Piše: Marijana Maljković
Vanredni parlamentarni izbori već mesecima predstavljaju jednu od glavnih političkih tema u Srbiji. Opozicione stranke, studentski pokret i pojedine građanske organizacije insistiraju na raspisivanju izbora, ocenjujući da je politička kriza dostigla nivo koji zahteva novo izjašnjavanje građana. Sa druge strane, predstavnici vlasti više puta su poručili da će izbora biti do kraja godine, ali konkretan datum dugo nije bio poznat.
Najnoviju najavu dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da će parlamentarni izbori biti raspisani u septembru ili početkom oktobra, kako bi mogli da budu održani tokom oktobra ili novembra. Istovremeno je naglasio da će predsednički i parlamentarni izbori biti razdvojeni, što predstavlja drugačiji pristup u odnosu na prethodne izborne cikluse, u kojima su izbori često održavani istovremeno.
Najava da bi izbori mogli biti raspisani u oktobru samo je poslednja u nizu različitih procena koje su prethodnih meseci stizale iz vrha vlasti. Tokom 2025. i 2026. godine predsednik Aleksandar Vučić u više navrata iznosio je različite moguće rokove – od toga da redovni parlamentarni izbori neće biti pre 2027. godine, preko pominjanja mogućnosti da budu održani do Vidovdana, zatim u naredna tri do četiri meseca, pa sve do najnovije najave da bi mogli biti raspisani u oktobru. Istovremeno, menjao se i scenario o njegovoj budućoj političkoj ulozi. U junu je najavio da će podneti ostavku na funkciju predsednika Republike kako bi otvorio put prevremenim predsedničkim i parlamentarnim izborima, dok je potom izjavio da postoji mogućnost da se, ukoliko njegova politička opcija pobedi, kandiduje za predsednika Vlade. Nekoliko dana kasnije precizirao je da neće postati premijer bez prethodno održanih izbora, iako Ustav formalno ostavlja mogućnost da parlament izabere novu vladu i bez vanrednog izlaska građana na birališta.
Veći deo opozicije smatra da je izlazak na izbore jedini demokratski način za razrešenje političke krize koja traje više od godinu dana. Među njihovim zahtevima nalaze se unapređenje izbornih uslova, ravnopravniji pristup medijima, revizija biračkog spiska i sprovođenje preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Opozicione partije tvrde da bez unapređenja izbornih uslova ne može biti pune konkurentnosti političkog procesa, dok vlast odgovara da institucije funkcionišu u skladu sa zakonom i da će građani svoju volju iskazati na izborima.
Srbija u izbore ulazi posle perioda pojačanih političkih tenzija, višemesečnih protesta i oštre razmene optužbi između vlasti i opozicije. Pitanja odgovornosti institucija, borbe protiv korupcije, ekonomskog razvoja, evropskih integracija, stanja u obrazovanju i položaja mladih dominiraju političkom agendom. Analitičari ocenjuju da će predstojeća kampanja biti jedna od najznačajnijih u poslednjih nekoliko godina, jer bi njen ishod mogao da odredi politički pravac Srbije do kraja decenije.
Od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine, Srbija je održala više parlamentarnih izbora, kako redovnih tako i vanrednih. Tokom poslednje decenije vanredni izbori postali su češća praksa od redovnih, pa su građani na birališta izlazili 2014, 2016, 2020, 2022. i 2023. godine. Ukoliko budu održani tokom jeseni 2026, to će biti šesti parlamentarni izbori u periodu od svega dvanaest godina, što potvrđuje da su prevremeni izbori postali jedno od karakterističnih obeležja savremenog političkog života u Srbiji.
Predstojeći izbori neće predstavljati samo nadmetanje političkih stranaka za poslanička mesta. Oni će biti i test poverenja građana u institucije, izborni proces i sposobnost političkih aktera da ponude odgovore na pitanja koja najviše opterećuju društvo. Bez obzira na to ko će osvojiti većinu, pred budućom vladom naći će se isti izazovi – privredni razvoj, rast životnog standarda, nastavak evropskih integracija, očuvanje stabilnosti i sprovođenje reformi koje se godinama nalaze na dnevnom redu. Istovremeno, opozicija će nastojati da ubedi birače da može da ponudi drugačiji politički kurs, dok će vlast tražiti potvrdu dosadašnje politike.
Zbog toga će predstojeći izbori biti mnogo više od redovne demokratske procedure – biće svojevrstan pokazatelj raspoloženja građana i odgovor na pitanje kakvu Srbiju birači žele u godinama koje dolaze.