Piše: Nevena Nikolić
Postoje trenuci kada jedan događaj prevazilazi granice običnog vremena i postaje zajednička emocija celog naroda. DOLAZAK POJASA PRESVETE BOGORODICE U SRBIJU je upravo taj trenutak – spoj vere i istorije.
Ispred Hrama Svetog Save u Beogradu danima se okuplja hiljade ljudi iz Srbije i Balkana sa istom željom da se poklone velikoj svetinji.
Pojas Presvete Bogorodice, jedna od najpoštovanijih hrišćanskih svetinja, donet je u Srbiju kao veliki blagoslov za narod, kao poziv na veru i mir.
MAJKA BOŽJA SABIRA SVOJ NAROD
Pojas je napravljen od kamilje dlake, i on je deo odeće koju je za života nosila Presveta Bogorodica. Po predanju isti je predala apostolu Tomi nakon njenog uspenja, kao znak utehe i blagoslova. Tokom istorije delovi pojasa su preneti u manastire, a najpoznatiji deo danas se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. To je relikvija koja nosi vekove molitve, čuda i duhovne utehe kroz osećaj žive veze sa samom Presvetom Bogorodicom.
Parče pojasa osvećenog nad pravim pojasom za vernike ima posebnu duhovnu vrednost. Izgleda skromno, to je mala traka od pamučne tkanine, pažljivo upakovana uz ikonicu. Upravo u toj jednostavnosti se oseća snaga i nosi se uz sebe kao znak zaštite porodice i zdravlja.
Za slavu i veru Presvete Bogorodice za pravoslavni srpski narod pripremljeno je i doneto iz Grčke 300 hiljada malih pojaseva kako bi mogli da ponesu deo tog blagoslova svojim kućama i svojim porodicama.
S obzirom da se isti čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, gde je ženama vekovima zabranjen pristup, celivanje pojasa doživljava se kao veliki blagoslov i prilika koja se događa jednom u veku.
Zbog ogromnog broja vernika, neprekidnih redova i velike želje naroda da celiva svetinju, boravak pojasa Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save je produžen do 5. juna. Ta odluka je dočekana sa velikom radošću i zahvalnošću i pojačava osećaj kod naroda da se dešava nešto veliko i duboko duhovno.
Ljudi satima čekaju u redu, skoro da niko ne odustaje, jer je želja celivanja veća od svakog umora. Posebno je dirljivo videti stare ljude, žene sa decom i mlade ljude da u atmosferi tihog strpljenja uz molitve i zvona stoje mirno i strpljivo. Jeza i mir koji ostaje dugo u svakome od nas i nakon susreta sa svetinjom je nešto što se ne da rečima opisati.
U toj slici spajaju se dostojanstvo, devojačka krasota, materinska blagost i duhovnost, jer taj trenutak nije samo fotografija već molitva sačuvana u vremenu.
Hram Svetog Save daje osećaj večnosti, veličanstvenosti i pomešanih emocija topline, ponosa, tuge i nade koje samo naši ljudi razumeju.
Ovoj slici posebnu draž daju večernja svetla Beograda uz zvuke zvona sa hrama.
Neka blagoslov Presvete Bogorodice donese mir, zdravlje i snagu svim ljudima dobre volje, a posebno narodu Srbije, koji je ovu svetinju dočekao sa ljubavlju, dostojanstvom i dubokom verom.