Mart 2025. godine ostaće upamćen kao mesec intenzivnih političkih previranja u Srbiji, sa građanima koji su jasno izrazili svoje nezadovoljstvo i zahtev za promenama u društvu. Politička scena u Srbiji bila je obeležena značajnim događajima koji su odražavali rastuće nezadovoljstvo građana i političke turbulencije.
Studenti u blokadi, koji se ograđuju od svake pomisli bilo koje političke stranke da se direktno priključi njihovoj borbi i zahtevima koje su pre skoro pet meseci, a nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi, uputili aktuelnoj vlasti, pozvali su nedavno građane da organizuju zborove po uzoru na plenume na kojima oni donose odluke.
Ubrzo, zborovi građana počeli su da se organizuju širom Srbije, a većina njih, u poslednjih par dana, organizuje se po opštinama gde su zakazane sednice lokalnih skupština. Pobune se ponekad završavaju fizičkim povredama, ali evidentno je da se građani u sve većem obimu ovom pozivu studenata u blokadi odazivaju.
15. marta 2025. godine, Srbija je bila svedok najvećih protesta u svojoj istoriji, kada su stotine hiljada građana širom Srbije, na poziv studenata, izašle na ulice Beograda izražavajući nezadovoljstvo prema vlastima i zahtevajući pravdu za žrtve tragedije u Novom Sadu.
Arhiv javnih skupova izneo je procenu da je bilo 325.000 ljudi, napominjući da je broj verovatno i veći zbog nejasne situacije u pojedinim delovima grada. Bez obzira na tačan broj, jasno je da su ovi protesti bili najveći u istoriji Srbije.
Tokom protesta, pojavile su se tvrdnje da su bezbednosne snage upotrebile “zvučni top“ (LRAD) protiv demonstranata dok su u tišini odavali počast poginulim građanima. Više od 3000 građana prijavilo je simptome poput vrtoglavice, zujanja u ušima, glavobolje i dezorijentacije.
Pokret “Kreni-promeni” pokrenuo je peticiju kojom se zahteva međunarodna istraga ovog incidenta, koju je potpisalo više od 400.000 građana. Međutim, zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića i ministra policije Ivicu Dačića, prvo su negirali da država ima takvu spravu jer je kod nas nelegalna, zatim su priznali da je imaju 16 komada koje još stoje neotpakovane i da nisu korišćene, tvrdeći da su ove optužbe lažne i da imaju za cilj destabilizaciju zemlje.
Brojne slike građana zabeležile su da je jedan takav zvučni top bio na vozilu ispred Predsedništva Srbije.
Nakon ovog incidenta, studenti redari su sinhronizovano skinuli svoje fluorescentne prsluke, što je značilo da je protest završen. Nije bilo glasnog objašnjenja, nije bilo panike ni haosa. Samo tih i snažan trenutak u kojem su studenti, svojim primerom, odlučili da povuku crtu i izbegnu bilo kakvu mogućnost eskalacije.
Masa je brzo shvatila poruku i počela da se razilazi u tišini.
Najmasovniji protest u Srbiji prekinut je dostojanstveno, mirno i bez sukoba, iako je danima vlast najavljivala nemire, sukobe, hapšenja. Studenti su dokazali da njihovi protesti nisu poraz, već pokazatelj snage naroda.
U vremenu kada su političke i društvene tenzije na vrhuncu, mladi su pokazali da se snaga ne meri u sukobima, već u mudrim odlukama. Njihov čin ulazi u istoriju ne samo kao kraj jednog protesta, već kao primer kako se bori srcem, razumom i dostojanstvom.
Studenti već planiraju nove akcije, sledeća je da će biciklima iz Novog Sada otići do Strazbura, kako bi se obratili Evropskom parlamentu i sudovima.
Grupa entuzijastičnih studenata iz Srbije planira jedinstven poduhvat – biciklističku ekspediciju kroz Evropu, kojom žele da promovišu ekološki način putovanja, studentsku solidarnost i međukulturnu razmenu. Ovaj ambiciozni projekat, koji nosi simboličan naziv “Pedalama kroz Evropu”, ima za cilj da spoji avanturu, sport i aktivizam, pružajući mladima priliku da istraže kontinent na dva točka, dok istovremeno šire važnu poruku o održivosti i saradnji.
Ideja za ovaj poduhvat rodila se među studentima različitih fakulteta, okupljenim u ekološkim i sportskim organizacijama. Inspirisani sličnim inicijativama širom sveta, osmislili su rutu koja će ih voditi kroz desetak evropskih zemalja, od Srbije preko Mađarske, Austrije, Nemačke, Holandije, Belgije i Francuske, pa sve do Španije i Portugala.
Plan im je da pređu više od 3.000 kilometara u nekoliko etapa, uz povremene pauze za odmor, kulturne razmene i radionice sa studentima iz drugih zemalja. Tokom putovanja, planiraju da posećuju univerzitete, učestvuju u studentskim debatama i sarađuju sa ekološkim organizacijama, čime žele da podstaknu dijalog o klimatskim promenama, reciklaži i alternativnim vidovima transporta.
Iako entuzijastični, studenti su svesni izazova koji ih čekaju. Pored fizičke pripreme, neophodno je obezbediti odgovarajuću opremu, organizovati logistiku i pronaći sponzore koji će podržati njihovu misiju. Već su započeli kampanju na društvenim mrežama i planiraju seriju događaja kako bi prikupili sredstva za neophodne bicikle, šatore i osnovne troškove puta.
Marijana Maljković
Od specijalnog izveštača