno mesto u narodnom i verskom pamćenju.
Posle Kosovske bitke Srbija je izgubila veliki deo svoje vlastele, što je dodatno oslabilo državu pred nadolazećim osmanskim osvajanjima.
KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881)
U zamenu za međunarodno priznanje kraljevine, Srbija je prihvatila snažan politički i ekonomski uticaj Austrougarske. Bio je to jedan od prvih velikih trenutaka u kojima je Srbija morala da bira između različitih geopolitičkih pravaca.
DRUGI BALKANSKI RAT (1913)
Samo nekoliko sati nakon završetka vidovdanskih svečanosti, 28. juna 1913. godine, bugarska vojska napala je srpske položaje na Bregalnici, čime je počeo Drugi balkanski rat.
PRINCIP UBIJA FERDINANDA (1914)
Dolazak austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevo na Vidovdan imao je snažnu političku simboliku. Tog dana Gavrilo Princip izvršio je atentat koji je postao povod za početak Prvog svetskog rata.
VERSAJSKI SPORAZUM (1919)
Mirovni sporazum sa Nemačkom potpisan je 28. juna 1919. godine u Versaju. Simbolično, rat koji je počeo nakon sarajevskog atentata završen je upravo na Vidovdan.
VIDOVDANSKI USTAV KRALJEVINE SHS (1921)
Vidovdanski ustav definisao je Kraljevinu SHS kao ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju. Država je uređena kao jedinstvena celina bez autonomnih oblasti, dok je kralj zadržao veoma široka ovlašćenja.
Ipak, ustav nije uspeo da prevaziđe duboke političke i nacionalne razlike unutar države. Konačno ga je ukinuo kralj Aleksandar Karađorđević 1929. godine, uvodeći ličnu vlast poznatu kao Šestojanuarska diktatura.
REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948)
Na sastanku Informbiroa u Bukureštu Jugoslavija je isključena iz komunističkog bloka pod vođstvom Sovjetskog Saveza. Time je započeo višegodišnji politički sukob između Josipa Broza Tita i Josifa Staljina.
GAZIMESTAN I USPON MILOŠEVIĆA (1989)
Na Gazimestanu je 1989. godine obeležena 600. godišnjica Kosovske bitke. Pred više stotina hiljada okupljenih građana govor Slobodana Miloševića označio je početak njegovog političkog uspona.
SRBI U HRVATSKOJ (1990)
Ustavnim promenama u Hrvatskoj 28. juna 1990. godine Srbi su izgubili status konstitutivnog naroda, što je dodatno produbilo političke tenzije koje će ubrzo prerasti u otvorene sukobe.
VIDOVDANSKI SABOR OPOZICIJE (1992)
Ispred Savezne skupštine u Beogradu održan je Vidovdanski sabor opozicije, jedan od najvećih protesta protiv vlasti Slobodana Miloševića. Skup je trajao osam dana i okupio desetine hiljada građana.
Tačno dvanaest godina nakon Gazimestana, Slobodan Milošević izručen je Haškom tribunalu. Bio je to prvi slučaj da jedan bivši šef države bude predat međunarodnom sudu.
Sam datum izručenja izazvao je burne reakcije. Za jedne je predstavljao bolan simbol nacionalnog poniženja, dok su drugi smatrali da je izbor Vidovdana bio politička poruka koja je Miloševiću omogućila da i taj događaj postane deo njegovog istorijskog nasleđa.
Vidovdan je kroz vekove ostao mnogo više od običnog datuma u kalendaru. To je dan u kojem se prepliću istorija, vera, nacionalno pamćenje i politička simbolika. Zato gotovo nijedan drugi datum u srpskoj istoriji ne nosi toliko značenja, emocija i različitih tumačenja kao 28. jun – Vidovdan.